петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Рођен српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић
Хроника

На данашњи дан: Рођен српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. август 2014.

1741 – Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску. По њему је назван мореуз који раздваја Аљаску од азијског копна.

1854 – Умро је немачки филозоф Фридрих Вилхелм Шелинг, са Имануелом Кантом, Јоханом Фихтеом и Фридрихом Хегелом творац немачке идеалистичке школе. Дела: “Идеје за филозофију природе”, “О светској души”, “Први нацрт система природне филозофије”, “Трансцедентални идеализам”, “Предавања о филозофији уметности”, “Излагање мог система филозофије”, “Бруно или о природном и божанском принципу ствари”, “Филозофија и религија”, “Истраживање суштине људске слободе”, “Филозофија митологије”.

1854 – Пуштена је у рад прва железничка пруга на територији Србије. Повезивала је Белу Цркву са данашњим румунским делом Баната, при чему је коришћена коњска вуча, а од новембра 1856. коришћене су и локомотиве с парном вучом. На територији данашње Србије налазио се део пруге у дужини од свега 27 километара.

1877 – Рођен је српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и веродостојност књижевног дела. Прве радове објавио је у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком, али често бескомпромисном и искључивом, оглашавао у “Српском књижевном гласнику”, који је од 1905. до 1907. уређивао са Павлом Поповићем, а потом сам до смрти. По личном опредељењу Скерлић је био изразити социјалиста (социјалдемократа) и био је познат као веома принципијелан у том смислу. Дела: расправе и студије “Поглед на данашњу француску књижевност”, “Уништење естетике и демократизација уметности”, “Француски романтичари и српска народна поезија”, “Српска књижевност у XВИИИ веку”, “Омладина и њена књижевност”, “Историја нове српске књижевности”, “Јаков Игњатовић”, “Светозар Марковић”, краће студије, критике и прикази сакупљени у више књига под насловом “Писци и књиге”.

1940 – Руског револуционара Лава Троцког, једног од лидера Октобарске револуције, у Сиудад Мексику (где је овај живео као политички изгнаник) смртно је ранио наручени убица – један шпански комуниста. Умро је идућег дана, совјетска влада је одбацила одговорност, али се убрзо испоставило да је атентат највероватније наручио сам Стаљин.

1961 – На врхунцу “хладног рата” између Истока и Запада, на граници између Источног и Западног Берлина, источнонемачке власти су почеле да подижу зид дужине 40 километара.

1968 – Совјетска армија и трупе осталих земаља Варшавског пакта, изузев Румуније, прешле су границу Чехословачке пред поноћ, започевши инвазију с циљем гушења “Прашког пролећа”. У питању је био покушај реформи у оквиру социјалистичког система, који је предводио лидер чехословачке Комунистичке партије Александар Дубчек.

1975 – Амерички васионски брод “Викинг И” лансиран је ка Марсу, на који је доспео у јулу 1976.

1980 – Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер први је успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест, без употребе кисеоника.

1995 – Умро је Хуго Прат, прослављени италијански стрип аутор и илустратор. Рођен је недалеко од Риминија од оца Немца и мајке Италијанке. Детињство и рану младост провео је по италијанским колонијама у Источној Африци као и у Аргентини, и то је трајно обележило његова уметничка стремљења. Његова дела – необична мешавина цртачке умешности и поетског дара – сматрају се највишим дометима девете уметности. Аутор је чувеног Корта Малтезеа, који је доживео небројена издања, широм света. Више епизода је екранизовано, након Пратове смрти. Остала дела: “Пустињске шкорпије”, “Наредник Кирк”, “Ана из џунгле”, “Језуита Џо”, “Сент Егзепери”, “Макумба”.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер