На данашњи дан рођен кнез Александар Карађорђевић; 1579. убијен Мехмед паша Соколовић; 1942. у селу Крива Река немачки и бугарски окупатори убили 320 цивила

 НОВИ САД - На данашњи дан 1806. године рођен је кнез Србије Александар Карађорђевић. Током његове владавине од 1842. до 1858. донет је Грађански законик Србије (1844.) и реформисано судство. Србији су аутономни статус 1856. на Париском конгресу, гарантовале велике силе. У његово време публиковано је "Начертаније" Илије Гарашанина (нека врста јужнословенског спољнополитичког програма). После свргавања кнеза Михаила Обреновића на престо су га 1842. довели уставобранитељи. Због супротстављања њиховом Савету и везивања за Аустрију, једна струја уставобранитеља га је збацила 1858. на Светоандрејској скупштини и на престо Србије је враћен кнез Милош Обреновић.

1521 - Папа ЛавXдоделио је енглеском краљу ХенријуVIII, који је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром Англиканске цркве, независне од Рима, титулу "Бранитеља вере" јер је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје немачког верског реформатора Мартина Лутера.

1531 - Војска швајцарских римокатоличких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника, а у бици је погинуо протестантски верски реформатор Улрих Звингли, један од највећих теолога реформације.

1579 - Турског великог везира српског порекла Мехмед пашу Соколовића убио је један дервиш. Како се верује, захваљујући Мехмед паши Турска је извесно време водила толерантнију политику према Србима. Било је дозвољено подизање српских храмова, отварање српске штампарије, као и обнова српске патријаршије у Пећи 1557. За првог патријарха постављен је његов брат (или брат од стрица) Макарије Соколовић. У српским земљама подигао је бројне задужбине, укључујући знаменити мост на Дрини у Вишеграду.

1896 - Умро је аустријски композитор и оргуљаш Антон Брукнер, касноромантичар који је стварао под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера. Дела: девет симфонија, осам миса, кантате.

1899 - Почео је трогодишњи Бурски рат између јужноафричких бурских држава (Трансвал и Слободна држава Орање) и Велике Британије (која је од раније држала Кепланд и Натал).

1930 - Рођен је српски историчар Димитрије Богдановић, академик. По образовању теолог и правник, водио је Археографско одељење Народне библиотеке Србије и био професор Филозофског факултета у Београду. Највише се бавио историјом старе српске књижевности и био је један од најбољих познавалаца српског средњовековља уопште, као и ранохришћанских списа. Дела: "Историја старе српске књижевности", "Књига о Косову", коаутор монографије "Хиландар", коаутор "Историја српског народа 1-10" СКЗ, приређиваћ и коаутор колекције "Србљак" (зборник старе српске духовне музике - службе Србима светитељима).

1942 - У селу Крива Река код Бруса немачки и бугарски војници су у Другом светском рату затворили све становнике у цркву и дигли је у ваздух, усмртивши 320 цивила.

1946 - Због кривичних дела против народа и државе Врховни суд Хрватске је после вишемесечне расправе изрекао пресуду ратним злочинцима - Ериху Лисаку на смрт, а римокатоличком надбискупу Алојзију Степинцу и Ивану Шалићу на вишегодишњи затвор.

1962 - Папа ЈованXXIIIотворио је Други ватикански сабор, односно 21. екуменски сабор Католичке Цркве, први од 1870, на којем је започета далекосежна реформа у окриљу римокатолицизма.

1963 - Умро је француски писац, сликар и режисер Жан Кокто, члан Француске академије. Често је мењао став и стил и опробао се као песник, романсијер, писац драма, критичар, сликар, режисер и филмски сценариста. Дела: романи "Страшна деца", "Томас варалица", позоришни комади "Писаћа машина", "Страшни родитељи", "Орфеј", "Едип", "Антигона", филмови "Лепотица и звер", "Орфејев тестамент".

1963 - Умрла је француска певачица Едит Пјаф, звезда кабареа и симбол француске шансоне. Такође је компоновала шансоне и писала текстове за њих. Дела: аутобиографије "Мој живот", "На балу успеха".

1976 - У Кини је под оптужбом за заверу ухапшена, како су је назвали, "четворочлана банда", односно Мао Цедунгова удовица Ђанг Ћинг и три бивша висока функционера.

1977 - У атентату је убијен председник Северног Јемена пуковник Ибрахим ал Хамди.

1980 - Двојица совјетских космонаута окончала су до тада најдужу космичку мисију, боравећи у броду "Саљут 6" 185 дана у свемиру.

1988 - Говор папе Јована ПавлаIIпрекинут је у Европском парламенту у Стразбуру пошто је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Јан Пејзли, почео да узвикује "антихрист", развивши транспарент на којем је писало "Јован ПавлеIIантихрист".

1990 - На стадиону "1. мај" у севернокорејском главном граду Пјонгјанг око 150.000 гледалаца одушевљено је поздравило победу фудбалске репрезентације Северне Кореје над Јужном Корејом резултатом 2:1 у историјском пријатељском мечу, првом спортском надметању не домаћем тлу екипа подељене земље.

1993 - На норвешког издавача Вилијама Нигарда, који је штампао "Сатанске стихове" британског писца индијског порекла Салмана Руждија, у Ослу је пуцао и тешко га ранио један исламски терориста.

1999 - У центру Приштине, испред хотела "Гранд", убијен је припадник УНМИК-а, Американац бугарског порекла Валентин Крумов. Претпоставља се да су убице биле у заблуди да је Крумов Србин.

2002 - У експлозији бомбе коју је у тржни центар код Хелсинкија подметнуо 19-годишњи студент хемије, који је тада такође погинуо, а упутства за прављење бомбе "скинуо" је са Интернета, погинуло је седам особа а 85 је повређено.

2004 - Европска унија укинула је Либији ембарго на оружје, након одлуке Триполија да одустане од оружја за масовно уништење.

2005 - У Либерији, најстаријој независној држави Африке, изузев Етиопије, одржани су председнички и парламентарни избори, први после 14 година грађанског рата.

2005 - У експлозији аутомобила бомбе на једној пијаци у Тал Афару, месту на северозападу Ирака, погинуло је 30, а рањено 35 особа.

2006 - Умро је Миленко Шишић, физички хемичар, члан САНУ. Радио је у Институту "Борис Кидрич" у Винчи, докторирао код Павла Савића, пионира нуклеарних наука у Србији, и био је најмлађи доктор наука у Институту где се определио за хемију високо радиоактивних материјала, односно озрачено нуклеарно гориво и фисионе продукте. Усавршавао се у САД, а 1956. је изабран за доцента за предмет електрохемије на Катедри за физичку хемију. За Редовног члана САНУ је изабран 1985. Објавио је 190 радова, односно публикација. Био је члан више међународних научних друштава.