На данашњи дан рођен римски цар Константин I Велики; 1933. нацисти запалили зграду Рајхстага; Хашки трибунал осудио Биљану Плавшић на 11 година затвора

 НОВИ САД - На данашњи дан 272. године рођен је римски цар Константин I Велики, први римски цар који је дозволио слободно исповедање Хришћанства. Константин је рођен на тлу садашње Србије у Наисусу (Ниш). Царем су га 306. прогласили римски легиони у Британији, после чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним делом Римског царства. Од 312. владао је заједно са царем Источног Римског царства Валеријем Ликинијем, а после победе над њим 324. сам целим Царством до смрти. С Ликинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вероисповести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријанизам. Оснивач је Константинопоља (Цариград), нове престонице царства.

1807 - Рођен је амерички писац Хенри Водсворт Лонгфелоу, чија дела одликује веома углађен облик, али и конвенционалност, наглашена дидактичност и сентименталност. Стварао је под јаким утицајем немачких романтичара. Дела: индијански еп "Хијавата", поеме "Евангелина", "Поеме о ропству", сонети "Божанствена комедија".

1822 - У Бечу су престале да излазе "Новине сербске". Лист су 1. августа 1813. покренули и уређивали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, студенти медицине у Бечу, обојица родом из Срема. Давидовићу је новинарство и уопште рад на пољу националне културе постало трајно опредељење. Он је творац првих новина и у обновљеној Кнежевини Србији и аутор је првог српског устава - Сретењског 1835. године. Фрушић је постао лекар и није се више бавио новинарством. Њихове новине штампане су тадашњим грађанским правописом.

1844 - Доминиканска Република се одвојила од Хаитија, и постала независна држава. У периоду између 1822. и 1844. цело острво је било јединствена република, да би се тада издвојио бивши шпански посед (Доминиканска република) од негдашњег француског Хаитија. Под шпанском влашћу Доминиканска република се поново налазила између 1861. и 1865.

1846 - Рођен је немачки социолог, историчар и књижевни историчар Франц Меринг, један од вођа и теоретичара левог крила немачке социјалдемократије и "Савеза Спартака" и Комунистичке партије Немачке. Дела: "Биографија Карла Маркса", "Историја немачке социјалне демократије", студија "Легенда о Лесингу".

1847 - Рођена је енглеска позоришна глумица Елен Алиша Тери, највећи тумач женских ликова у делима Вилијама Шекспира у британском позоришту у другој половини 19. и почетком 20. века. Посебно су упамћене њене креације Леди Макбет, Офелије, Дездемоне, Беатриче, Порције, Виоле. Водила је 20 година лондонско позориште "Лицеум" с Хенријем Ирвингом, такође славним глумцем тог доба, који јој је најчешће био партнер. Написала је аутобиографију "Историја мог живота", дело знатне књижевне вредности.

1881 - Рођен је исландски државник Свејн Бјернсон, први председник Исланда после проглашења те острвске земље републиком 1944.

1887 - Умро је руски композитор Александар Порфиријевич Бородин, припадник неформалне музичке групе "Велика петорица" и утемељивач руске симфонијске и камерне музике. По образовању био је лекар и хемичар и радио је као универзитетски професор. Као дечак свирао је флауту и клавир, касније и виолончело. Инспирисао се руском народном музиком, народним причама, легендама и источњачким фолклором. Дела: опера "Кнез Игор", симфонија бр. 2 ("Багатирска симфонија"), симфонијска слика "У средњој Азији".

1900 - Основана је британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром.

1902 - Рођен је амерички писац Џон Стајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Преплићући натурализам с хумором, писао је о животу експлоатисаних у време велике економске кризе тридесетих година 20. века, тегобном животу сељака, скитница и пробисвета, о анималним поривима у човеку и побуни неконформистичке младе генерације. Дела: романи "Плодови гнева", "Зима нашег незадовољства", "Источно од раја", "Кварт Тортиља", "О мишевима и људима", "У неизвесној бици", драма "Месец је зашао", путопис "Путовања с Чарлијем", есеји "Кратка владавина Пипина IV".

1913 - Рођен је амерички писац Ирвин Шо, чија се проза одликује снажном драматичношћу, друштвеном свешћу и живим дијалогом. Борио се у Другом светском рату као војник у Европи и Африци. Дела: романи "Млади лавови", "Луси Краун", "Две седмице у другом граду", "Гласови летњег дана", "Просјак и лопов", "Богаташ и сиромах", "Хлеб на водама", "Вече у Византији", "Врх брда", збирке приповедака "Морнар са Бремена", "Добродошли у град", "Мешовито друштво", "Љубав у мрачној улици", "Пет деценија", "Бог је био овде, али је отишао раније", "Шапутања у Бедламу", драме "Сахранити мртве", "Опсада", "Љубазни људи", "Повлачење у задовољство", "Синови и војници", "Убица", путопис "У друштву делфина".

1928 - Рођен је Младомир Тодоровић, ректор Карловачке богословије, професор, преводилац, протојереј. Био је професор Светог писма Старог завета у богословијама у Призрену, Београду и Сремским Карловцима, где је обављао дужност ректора 1977-1993. Једна је од најистакнутијих и најзаслужнијих личности српске црквене просвете. Дела: "Речник мање познатих речи и израза у Светом писму", "Превод Светог писма Платона Атанацковића". За "Србљак" (старо црквено песништво, службе и житија канонизованих Срба), СКЗ 1970, написао је Речник појмова, личности и навода из Светога писма, као и за издање дела Теодосија Хиландарца. Приредио је Свето Писмо за децу, као и "Божићну читанку", у издању библиотеке Свечаник, Минхен. Превод дела "Пророци" Алексеја Књазева.

1932 - Рођена је Елизабет Тејлор, британско америчка глумица, холивудска легенда, једна од највећих филмских звезда уопште. Посебно је упамћена по улогама у класицима као што су "Клеопатра", "Мачка на усијаном лименом крову" и "Ко се боји Вирџиније Вулф?". На врхунцу славе налазила се током 50-их и 60-их, када је четири пута за редом, била је номинована за Оскара, који је добила 1961. а други пут шест година касније.

1933 - Нацисти су запалили зграду Рајхстага (скупштина) у Берлину, оптуживши за то комунисте, што је искоришћено као оправдање за хапшење око 1.500 комунистичких првака. На процесу у Лајпцигу један од оптужених - Георги Димитров, разобличио је планове нациста, па се суђење претворило у њихов фијаско.

1936 - Умро је руски лекар Иван Петрович Павлов, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1907. Завршио је богословију, затим медицину. Павловљеви велики теоријски и практични успеси - теорија условног рефлекса, проучавање рада жлезда, проверавање дејства лекова на рад срца, проучавање функција коре великог мозга - учинили су његове лабораторије светским центром физиологије. Његова теорија о условним рефлексима снажно је утицала на многе научне дисциплине, посебно на психологију, психијатрију као и медицину уопште. Био је отворени и упорни критичар бољшевика, али га је совјетски режим толерисао и до смрти му је пружао потребне услове за научни рад.

1939 - Уједињено краљевство и Француска признале су владу генерала (генералисимуса) Франка, насупрот легално изабране републиканске владе која је изгубила грађански рат. Франциско Франко Бахамонде ће увести диктатуру, праћену белим терором, а доцније је обновио монархију. Његова владавина била је изразито реакционарна и наглашено клерикална. Након његове смрти шпански краљ Хуан Карлос Бурбонски, кога је Франко припремао за престо, успоставио је демократски режим.

1952 - Одржана је прва седница УН у новом сталном средишту светске организације у Њујорку.

1963 - У Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре доласком на власт изабраног председника Хуана Боша, оснивача и вође Револуционарне Доминиканске Партије, који је од 1930. живео у избеглиштву.

1968 - Доњи дом парламента је ограничио усељавање "обојених" у Велику Британију.

1976 - Ескимски лидери предочили су канадској влади да њиховом народу припада пола милиона квадратних километара Канаде.

1976 - У негдашњој колонији "Шпанска Сахара" - коју је влада у Мадриду предала на управљање Мароку и Мауританији - ослободилачки покрет "Полисарио" је објавио оснивање Сахарске Арапске Демократске Републике, познатије као Западна Сахара.

1978 - Египат је укинуо повластице за Палестинце у тој земљи, изједначивши их са осталим Арапима.

1986 - После обарања са власти, филипински диктатор Фердинанд Маркос, дугогодишњи штићеник САД, допутовао је на Хаваје.

1990 - Нелсон Мандела је допутовао у Замбију, отпочевши тако прво путовање у иностранство после 27 година проведених у јужноафричким затворима.

1991 - Поразом Ирака завршен је Заливски рат САД и савезничких земаља против те арапске земље. Ирачани су морали да се повуку из Кувајта, који су окупирали 1. августа 1990.

1993 - У станици Штрпци, из воза који је саобраћао на релацији Београд - Бар, група припадника паравојне формације, отела је 20 путника муслимана (Бошњака) - којима се изгубио сваки траг. Отети путници били су држављани Србије и Црне Горе, а сви детаљи овог злочина нису никада расветљени.

1994 - У експлозији бомбе коју су исламски терористи подметнули у једну маронитску цркву у Либану погинуло је 10 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени.

1996 - Суспендоване су санкције УН против Републике Српске.

2002 - Муслимански екстремисти су у држави Гуџарат на западу Индије запалили воз пун хиндуистичких верника и усмртили 58 људи, што је изазвало таласе насиља у тој држави у којима је страдао око 1.000 особа.

2003 - Хашки трибунал осудио је бившу председницу Републике српске Биљану Плавшић на 11 година затвора.

2004 - Вођа јапанске секте Аум шинрикјо (Секта врховне истине) Шоко Асахара осуђен је на смртну казну вешањем због организовања напада нервим гасом сарин у токијском метроу девет година раније, када је усмрћено 12 људи.

2007 - Главни тужилац сталног Међународног кривичног суда у Хагу Луис Морено-Окампо именовао је прву двојицу оптужених за злочине у регији Дарфур, на западу Судана - бившег суданског министра унутрашњих послова и бившег заповедника локалних оружаних јединица.

2019 - На Рамзес железничкој станици у Каиру, Египат, 25 особа је погинуло, а 50 је повређено, пошто је локомотива пробила рампу на станици изазвавши експлозију и пожар.

(Танјуг)