На данашњи дан: Умро цар Николај I, почео оснивачки конгрес Коминтерне, под притиском САД, представници Хрватске и босанских Муслимана потписали споразум о стварању Муслиманско-хрватске федерације у БиХ

На данашњи дан 1855  умро је руски цар Николај I Павлович Романов. Владао је од 1825. до смрти. За време његове владавине Русија је савладала Турску у рат 1828. након којег је Једренским миром обећано стварање аутономне Кнежевине Србије. Угушио је 1825. устанак декабриста (про либерална побуна петроградских пукова - под утицајем "модерних интелектуалних стремљења") а 1831. устанак у Пољској. Током његове владавине у Русији су стварали познати књижевници, попут Александар Пушкин, Николај Гогољ и Иван Тургењев.

Након победа против Турске и Персије припојио је Кавказ, Јерменију и Азербејџан, а проширо се до делте Дунава на Балкану. У договору с Аустријом, угушио је 1849. револуцију у Мађарској. Против Турске 1853, почиње Кримски рат, великом победом код Синопе, али се потом  против Русије удружују Француска, Британија и Сардинија (Пијемонт). Након његове смрти рат је завршен поразом Русије 1856, која је приморана да се привремено одрекне флоте у Црном мору. У тренутку његове смрти, Русија је имала највећу територију у својој историји. 

1459 - Рођен је холандски свештеник Адријан Флорисон, који је као папа Адријан VI у јануару 1522. постао једини Холанђанин поглавар римокатоличке цркве у њеној историји. Умро је у септембру 1523. након понтификата од непуне две године. Није успео да оствари замисао о заједништву европских земаља у рату против Османског царства.

1810 - Рођен је италијански свештеник Винченцо Ђоакино Печи, који је као папа Лав XIII током понтификата од 1878. до смрти 1903. свесрдно подупирао Католичку акцију, специфичан духовно интелектуални покрет. Католичка акција је убрзо прерасла у политичку снагу значајне тежине и оставила је велики траг у идејама политичке деснице. Упамћен је и по настојању да римокатоличка црква отвореније прилази новим научним достигнућима.

1817 - Рођен је мађарски писац Јанош Арањ, највећи мађарски епски песник, уз Шандора Петефија, најзначајнији представник "народњачког" правца који је доминирао мађарском литературом 19. века. Преводио је Вилијама Шекспира и Аристофана и писао студије о естетици, метрици и историји уметности. Остала дела: трилогија "Толди", "Толдијева љубав", "Толдијево вече" (епски спев о мађарском народном јунаку Миклошу Толдију), баладе "Божји суд","Агнеза", "Комешање", "Краљ Лајош В".

1824 - Рођен је чешки композитор, диригент и пијаниста Беџих Сметана, зачетник и најзначајнији представник чешког музичког национализма. Инспирисао се народним легендама,историјом и фолклором. Дела: опере "Продана невеста", "Далибор","Либуша", "Пољубац", циклус симфонијских поема "Моја домовина", гудачки квартет "Из мога живота", клавирске и камерне композиције.

1876 - Рођен је италијански римокатолички свештеник Еуђенио Пачели, од 1939. до смрти 1958. папа Пије XII. Пред крај Другог светског рата и непосредно после њега благонаклоно је посматрао и помагао бег припадника поражених формација путем такозваних "пацовских канала" - мреже помоћу које су се нацисти пребацивали најчешће у Латинску Америку.

1900 - Рођен је српски глумац Миливоје Живановић, првак Југословенског драмског позоришта. Каријеру је почео у путујућем позоришту Удружења глумаца, а залагањем Бранислава Нушића постао је стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду. Касније је прешао у Скопље, а 1932. остварио је дугогодишњи сан - примљен је у Народно позориште у Београду. Кад је 1947. основано Југословенско драмско позориште, које је окупило велики део глумачке елите, нашао се у новом ансамблу. За изузетне глумачке креације добио је низ признања, укључујући "Златну медаљу Станиславског" коју му је доделио Московски художествени театар на чијим је даскама често гостовао.

1909 - Интервенцијом европских сила Аустро-Угарска је заустављена у намери да зарати против Србије током кризе изазване аустријском анексијом Босне и Херцеговине, у историографији познате као Анексиона криза.

1919 - У Москви је почео оснивачки конгрес Треће комунистичке интернационале, познате као Коминтерна, који је наложио оснивање у свим земљама нових комунистичких партија, које ће бити секције Коминтерне.

1921 - умро је бивши црногорски владар краљ Никола Петровић. После инвазије аустроугарских трупа, у јануару 1916. потписао је капитулацију и напустио Црну Гору. Велика Народна скупштина у Подгорици га је 26. новембра 1918. због издаје 1916. збацила са престола и прогласила присаједињење Црне Горе - Србији. Имао је литерарне амбиције и сматрао је себе великим књижевником, али га је озбиљна књижевна критика сматрала дилетантом.

1930 - Умро је енглески писац Дејвид Херберт Лоренс, који је описивањем сексуалности скандализовао пуританско британско друштво. Био је преокупиран проблемом сексуалних односа, заинтересован за примитивне религије и мистицизам и непријатељски расположен према индустријском 20. веку, пуританизму и англосаксонским друштвеним конвенцијама. Дела: романи "Бели паун", "Синови и љубавници", "Љубавник леди Четерли", "Заљубљене жене", "Дуга", приче "Пруски официр", "Енглеска, моја Енглеска", "Жена која је одјахала", есеји "Психоанализа и несвесно", "Покрети у европској историји", "Студије о класичној америчкој књижевности", "Порнографија и опсценост", "Апокалипса", песме "Љубавне и друге песме", "Аморес", "Корњаче", "Птице, звери и цвеће".

1931 - Рођен је совјетски државник Михаил Сергејевич Горбачов, последњи председник Совјетског Савеза. После преузимања власти 1985. отпочео је процес пролибералних реформи познатих као "гласност" и "перестројка". Окончао је раздобље "Хладног рата" и одрекао се чврсте контроле над чланицама Варшавског пакта, што је изазвало пад комунистичких режима у источноевропским земљама. Процес који је започео није успео да контролише, због чега се 1991. распао Совјетски Савез, што ни он политички није успео да преживи, чему је одлучујуће допринео његов бивши политички штићеник Борис Јељцин, који је постао први председник Русије.

1939 - Умро је енглески египтолог Хауард Картер, који је 1922. открио гробницу египатског фараона Тутанкамона.

1943 - У Другом светском рату у Бизмарковом мору почела је поморска битка, у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спречивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Током битке погинуло је око 4.000 Јапанаца.

1946 - Хо Ши Мин је изабран за председника Северног Вијетнама.

1949 - Амерички капетан Џејмс Галахер се авионом Б-50, после лета од 37.742 километра, који је трајао 94 часа и један минут, спустио у базу Форт Ворт у Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања.

1956 - Француска је признала независност Марока.

1972 - САД су лансирале васионски брод "Пионир 10", којим су - пре него што је напустио Сунчеви систем - први пут испитиване планете Јупитер и Нептун.

1994 - После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских Муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали оквирни прелиминарни споразум о стварању Муслиманско-хрватске федерације у БиХ. У коначном облику Споразум је потписан у Вашингтону 18. марта, у присуству председника САД Била Клинтона.

1995 - Против бившег седмоструког шефа владе Италије Ђулија Андреотија подигнута је оптужница за повезаност с мафијом.

1999 - Хуту побуњеници у Руанди убили су осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су доцније ликвидирани.

2003 - У Алжир је као први француски председник од 1962. када је Алжир стекао независност, допутовао Жак Ширак.

2004 - У координисаним самоубилачким нападима у Багдаду и Кербали док су шиитски верници прослављали празник Ашуру, убијено је више од 170 људи.

2005 - Умро је бивши врховни рабин Југославије Цадик Данон, дугогодишњи дипломата СФРЈ. Обављао је дужности отправника послова амбасаде Југославије у Стокхолму и шефа Одсека за нордијске земље у Министарству иностраних послова. Након пензионисања 1970. налазио се на функцији врховног рабина Југославије.

2007 - Умро је Игор Делијанић. Истакнути метеоролог, професор и дугогодишњи директор Хидрометеоролошког завода Србије. Завршио је студије метеорологије на Универзитету у Београду 1952. Био је начелник Климатолошког одељења и руководилац једног од најзначајнијих пројеката израде Атласа климе Југославије (тада СФРЈ). Заслужан је за модернизацију Хидрометеоролошке службе Србије.

2012 - Заставе Европске Уније завијориле су се, поред застава Србије, испред репрезентативних здања Народне Скупштине и владе Србије, дан пошто је Србија и формално постала кандидат за чланство у ЕУ.

(РТ Војводине)