четвртак, 24. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан умрли Данко Поповић, Рабиндранат Тагоре и Мира Траиловић; 1960. Фидел Кастро објавио одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби
Хроника

На данашњи дан умрли Данко Поповић, Рабиндранат Тагоре и Мира Траиловић; 1960. Фидел Кастро објавио одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 07. август 2020.

 НОВИ САД - 1859 - Рођен је српски глумац, режисер и писац позоришних комада, хумористичких фељтона и комедија Илија Станојевић, познат као Чича-Илија, најпопуларнији комичар свог времена. Четири године радио је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а потом у Народном позоришту у Београду. Написао је хумористичко дело "Дорћолска посла", као и комедију "Потера" (са Јанком Веселиновићем). Био је нека врста симбола београдске Скадарлије. Упамћен је по улогама Папа-Наска ("Дорћолска посла"), Кир Јање ("Тврдица"), Вула Пупавца ("Подвала"), Калче у ("Ивкова слава"), Срете чизмара ("Зла жена"), Штанцике ("Избирачица"), Фалстафа ("Веселе жене"), Ткача Цедуље ("Сан летње ноћи"), Полонија ("Хамлет"), Касија ("Јулије Цезар").

Догодило се на данашњи дан. Данас је петак, 7. август, 220. дан 2020. До краја године има 146 дана.

1830 - Француска скупштина изабрала је за краља Француске Луја Филипа, после пада Шарла X Бурбонског у Јулској револуцији. Нови монарх остао је запамћен у историји као "краљ грађанин", пошто је за разлику од свог претходника био присталица строго парламентарног поретка.

1834 - Умро је француски проналазач Жозеф Мари Жакар, који је 1801. изумео механички ткачки разбој, назван њему у част "Жакарова машина".

1858 - Краљица Викторија I одабрала је Отаву за престоницу Канаде - тада Британска северна Америка, од 1867. Доминион Канада.

1876 - Рођена је холандска играчица Маргарета Гертруда Зеле, позната по надимку Мата Хари ("Јутарње око") који је добила док је живела на Јави, пре Првог светског рата. Јава се тада налазила у саставу Холандске Источне Индије - данашње Индонезије. Као наводни немачки шпијун стрељана је у близини Париза у октобру 1917.

1895 - Отворена је прва међународна изложба модерне уметности у Венецији, која се од тада одржава сваке друге године.

1900 - Умро је немачки револуционар Вилхелм Либкнехт, један од оснивача Друге интернационале 1889. Учествовао је у револуцији 1848. и 1849. у Немачкој, потом је емигрирао и у Лондону је годинама сарађивао с Карлом Марксом. По повратку у отаџбину основао је Социјалдемократску партију Немачке, а од 1874. неколико пута је биран у Рајхстаг (немачка скупштина).

1912 - Русија и Јапан потписали су споразум о подели интересних сфера у Монголији и Манџурији.

1920 - Рођен је српски новинар Сергије Лукач. Оснивач је Катедре за новинарство на Факултету политицких наука у Београду, где је радио као професор до 1985. Био је уредник НИН-а. Преводио је Ремарка, Твена, Густава Шваба. Постхумно је објављена његова књига "Одрази времена" (зборник одабраних текстова).

1938 - Умро је руски позоришни глумац, театролог и режисер Константин Сергејевич Станиславски, оснивач Художественог театра у Москви 1898. на чијем челу се, као уметнички руководилац, налазио до краја живота. У режији и глуми инсистирао је на такозваном позоришном реализму, наглашавајући да глумац увек мора да се уживи у улогу. Његов концепт познат је као "Систем Станиславског". Дела:"Мој живот у уметности", "Глумчев рад над собом".

1941 - Умро је индијски писац и филозоф Рабиндранат Тагоре, добитник Нобелове награде за књижевност 1913. По општој оцени литерата непревазиђене вредности. Написао је више од хиљаду поема, 24 драме, осам романа, најмање осам томова приповедака, више од 2.000 песама и мноштво есеја. Писао је на говорном бенгалском, одбацивши књижевни, а поезију је сам преводио на енглески. Његово дело одликује се снагом и јасноћом мисли, достојанственом емотивношћу, али га краси и дубока друштвена одговорност с нагласком на повезивање источне и западне културе. Дела: збирке песама "Градинар", "Гитанџали", збирке приповедака "Група прича", "Златан чамац", "Касна жетва", "Снови", "Нуђења", роман "Гора", лирске драме "Читра", Малини", публицистички рад "Национализам".

1942 - Почело је искрцавање америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал у групи Соломонских острва, чиме је означен почетак офанзивних дејстава савезника на Пацифику у Другом светском рату. Јапанци су на Гвадалканалу изградили ваздушно упориште ради напада на америчке конвоје који су пловили према Аустралији. Већ првог дана заузет је главни циљ - Хендерсонов аеродром, али је уследио изненадни јапански противнапад, тако да је права битка за острва тек почињала, па су Американци потпуно овладали Соломонским острвима тек у фебруару 1943.

1945 - Совјетски Савез је у Другом светском рату објавио рат Јапану у складу са закључцима вођства антихитлеровске коалиције. Совјетске јединице с милион и по војника, 5.556 тенкова и 3.466 авиона продрле су у Манџурију са три стране (Манџурија је под именом Манџукуо била јапанска колонија). За кратко време јапанска квантуншка армија је поражена и 21. августа присиљена је да обустави отпор. У краткотрајном ратном окршају погинуло је 60.000 и заробљено 600.000 јапанских војника.

1957 - Умро је амерички филмски глумац Оливер Норвел Харди, симпатични "дебељко", чији непоновљиви гегови у пару са Стеном Лорелом и сада засмејавају публику широм света. Филмови: "Ми из Оксфорда", "Два добра другара", "Фра ђаволо", "Велики посао", "Удри бригу на весеље", "Наша жена", "На дивљем западу".

1960 - Кубански лидер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби.

1960 - Обала Слоноваче прогласила је независност од Француске, до тада она је била саставни део Француске Западне Африке.

1989 - Умрла је Мира Траиловић, позоришни режисер, годинама једна од најдоминантнијих личности српског, али и театра уопште. Основала је 1956. позориште "Атеље 212", а потом и БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), чији је уметнички директор била од 1967. до смрти. Била је и уметнички директор Међународног позоришног фестивала у француском граду Нанси 1983. и 1984. Као режисер представила је београдској публици први пут најзначајнија имена светске позоришне авангарде попут Јонескуа, Сартра, Олбија, Елиота, Виткјевича. Упамћена је и њена култна поставка мјузикла "Коса".

1990 - Афрички национални конгрес Нелсона Менделе одустао је после 29 година од оружане борбе против власти беле мањине и режима апартхејда, а заузврат је влада Јужне Африке прихватила разговоре о окончању система апартхејда.

1998 - У експлозијама два аутомобила-бомбе, пред америчким амбасадама у Кенији и Танзанији подметнутим од стране исламских терориста, погинуло је најмање 215 особа у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а више од 5.000 је рањено.

1999 - Француски војници из састава Кфора силом су спречили око хиљаду албанских демонстраната да мостом преко Ибра уђу у северни део Косовске Митровице, претежно настањен Србима, највероватније у намери да се и одатле потисну Срби, попут јужних делова Косова и Метохије.

1999 - У руску аутономну републику Дагестан из суседне Чеченије упало је неколико стотина исламских терориста у покушају да у Дагестану покрену талас терористичких и оружаних акција попут оних у Чеченији како би ојачали исламски фронт на Кавказу.

2002 - Међународни монетарни фонд одобрио је Бразилу за привредни опоравак кредит од 30 милијарди долара, највећу суму у историји те међународне финансијске институције.

2003 - У експлозији бомбе испред јорданске амбасаде у Багдаду погинуло је најмање 11 лица.

2003 - Индонежански суд изрекао је смртну казну исламском терористи Амрозију, умешаном у бомбашки напад на острву Бали годину дана раније, када су погинуле 202 особе, махом страни туристи.

2008 - Преминуо је Новица Петковић, теоретичар књижевности, критичар, професор српске књижевности 20. в. на београдском Филолошком факултету. Био је лектор на универзитету у Москви и на Хумболтовом универзитету у Немачој а бавио се и превођењем руских семиотичара. Добитник је награда "Милан Богдановић", за најбољи рад из историје књижевности, Матице српске "Младен Лесковац", за најбољи превод, награде Вукове задужбине за његово животно дело - критичко издање "Сабраних дела Момчила Настасијевића". Друга дела: "Словенске пчеле у Грачаници", "Поезија у огледалу критике".

2009 - Преминуо је Данко Поповић, српски књижевник. Правни факултет завршио је у Београду, где је провео највећи део живота. Аутор је више приповедака, есеја и романа, филмских сценарија, радио и ТВ драма, а постао је познат романом "Књига о Милутину", вероватно најтиражнијим романом српске књижевности друге половине 20. Дела: романи "Господари", "Официри", "Свињски ујед", "Удовице", "Чарапићи", "Кућа Лукића","Конак у Крагујевцу", приповетке "Свечаност" и "Кукурек и кост", књиге есеја "Време лажи", "Догађаји и привиђења", "На крсту и раскршћу", "Неспокоји", "Божур и трње", "Сеобе старе и нове" и "Четири ветра".

2015 - Бивши челник чилеанске тајне службе ДИНА ( Dirección de Inteligencia Nacional) генерал Мануел Контрерас умро је у војној болници у Сантјагу. Контрерас, који је водио ДИНА у време владе Аугуста Пиночеа био је један од "архитеката" операције "Кондор", која је подразумевала увођење војних управа и координисану активност политичке репресије широм Латинске Америке, како би се онемогућиле политичке тенденције супротне интересима САД. После демократизације Чилеа осуђен је на чак 500 година затвора, али му чин генерала није одузет.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер