Хроника

На данашњи дан: Умрли Агата Кристи и Сајрус Венс, Конгрес САД одобрио употребу војне силе на Ирак 1991. године, усвојен први Устав ЕУ који никада није заживео

Штампа
четвртак, 12. јануар 2017.

На данашњи дан 1991. године Конгрес САД одобрио је председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт. 

Исход је била победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. 

812. Изасланици византијског цара Михаила I Рангабе склопили су мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, након више од деценије рата између Византије и Франачког царства. Један од узрока рата био је што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла Великог (800).

1519. Умро је Максимилијан I, немачки краљ од 1493. и римско-немачки цар од 1508, када је ту титулу узео уз пристанак папе Јулија II, мада га папа никада није крунисао. Од тада су немачки краљеви одмах по свом избору за краља узимали царску титулу. Током његове владавине Хабсбурговци су женидбеним везама постали најмоћнија династија у Европи. 

1628. Рођен је француски писац Шарл Перо, аутор чувене збирке бајки "Вилинске приче", која садржи широм света познате бајке "Мачак у чизмама", "Црвенкапа", "Плавобради", "Успавана лепотица". 

1829. Умро је немачки писац Фридрих фон Шлегел, најзначајнији теоретичар немачког романтизма. С братом Вилхелмом уређивао је главни романтичарски часопис "Анетеум". Поред радова о античкој књижевности, писао је есеје, песме и приповетке, а у роману "Луцинда" пропагира романтичарску идеју слободне љубави. Његова "Историја старе и нове књижевности" један је од првих прегледа целокупне светске литературе. 

1876. Рођен је амерички писац Џон Грифит, познат као Џек Лондон, један од најчитанијих у првој половини 20. века. Написао је око 50 приповедака и романа међу којима су најпознатији "Зов дивљине" и "Бели очњак". 

1899. Рођен је швајцарски биохемичар Паул Херман Милер, који се бавио истраживањем заштите биљака. Године 1939. открио је инсектицидно деловање ЂТ. Добитник је Нобелове награде за медицину 1948. 

1932. Хети Каравеј, демократа из Арканзаса, је постала прва жена изабрана у Сенат САД. 

1953. Скупштина ФНР Југославије усвојила је нови устав. Укинуто је Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре. 

1964. У Занзибару је, месец дана након што је земља стекла независност, збачен с власти султан и проглашена је република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију. 

На данашњи дан 1976. године умрла је енглеска књижевница Агата Кристи, чувена ауторка криминалистичких романа. Написала је 79 романа и збирки кратких прича, које су продате у две милијарде примерака широм света и преведене на више од 50 језика, а њена драма "Мишоловка", приказана први пут 1952, имала је преко 20.000 извођења на лондонском Вест Енду и најдуже је извођена представа на свету. 

1977. Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијади у Минхену. 

1990. Румунски председник Јон Илијеску је саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона. 

1992. Влада Алжира је дан после оставке шефа државе Бенџедида Шадлија одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то "немогућношћу настављања изборног процеса". На изборима је водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти су се потом прихватили оружја и у наредним годинама убијено је више десетина хиљада Алжираца. 

1993. Високи комесеријат УН за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан је за 3,5 милиона у односу на 1991. од чега је три милиона расељено и избегло с територије бивше Југославије. 

1996. Прве руске јединице у саставу Ифора стигле су у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата. 

1998. Деветнаест европских држава потписало је документ о забрани клонирања људских бића. 

1998. У Београду је почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк је трајао шест дана. 

2002. У 82. години умро је Сајрус Венс, државни секретар у администрацији Џимија Картера, један од аутора мировног плана за Босну и Херцеговину 1993, који су босански Срби одбили. 

2003. Умро је бивши аргентински војни диктатор, генерал Леополдо Галтијери, који је Аргентину увео у катастрофални рат 1982. године са Великом Британијом око Фокландских острва. 

2005. Европски парламент усвојио је први Устав Европске уније, који никада није заживео јер је предлог тог устава одбачен у Француској и Холандији. Устав ЕУ заменио је "Лисабонски уговор" који је ступио на снагу 1. децембра 2009. након ратификације у парламентима земаља чланица ЕУ. 

2010. У разорном земљотресу који је погодио Хаити погинуло је преко 200.000 људи, око 300.000 је повређено, а преко милион људи је остало без кућа.

(Бета) 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]