среда, 14. април 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан рођени Боби Фишер, Јуриј Гагарин, Америго Веспучи и Молотов; 1817. убијен војвода Сима Марковић; 1991. у Београду су се опозиционе демонстрације претвориле у масовне нереде; Умрли Казуо Танака и Слободан Жуњић
Хроника

На данашњи дан рођени Боби Фишер, Јуриј Гагарин, Америго Веспучи и Молотов; 1817. убијен војвода Сима Марковић; 1991. у Београду су се опозиционе демонстрације претвориле у масовне нереде; Умрли Казуо Танака и Слободан Жуњић

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 09. март 2021.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1943. године рођен је Боби Фишер, шаховски велемајстор, бивши првак света у шаху и један од најбољих шахиста у историји. Титулу светског првака освојио је 1972. у Рејкјавику победом над Спаским, а круна му је одузета три године доцније, пошто је одбио меч против изазивача Карпова. Када је 1956. као тринаестогодишнак, постао јуниорски првак САД, прогласен је за "чудо од детета", а већ наредне године тријумфовао је на Отвореном првенству САД. Титулу велемајстора освојио је са 15 година. Шаху се вратио 1992. када је на Светом Стефану и у Београду одиграо реванш против Спаског. Влада САД оптужила га је тада због кршења санкција против Србије (СРЈ) што је Фишер јавно исмејао дословно пљунувши на текст оптужбе. Након осмомесечног притвора у Јапану, због захтева САД за депортацију, 2005. добио је исландско држављанство, па је остатак живота провео у Рејкјавику.

Данас је уторак, 9. март, 68. дан 2021. До краја године има 297 дана.

1074 - Папа Гргур VII наредио је да сви ожењени римокатолички свештеници буду одстрањени из Цркве.

1454 - Рођен је италијански морепловац Америго Веспучи, према чијој је латинској верзији имена (Америцус) немачки картограф Мартин Валдземилер 1507. Нови свет погрешно назвао Америка. То је прихваћено упркос чињеници да је нови континент 1492. открио Веспучијев земљак Кристифор Колумбо. Веспучи је у Нови свет путовао 1499. као члан шпанске експедиције, а 1501. и 1502. предводио је португалску експедицију. Веровао је да су Хондурас и Бразил нови, неоткривени континенти, не знајући да је Хондурас пре њега открио Колумбо.

1661 - Умро је француски кардинал италијанског порекла Жил Мазарен, после смрти кардинала Армана Жана Ришељеа 1642. шеф владе у време Луја XIII и Луја XIV. Као један од највештијих дипломата свог доба поставио је темеље на којима је Луј XIV градио хегемонистичку политику Француске у Европи. Окончао је 1648. Тридесетогодишњи рат, после којег је Вестфалским миром Француска од Немачког царства преузела Алзас и неке лоренске градове. Такође је савладао буну племства од 1652. и учврстио краљев апсолутизам пољуљан током побуне.

1749 - Рођен је француски политичар и писац Оноре Габријел Виктор Рикети де Мирабо, најбољи говорник Француске револуције и један од главних заступника интереса трећег сталежа. Допринео је победи Уставотворне скупштине над краљем, али не као принципијелан противник монархије. Његов циљ била је либерална реформа друштва уз одржавање монархије. Убијен је 1791. под оптужбом да је пактирао с двором. Дела: "Есеј о деспотизму", "О пруској монархији под Фридрихом Великим".

1814 - Рођен је украјински писац и сликар Тарас Григорјевич Шевченко, највећи украјински песник 19. века, оснивач нове украјинске књижевности, романтичар, револуционар, ватрени борац за слободу народа. Поезијом инспирисаном народним стваралаштвом је утемељио књижевни украјински језик. Као украјински националиста провео је више година у прогонству у Сибиру, а многа његова дела нашла су се на удару царске цензуре. Руски режим, у то време, је Украјинце сматрао делом руског народа као Малорусе. Дела: збирка песама и поема "Кобзар", поема "Хајдамаки", романи (на руском) "Најамница", "Кнегиња", "Музикант", "Близанци", "Уметник".

1817 - Српски војвода и попечитељ (министар) финансија у Првом српском устанку кнез Сима Марковић погубљен је у београдској тврђави према наређењу Марашли Али паше. Од почетка устанка био је близак сарадник Карађорђа, с којим је емигрирао после пропасти устанка. Вратио се у Србију захваљујући нагодби Милоша Обреновића и Али паше, али је наставио преписку са српским старешинама у Бесарабији, позивајући их да се врате и наставе борбу против Турака. С војводом Павлом Цукићем и бившим Карађорђевим капетаном Драгићем Горуновићем подигао је буну коју су Милош и Турци брзо угушили, а Марковић и Горуновић су ухваћени и погубљени.

1831 - Краљ Луј Филип основао је француску Легију странаца.

1851 - Умро је дански физичар Ханс Кристијан Ерстед, оснивач науке о електромагнетизму. Његово главно дело "Еxперимента цирца еффецтум цонфлицтус елецтрици ин ацум магнетицам" знатно је утицало на француског физичара и математичара Андре Мари Ампера. Њему у част јединица за јачину магнетног поља је названа Ерстед (ознака Ое).

1885 - Рођена је руска балерина Тамара Платоновна Карсавина, једна од највећих уметница класичног балета у првој половини 20. века. С Аном Павловом и Вацлавом Нижинским била је међу главним звездама Руског балета Сергеја Ђагиљева, у Императорском балету у Петрограду наступала је као примабалерина и гостовала је на сценама у Паризу и Лондону, где је 1928. основала балетску школу. Упамћена је као незамењива партнерка Нижинског у балету "Сан о ружи" и по сјајним ролама у балетима "Шехерезада", "Жар птица", "Петрушка", "Фантастични дућан", "Тророги шешир".

1888 - Умро је немачки цар Вилхелм I Фридрих Лудвиг. Подржао је Бизмаркову политику уједињења Немачке, свим средствима ("крвљу и гвожђем"). Био је краљ Пруске од 1861. а 1871. постаје први цар новоствореног Немачког царства. Током његове владавине Немци су Данској отели покрајине Шлезвиг и Холштајн у рату 1864. поразили Аустрију 1866. а у Француско-пруском рату 1871. отргли су Алзас и Лорену од Француске. Издао је 1879. "Изузетни закон" (Lex specialis), којим је социјалдемократски покрет у Немачкој стављен ван закона.

1890 - Рођен је совјетски државник Вјачеслав Михајлович Скрјабин, познат као Вјачеслав Михајлович Молотов, шеф совјетске дипломатије од 1939. до 1949. и од 1953. до 1956. Био је главни креатор, са совјетске стране, совјетско-немачког десетогодишњег пакта о ненападању, потписаног 1939. девет дана пре напада Немачке на Пољску. Један је од оснивача листа "Правда". Одржао се у врху власти током три деценије Стаљинове владе, али је у јуну 1957. под оптужбом за "антипартијски став", искључен из Централног комитета Комунистичке партије и смењен са свих функција.

1893 - Умро је француски теоретичар уметности, историчар и филозоф Иполит Тен, који је настојао да унесе позитивистичке методе у изучавање литературе, уметности и друштва. Према детерминистичком схватању историје, сматрао је да појединац, изразито одређен једном "преовлађујућом особином", трпи јак спољни утицај "расе", "средине" и "тренутка". Као филозоф бавио се проблемима сазнања. Дела: "Историја енглеске књижевности", "Филозофија уметности", "О интелигенцији", "Постанак савремене Француске".

1916 - Немачка је у Првом светском рату објавила рат Португалији, која је претходно у својим лукама запленила немачке бродове.

1918 - Умро је немачки писац Франк Ведекинд, који је ексцентричним драмама, пуним ироније и цинизма, трагике и комике, гротескних ликова, драстичних еротских сцена и уличног жаргона, провоцирао грађански морал. Његове песме, шансоне и баладе, рецитоване су и извођене у минхенском кабареу "Једанаест џелата". Дела: драме "Пролећно буђење", "Земаљски дух", "Маркиз фон Кајт", "Пандорина кутија", "Мртвачки плес", "Музика", "Цензура", песме "Четири годишња доба".

1919 - Британци су депортовали на Малту вођу египатског покрета за независност Саада Заглула.

1924 - Италија је анектирала град Фиуме (данас Ријека).

1934 - Рођен је руски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, први човек који је облетео Земљу. У априлу 1961. васионским бродом "Васток I" начинио је круг око планете за 108 минута, крећући се максималном брзином од 28.000 километара на час, на највећој удаљености од Земље 327 километара.

1942 - Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање централног индонежанског острва Јава. Индонезија је тада била холандска колонија, као Холандска Источна Индија.

1945 - Америчке снаге су у Другом светском рату заузеле Бон.

1956 - Енглези су депортовали кипарског архиепископа Макариоса III на Сејшелска острва у Индијском океану.

1976 - У Кавалезеу код града Тренто на северу Италије срушила се успињача, усмртивши 42 смучара у најгорој несрећи те врсте у свету. Трагедију је преживела једна девојка.

1987 - Техеран је оптужио Багдад да употребљава хемијско оружје у Иранско-ирачком рату.

1989 - Власти у Варшави званично су оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940.

1991 - У Београду су се опозиционе демонстрације претвориле у масовне нереде у којима су погинули ученик Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић.

1992 - Умро је бивши премијер Израела Менахем Бегин, први израелски државник који је потписао уговор с неком арапском земљом. После разговора у Кемп Дејвиду са египатским председником Анваром ел Садатом и председником САД Џимијем Картером, 1977. у Вашингтону је потписао мировни уговор са Египтом и са Садатом је 1978. поделио Нобелову награду за мир. Завршио је права у Варшави, а 1939. био је вођа омладинског ционистичког покрета "Бетар" у родној Пољској. Ухапшен је 1940. и две године је провео у логору у Сибиру, али је 1942. успео да се домогне Палестине, тада под британском управом, где је командовао илегалном ционистичком групом "Иргун Цеваи Леуми" (Народни војнички савез). У тек основаној држави Израел 1948. оформио је покрет "Херут" (слобода), од којег је настала партија "Ликуд" (јединство). Убрзо је постао члан Кнесета (Скупштина), у владу је ушао 1967. и био је премијер од 1977. до 1983, кад је поднео оставку. Важио је за "човека најтврђе линије с визијом за компромис". Дела: "Побуна", "Лична сећања команданта Иргун Цеваи Леумија", "Беле ноћи", "У подземљу".

1994 - Терористи Ирске републиканске армије извели су први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром "Хитроу".

1999 - Ирански председник Мухамед Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета Западу шефа иранске државе од исламске револуције 1979. у тој азијској земљи.

2000 - НАТО је одбацио извештаје да је шпијун унутар тог војног савеза снабдевао Србе тајним детаљима током агресије НАТО на Србију (СРЈ) у пролеће 1999.

2003 - Европска унија отворила је дипломатско представништво у кубанској престоници Хавани.

2007 - Умро је Казуо Танака, историчар књижевности, писац и преводилац, који је својим радом дао драгоцен допринос ширењу српске културе у Јапану. Добитник је Ордена Вука Караџића, Награде Његошеве задужбине и Награде Српског ПЕН центра за животно дело. Предавао је на универзитетима Цудађуку и Ћиба, а као уредник и саветник директора издавачке куће "Кобунша" превео је и објавио дела српских књижевника као што су Иво Андрић, Миодраг Булатовић, Десанка Максимовић или академик Георгије Острогорски. Објавио је и превео (са М. Сузукијем, 1995.) и фотомонографију Хиландар. Танака је био и коаутор више приручника за учење српског језика и приручника за конверзацију. Био је члан одбора за израду Великог српско-јапанског речника (30.000 речи). Објавио је збирку есеја.

2014 - Из земунског "Икарбуса" изашао је први аутобус плод сарадње те фабрике с "Мерцедесом".

2017 - У Дизелдорфу, на железничкој станици, повређено је девет лица током напада секиром. Нападач, за ког је закључено да пати од "психичког поремећаја", идентификован је као Албанац са Косова Фатмир Х. Занимљиво је да се идентичан напад догодио јула 2016 у Вирцбургу, када је нападач био Авганистанац и повређено је пет особа.

2019 - Преминуо је Слободан Жуњић, српски филозоф. Студирао је и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Као универзитетски предавач радио је у Београду, Новом Саду као и у САД на универзитетима Пенсилванија и Род Ајленд. Активно се бавио и превођењем. Дела: "Аристотел и хенологија", "Мартин Хајдегер и националсоцијализам", "Службе Мнемосини", "Модерност и филозофија", "Историја српске филозофије", "Прирок и суштаство" I-IV, "Хајдегер и пресократовци".

2020 - Умро је Ричард Кенет Гај, математичар. Родом Британац, био је универзитетски професор у Сингапуру, затим у Индији, а од 1965. живео је у Канади и предавао у Калгарију. Бавио се рекреативном математиком, теоријом бројева, комбинаториком, геометријом. Познат је као аутор књиге "Нерешени проблеми у теорији бројева" и један од аутора књиге "Како да победите у математичким играма". Аутор је више стотина научних радова.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер