На данашњи дан: Рођени Сервантес, Михајло Пупин, Иво Андрић и Џон Ленон; у Марсељу убијен Александар I Карађорђевић; у Боливији ликвидиран Ернесто Че Гевара; немачке и аустроугарске трупе окупирале Београд у I светском рату

На данашњи дан 1934. године убијен је краљ Александар I Карађорђевић - Краљ Ујединитељ.

Од 1921. до 1929. владар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. до 1934. Југославије. Атентат у Марсељу, у којем је убијен и шеф француске дипломатије Луј Барту, организовали су хрватски терористи - усташе, уз подршку Мусолинијеве Италије. Даља позадина није никада расветљена, постоји неколико опречних теза. Пасош пронађен код убице издат на име Петра Келемана, био је чехословачки.

Александар се школовао у Швајцарској, Русији и на француској војној академији Сен-Сир. Постао је престолонаследник 1909. уместо старијег брата Ђорђа, а од 1914. као регент владао је Србијом у име болесног оца краља Петра I. Био је на челу Врховне команде српске војске у победоносним ратовима од 1912. до 1918. у којима је испољио изузетну храброст. Постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца 6. новембра 1921. након смрти краља Петра I.

1892. године рођен је писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност, члан Српске краљевске академије.

Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу и докторирао историју у Грацу 1924. делом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом светском рату хапшен је и интерниран због изразите просрпске орјентације, а између два светска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину. У младости је писао песме ("Еx понто", "Немири", "Лирика"). Приповедач снажне имагинације, изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и стилом, префињеним психолошким анализама.

Дела: романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" (недовршен), збирке приповедака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Есеји, критике, чланци И и ИИ", "Свеске".

1967 - Убијен је аргентински револуционар Ернесто "Че" Гевара, симбол револуција у Латинској Америци. Дипломирао је медицину у Буенос Ајресу 1953. потом је отишао у Гватемалу, па у Мексико, где је упознао Фидела Кастра, с чијом експедицијом се 1956. искрцао на Кубу.

После победе револуције 1959. постао је 1961. министар привреде, а Кубу је напустио 1965. у намери да у Боливији - где је убијен - поведе устанак за ослобођење Јужне Америке од доминације САД и домаће олигархије. Дела: "Успомене на кубанску револуцију", "Дневник из Боливије".

1547 - Рођен Мигел де Сервантес, шпански књижевник

1621 - Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске.

1701 - У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл.

1757 - Рођен је француски краљ Шарл X, који је на престо ступио 1824. али је оборен 1830. године у Јулској револуцији, после покушаја да обнови апсолутну монархију. Његов брат краљ Луј XVI погубљен је 1793. у Француској револуцији.

1789 - Аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон преотео је Београд од Турака.

1806 - Пруска је објавила рат Француској, у којем је поражена и изгубила је крајеве западно од Лабе и неке делове негдашње Пољске.

1831 - Убијен је први председник Грчке Јоанис Каподистријас, један од вођа борбе за независност од Османског царства. У службу руског цара ступио је 1809. и био је представник Русије на Бечком конгресу и шеф руске дипломатије од 1815. до 1822. По повратку у Грчку учествовао је у борбама за ослобођење, али је начином владавине, пошто је 1827. дошао на власт, изазвао незадовољство и убијен је у атентату.

1835 - Рођен Камиј Сен-Санс, француски композитор и клавирски виртуоз.

1854 - Рођен је Михајло Идворски Пупин, српски научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је 1924. године добио и Пулицерову за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“.

Михајло Пупин је током свог научног и експерименталног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.

Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.

1857 - Рођен је српски писац из Дубровника Иво Војновић, драмски писац с веома живим осећањем за сцену. Дела: драме "Дубровачка трилогија", "Еквиноциј", "Смрт мајке Југовића", "Госпођа са сунцокретом", "Лазарово васкрсење", "Imeratrix", "Машкерате испод купља".

1874 - У Берну, у Швајцарској, одржан је Оснивачки конгрес Светског поштанског савеза. У раду Оснивачког конгреса учествовале су поштанске управе из 22 земље. Међу оснивачима Светског поштанског савеза налазила се и Кнежевина Србија. Одлука да се 09. октобар прихвати и обележава као Светски дан поште донета је 1939. на конгресу Светског поштанског савеза у Буенос Ајресу.

1906 - Рођен је сенегалски државник, филозоф и писац Леополд Седар Сенгор, члан Француске академије, председник Сенегала од 1960. до 1980. Дела: "Нова антологија црначке и малгашке поезије", "Слобода И: Црнаштво и хуманизам", "Слобода II: Нација и афрички пут у социјализам", "Темељи африканства или црнаштво и арабизам", "Црнаштво и германизам", збирке песама "Песме сенке", "Црне хостије", "Песме за Нает", "Етиопике", "Ноктурна", "Елегије", "Поезија акције", "Песме".

1908 - Рођен је француски филмски режисер и глумац руског порекла Жак Татишчев, познат као Жак Тати, поетични сатиричар. Филмови (режија и глума): "Празнични дан", "Одмор господина Илоа","Мој ујак" (Оскар), "Саобраћајна гужва".

1914 - Рођен Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије.

1915 - Немачке и аустроугарске трупе су, после огорченог отпора бројчано слабије српске војске, неупоредиво слабије опремљене, окупирале Београд у Првом светском рату.

1917 - Рођен Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој.

1918 - Рођен је Хауард Хант, агент ЦИА, кључни актер афере "Вотергејт", која је проузроковала оставку америчког председника Ричарда Никсона и постала синоним за скандал и злоупотребу власти. Он је регрутовао особе које су провалиле у зграду "Вотергејт свисотел" у Вашингтону, где се налазило средиште тада опозиционе Демократске странке током председничке кампање 1972. Аферу су разоткрила два новинара "Вашингтон поста" Боб Вудворд и Карл Бернстин. Када је афера разоткривена до краја - они су награђени Пулицеровом наградом.

1936 - Рођена Јелена Генчић, југословенска и српска рукометашица, тенисерка и тениски тренер.

1940 - Рођен је енглески музичар Џон Ленон, аутор већине песама поп групе "Битлси".

1940 - Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију.

1944 - Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.

1949 - Отворен је фудбалски стадион ЈНА.

1958 - Умро је Пије XII, поглавар римокатоличке цркве од 1939. Световно име било му је Еуђенио Пачели. Пред крај Другог светског рата и непосредно после њега благонаклоно је посматрао и помагао бег припадника поражених формација путем такозваних "пацовских канала" - мреже помоћу које су се нацисти пребацивали најчешће у Латинску Америку.

1962 - Афричка држава Уганда постала је независна после 70 година британске колонијалне управе.

1963 - Више од 2.000 људи погинуло је после пуцања око 300 метара високе бране "Вајонт" код Белуна у североисточној Италији.

1968 - Умро је француски писац Андре Мороа. Писао је романе, есеје и романсиране биографије. Дела: романи "Поднебља", "Породични круг", биографије "Бајрон", "Дизраели", "Виктор Иго", "Лелија или живот Жорж Санд", "Балзаков живот".

1970 - У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије.

1974 - Умро Оскар Шиндлер, чешко-немачки предузетник који је спашавао Јевреје током холокауста.

1975 - Нобелова награда за мир додељена је руском физичару и дисиденту Андреју Сахарову, због "неустрашивих напора за мир у свету", како је образложио норвешки комитет за доделу награде.

1978 - Умро је Жак Брел, француско белгијски шансоњер. Његови хитови "Ne me quitte pas", "Amsterdam", "Mathilde", постали су својеврсни споменици франкофонске баштине, а Брелови текстови, али и ретко сугестиван наступ, инспирисали су бројне музичке ствараоце широм света. Иако рођени Белгијанац, већи део живота провео је у Паризу да би последње године проживео у Француској Полинезији, где је и сахрањен, недалеко од гроба француског сликара Пола Гогена.

1983 - У експлозији бомбе у главном граду Бурме, Рангуну - за коју је Јужна Кореја оптужила севернокорејске агенте - убијено је 18 јужнокорејских функционера, укључујући четири кључна министра, међу којима и шеф дипломатије Ли Бум Сук.

1991 - Хрватске снаге су на путу Петриња - Глина из заседе пуцале на прописно обележено возило и убиле четири члана екипе ТВ Београд - Зорана Амиџића, Бору Петровића, Дејана Милићевића и Сретена Илића.

1992 - У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.

1996 - Преминуо Александар Поповић, српски књижевник.

1997 - Више од 200 људи је погинуло када је ураган "Паулина" погодио мексичко летовалиште Акапулко.

1998 - Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима.

1999 - Број мртвих људи у поплавама у Мексику премашио је 400.

2001 - Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике.

2002 - Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг.

2002 - Умро Сава Мрмак, југословенски телевизијски редитељ.

2003 - Најмање 100 људи се удавило у нигеријском фериботу "Кунто-Боронг" који је потонуо пошто је претходно ударио у стуб једног моста.

2004 - Умро је француски филозоф и теоретичар књижевности Жак Дерида, познат по концепцији "деконструкције". Покренуо је широку критичку расправу о филозофији и један је од инспиратора познате париске групе "Тел-qуел", која је семиологији, као општој теорији симбола, супротставила граматологију као посебну теорију првобитних, архаичних начина означавања. Главна дела: "Писање и разлика", "О граматологији", "О расејавању", "О духу", "Хајдегер и питање", "О праву на филозофују".

2004 - У Авганистану су први пут одржани директни председнички избори.

2006 - Северна Кореја је, упркос противљењу САД, извела прву подземну нуклеарну пробу. Током пробе наводно није дошло до било какве компликације нити до ширења радиоактивности. Бомба је била релативно "мала" по снази и знатно је мања од оне коју су на крају Другог светског рата САД бациле на Хирошиму, која је имала снагу 15.000 тона ТНТ. Пет дана касније Савет безбедности УН једногласно је усвојио резолуцију о увођењу санкција Северној Кореји, које укључују широк спектар мера против те државе и појединаца укључених у севернокорејски нуклеарни програм.

2007 - Најмање 40 људи убијено је у нападу суданске војске на град Мухаџирија у побуњеној суданској области Дарфур, на западу земље.

2009 - Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године.

2009 - Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце.

2016 - Преминуо Анджеј Вајда, пољски филмски режисер, продуцент и сценариста.

(Aгенције)