недеља, 28. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Рођен руски цар Николај II Романов, Наполеон проглашен за цара Француске, умрли Добрица Ћосић, Александар Суворов и Александар Годунов
Хроника

На данашњи дан: Рођен руски цар Николај II Романов, Наполеон проглашен за цара Француске, умрли Добрица Ћосић, Александар Суворов и Александар Годунов

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. мај 2017.

На данашњи дан 1868. рођен је руски цар Николај II Александрович Романов, последњи цар Русије, најстарији син Александра III. Владао је Русијом 1894-1917. Његова владавина обележена је економским развојем и напретком Русије, али и растом социјалног незадовољства нижих сталежа, која ће кулмунирати у револуцији 1905, након које је уведен парламент и Влада, и извршена демократизација политичкг система.

Преломни догађаја за судбину Николаја и царске Русије било је избијање Првог светског рата 1914, у који је Русија ушла да би подржала савезничку Србију од германског хегемонизма, иако у том тренутку економски и војно Русија није била спремна за рат. Интервенција цара Николаја и протест код Француза и Енглеза, довели су до спашавања српске војске са обала Албаније 1916. Незадвољство народа и дела чиновника његовим управљањем у рату довели су до Фебруарске револуције 1917, када се цар повукао са престола, а власт преузела Влада Керенског. У Октобарској револуцији 1917, власт у Русији преузимају бољшевици, који га  наредне године ликвидирају у Јекатернбургу заједно са члановима породице. Руска православна црква канонизовала је цара Николаја заједно са супругом и децом. Проглашени су за мученике.

1781. Шпанци су у Куску погубили перуанског револуционара Тупака Амаруа II. 

1799. Умро је француски драмски писац Пјер Бомарше, аутор комедија "Севиљски берберин" и "Фигарова женидба", које су инспирисале Ђоакина Росинија и Волфганга Амадеуса Моцарта да компонују истоимене опере. 

1800. У Санкт Петербургу је умро руски војсковођа и стратег Александар Суворов, који је ратовао пуних 55 година и водио укупно 60 битака. 

1803. Британија је објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској. 

1804. Наполеон Бонапарта проглашен је царем Француске, а у децембру је крунисан као Наполеон И. 

1836. Рођен је аустријски шаховски велемајстор Вилхелм Штајниц, први званични светски шампион. Титулу светског шаховског првака освојио је 1886, победом над Јоханесом Цукертортом. 

1872. Рођен је британски филозоф и математичар Бертранд Расел, оснивач и председник Међународног суда за утврђивање ратних злочина у Вијетнаму. Био је ангажован у борби за мир и разоружање, због чега је два пута хапшен. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1950. 

1883. Рођен је немачки архитекта Валтер Адолф Гропијус, који је 1919. у Вајмару основао престижну архитектонску школу "Баухаус". 

1911. Умро је аустријски композитор и диригент Густав Малер, директор Бечке опере, која је под његовом управом доживела златно доба (10 симфонија, циклуси соло песама за глас и оркестар). 

1919. Рођена је британска примабалерина Маргот Фонтејн, једна од најславнијих балерина у 20. веку. Од 1962. била је партнерка прослављеног Рудолфа Нурејева. 

1920. У Пољској, близу Кракова, рођен је Карол Војтила, који је 1978. постао папа Јован Павле II, први неиталијански папа после 455 година. 

1944. У Совјетском Савезу почело је протеривање више од 200.000 Татара са Крима, под оптужбом да су сарађивали са Немцима. 

1954. Ступила је на снагу Европска конвенција о људским правима. 

1973. Умрла је америчка пацифисткиња Џенет Ренкин, прва жена која је постала члан Конгреса САД. 

1974. Индија је извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију. 

1988. Почело је повлачење совјетских војника из Авганистана. 

1992. Високи комесаријат УН за избеглице саопштио је да је због рата из Југославије избегло милион и 300 хиљада људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата. 

1995. Умро је руски балетски играч Александар Годунов, који је после емигрирања из СССР-а стекао светску славу. 

1996. Романо Проди постао је премијер 55. италијанске владе од Другог светског рата. 

1996. Под притиском међународне заједнице, ратни лидер босанских Срба Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела је потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је у новембру 1995. Караџића за ратне злочине и геноцид. 

1998. Влада САД-а поднела велику тужбу против корпорације Мајкрософт, најјаче софтверске компаније на свету, због монопола. 

1999. Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили су се о прекиду ватре, чиме су окончане седмогодишње сурове борбе. 

2000. Савет безбедности УН једногласно је усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата. 

2005. Умро је Френк Горшин, амерички глумац и велики имитатор.

2014. преминуо је српски књиженик, национални теоретичар и академик Добрица Ћосић. Први је српски интелектуалац који је устао против антисрпске политике титоистичког режима, и политике Тита према Косову, због чега је 1968. смењен са свих функција и избачен из партије. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру“.

Током 1989. и 1990 године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године. Смењен је годину дана касније тајним гласањем оба већа Савезног парламента после сукоба са Слободаном Милошевићем.

Најпознатија дела: Корени, Деобе, Далеко је Сунце, Време смрти, Време власти, Време зла, Пишчеви записи, Грешник

(РТ Војводине) 

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер