Na današnji dan rođeni Endru Karnegi i Augusto Pinoče; Umrli Davorin Jenko i Mihailo Đurić; Skupština proglasila prisajedinjenje Banata, Baranje i Bačke Kraljevini Srbiji;

Na današnji dan 1918. godine, Velika Narodna skupština u Novom Sadu proglasila je prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. 

Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje donela je tada odluku da se neizostavno ove tri oblasti prisajedinjuju Kraljevini Srbiji. Na skupštini je bilo ukupno 757 delegata, od kojih 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 6, Nemaca, 3 Šokca, 2 Hrvata i 1 Mađar. Skupštinom je predsedavao Ignjat Pavlas, a Jaša Tomić, predstavnik SNO Novi Sad, bio je podnosilac glavne odluke. Prethodnog dana istu odluku je donela Skupština Srema u Rumi.

Ostali događaji:

1562 - Rođen je španski pisac Feliks Lope de Vega Karpio, najznačajniji španski dramski pisac, koji je prema predanju napisao više od 1.800 dramskih dela. Sačuvano je oko 500 njegovih dramskih tekstova, više romana, hronika i istorijskih zapisa. Dela: komedije i drame "Peribanjes", "Kazna bez osvete", "Seviljska zvezda", "Madridski čelik", "Cveće Don Huana", "Nagrada za dobro govorništvo", "Preko mosta", "Doroteja", "Dovitljiva devojka", "Baštovanov pas", "Budalasta vlastelinka", "Fuente Ovehuana", roman "Doroteja".

1758 - Britanci su okupirali Senegal.

1763 - Umro je francuski pisac, opat Prevo, poznat po romanu "Manon Lesko", prema kojem su Žil Masne i Đakomo Pučini napisali opere.

1783 - Poslednji britanski vojnici napustili su Njujork, na samom završetku rata za nezavisnost SAD od britanske krune.

1826 - Rođen je srpski književnik Jovan Đorđević, veliki kulturni i nacionalni radnik. Studirao je filozofiju i medicinu u Pešti. Bavio se publicistikom i novinarstvom, uređivao je "Srpski dnevnik". Bio je sekretar Matice srpske i urednik "Letopisa". Osnivač je Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i jedan od osnivača Narodnog pozorišta u Beogradu i njegov upravnik. Bio je profesor istorije na Velikoj školi u Beogradu, lični učitelj kralja Aleksandra Obrenovića, nakratko i ministar prosvete. Objavio je "Opštu istoriju" i više prevoda, posebno dramskih tekstova. Autor je dramskog dela "Markova sablja" čiji je, između ostalog, sastavni deo i pesma "Bože pravde" koja je postala himna Srbije (1872). Muziku za himnu komponovao je srpski kompozitor Davorin Jenko. Ostala dela: "Radnja Blagoveštenskog sabora" (bio je poslanik na saboru 1861.) "Latinsko-srpski rečnik", putopisi, uspomene (po periodici - "Letopis", "Javor").

1835 - Rođen je američki industrijalac škotskog porekla Endru Karnegi, koji je ogromno bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, uglavnom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i drugim zemljama, pod uslovom da lokalne vlasti ustupe zemljište za zgradu kao i obezbede održavanje. Iz poslovnog života povukao se 1901. 18 godina pre smrti, a 1900. je objavio "Jevanđelje bogatstva", s tezom da "bogat čovek umire sramno". Karnegijeva zadužbina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu (danas "Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković").

1844 - Rođen je nemački inženjer Karl Fridrih Benc, koji je 1885. konstruisao jedan od prvih automobila. Osnovao je kompaniju "Benc" za izradu benzinskih motora i automobila, od koje je udruživanjem nastao "Dajmler-Benc".

1877 - Izbila je Topolska buna. Lepenički i Jasenički bataljon odbili su tada da polože zakletvu i upute se na granicu uoči drugog Srpsko-turskog rata. Pobunjenici su s vodnikom Milovanom Žižićem na čelu krenuli put Topole sa ciljem svrgavanja dinastije Obrenović i dovođenja na vlast kneza Petra Karađorđevića. Kralj Milan Obrenović (tada knez) je vojskom ubrzo ugušio pobunu. Za veleizdaju je optuženo 70 učesnika bune, od čega je 23 osuđeno na smrt.

1881 - Rođen je italijanski sveštenik Anđelo Đuzepe Ronkali, pod imenom Jovan XXIII papa od 1958. do smrti 1963. vođa reformatorske struje u rimokatoličkoj crkvi. Sazvao je 1962. Drugi (vatikanski) ekumenski sabor na kojem je nagovestio krupne reforme unutar crkve.

1914 - Umro je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor muzike za srpsku himnu "Bože pravde", jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta "Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido", "Milan", fantazija "Prvo Doba Srbije", muzika za komade "Blago cara Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović", "Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac", "Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera", "Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.

1915 - Vrhovna komanda srpske vojske izdala je u Prvom svetskom ratu zapovest o odstupanju preko današnje Crne Gore i Albanije, u kojem je, između ostalog, stajalo: "Kapitulacija bi bila najgore rešenje, jer se njome gubi država, a naši saveznici bi nas sasvim napustili". Prilikom povlačenja srpske vojske i naroda, jedinstvenom u istoriji ratovanja, život je izgubilo više od 240.000 ljudi. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 vojnika, a u Bizertu oko 12.000. Od njih je ponovo oformljena srpska vojska koja će 1918. probiti Solunski front, osloboditi Srbiju i druge teritorije od kojih je potom formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1915 - Rođen je čileanski diktator general Augusto Pinoče Ugarto, koji je uz pomoć SAD 1973. vojnim udarom zbacio predsednika Čilea Salvadora Aljendea. S vlasti je sišao posle izbornog poraza 1990. ali je kao doživotni senator zadržao znatan politički uticaj do 1998. kad je uhapšen u Londonu na zahtev Španije koja je zatražila njegovo izručenje.

1923 - Rođen je finski državnik Mauno Koivisto, šef države od 1982. do 1994. prvi socijalista na tom položaju. Bio je predsednik vlade od 1968. do 1970. i od 1979. do 1982.

1936 - Nemačka i Japan su potpisale Antikominterna pakt - osmišljen kao savez uperen protiv komunizma. Formalno pakt je bio uperen protiv Kominterne (Treće internacionale). Posebnim tajnim protokolom potpisnici su se obavezali na međusobnu podršku u slučaju rata protiv Sovjetskog Saveza. Antikominterna paktu će kasnije pristupiti Italija, Mađarska, Španija.

1941 - Prilikom potapanja britanskog ratnog broda "Baram", od strane nemačke podmornice, poginulo je 848 britanskih mornara.

1950 - Osnovan je Savez dramskih umetnika Srbije (SDUS). Savez se oslanja na tradicije Udruženja glumaca Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca koje je osnovano 1919.

1956 - Umro je srpski istoričar Jovan Radonić, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, studirao je u Beču kod Jagića i Jirečeka. Nakon doktorata 1896. radio je kao nastavnik srpske gimnazije u Carigradu i u carigradskom Ruskom arheološkom institutu. Bio je i bibliotekar Matice srpske a od 1905. profesor je univerziteta u Beogradu. Od 1937. do 1944. je generalni sekretar Srpske kraljevske akademije. U međuratnom periodu izvesno vreme je i narodni poslanik. Dela: "Grof Đorđe Branković i njegovo vreme", preveo je i dopunio Jirečekovu Istoriju Srba, kojoj je pripojio i Jirečekovo delo "Država i društvo u srednjevekovnoj Srbiji". Priredio je zbirku građe: "Dubrovačka akta i povelje".

1959 - Umro je francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip. U teatru je s ogromnim uspehom igrao glavne role u dramama Vilijama Šekspira, Albera Kamija, Pjera Korneja, Hajnriha fon Klajsta, Alfreda de Misea. Filmovi: "Đavo u telu", "Parmski kartuzijanski manastir", "Fanfan Lala", "Lepotice noći", "Crveno i crno", "Veliki manevri", "Idiot", "Oholi", "Opasne veze", "Gospodin Ripoa".

1965 - U današnjoj Demokratskoj Republici Kongo (bivši Belgijski Kongo) je vojnim udarom general Žozef Mobutu svrgao predsednika Žozefa Kasavubua, da bi trećom po veličini zemljom u Africi vladao naredne tri decenije kao jedan od najozloglašenijih diktatora i kleptokrata.

1968 - Umro je američki pisac Apton Bil Sinkler, autor više romana sa socijalnim temama, političkih i socijalnih spisa u kojima je opisivao prilike u SAD. Dela: "DŽungla", "Metropola", "Kralj ugalj", "DŽimi Higins", "Kraj sveta", "Između dva sveta", "Aždajini zubi", "Široka je kapija", "Predsednikov agent", "Svet koji treba osvojiti", "Predsednička misija".

1970 - Japanski pisac Jukio Mišima počinio je javno rutualno samoubistvo (sepuko), u znak protesta protiv uništavanja tradicionalnih vrednosti Japana od strane SAD. Kao književnik opisivao je mladu generaciju Japana posle Drugog svetskog rata i njihovu sve slabiju vezanost za tradicionalni Japan. Bio je izrazito angažovan umetnik i njegova dela su neretko bila jasan izraz njegovih uverenja. Literarni motivi su mu znatno širi nego kod ostalih japanskih romanopisaca, pri čemu se služio nekom vrstom psihoanalitičkog metoda. Njegova pripovetka "Patriotizam" objavljena 1966. praktično je potpuno predvidela Mišiminu dalju sudbinu. Ostala dela: romani "Ispovest maske", "Šum valova", "Zlatni paviljon", "Posle banketa", "Mornar koji je izneverio more", drama "Pet modernih 'no' igara".

1971 - Danska i Norveška su kao prve članice NATO uspostavile diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1973 - U Grčkoj je zbačen vojni diktator pukovnik George Papadopulos i vlast je preuzela nova vojna uprava generala Faidona Gizikisa. Nova vojna garnitura bila je takođe izolovana u svetu, pa je u julu 1974. prinuđena da preda vlast i Konstantin Karamanlis formirao je vladu "Narodnog spasa".

1974 - Umro je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar UN od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana rat bili su najdramatičniji događaji s kojima se suočavao tokom mandata.

1974 - Velika Britanija stavila je van zakona Irsku republikansku armiju, zbog terorizma, četiri dana posle podmetanja eksploziva u dva paba u Birmingemu. Tom prilikom poginulo je 21 lice.

1975 - Južnoamerička država Surinam stekla je nezavisnost. Surinam je bio kolonija Holandije od 1667. pod imenom Holandska Gvajana, a od 1954. imao je autonomiju.

1977 - Generalna skupština UN osudila je izraelsku okupaciju arapskih teritorija. Prilikom glasanja predstavnici četiri zemlje su glasali protiv - Izrael, SAD, Kanada i Salvador.

1992 - Skupština Češke glasala je za podelu Čehoslovačke na posebne države Češku i Slovačku od 1. januara 1993.

1996 - U Beogradu je demonstriralo više od 100.000 ljudi zbog sudskog poništenja pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima u Srbiji.

1998 - Kancelar Gerhard Šreder predsedavao je prvoj sednici vlade Nemačke održanoj u Berlinu posle Drugog svetskog rata.

2001 - Strani borci na strani talibana koje je zarobila Severna alijansa pobunili su se u nekadašnjoj tvrđavi u blizini grada Mazari-i-Šarif. Pobuna je ugušena u krvi dva dana kasnije uz pomoć američkih bombardera i pobijeni su svi pobunjenici, njih najmanje 700.

2001 - Američka privatna kompanija ATC iz grada Vuster u Masačusetsu saopštila je da je klonirala ljudski embrion. Bila je to prva kompanija kojoj je to pošlo za rukom. Motiv je, kako je navedeno, bio medicinske prirode.

2003 - Ujedinjene nacije zvanično su ukinule program "Nafta za hranu" u okviru koga je Irak sedam godina prodavao naftu pod kontrolom UN za nabavku hrane i lekova.

2004 - Muškarac sa nožem upao je u spavaonicu jedne srednje škole u rudarskom mestu Rudžou u provinciji Henan, u centralnoj Kini, i na smrt izbo osam učenika.

2005 - Umro je britanski fudbaler DŽordž Best, bivši fudbaler Mančester Junajteda i reprezentativac Severne Irske i jedan od najboljih fudbalera sveta šezdesetih godina dvadesetog veka. Best se smatra najzaslužnijim što je Mančester 1968. postao prvi engleski klub koji je osvojio Kup evropskih šampiona.

2005 - Palestinski predsednik Mahmud Abas otvorio je granični prelaz Rafa, iz pojasa Gaze u Egipat, i time omogućio Palestincima da, prvi put od 1967. ulaze u tu susednu zemlju kao i preko nje dalje u svet, bez kontrole izraelskih snaga.

2011 - Preminuo je Mihailo Đurić, filozof i sociolog, član SANU. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju a doktorirao je 1954. tezom „Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista”. Godine 1972. odstranjen je sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i osuđen, zbog otvorene, tada jedinstvene, kritike ustavnih rešenja koja su bila uvod u ustav iz 1974. Na fakultet je vraćen 1990. gde je naredne `91. penzionisan. Bavio se istorijom političkih teorija, sociologijom, teorijom države i prava, i posebno antičkom filozofijom, Ničeom i Hajdegerom. Predavao je na nizu inostranih univerziteta. Bio je član Saveta časopisa „Praksis”, Upravnog odbora Srpske književne zadruge, direktor godišnjih kurseva o Ničeovoj filozofiji u Dubrovniku, pokretač i glavni urednik časopisa „Filozofski godišnjak”. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Evropske akademije nauka u Salcburgu. Dobitnik je niza priznanja poput nagrade grada Beograda (Oktobarske) ili nagrade „Prof. Luiđi Tartufari” Nacionalne akademije nauka Italije.

(RT Vojvodine)