На данашњи дан рођен Јован Ристић; Умрли Руђер Бошковић, Момчило Настасијевић, Рихард Вагнер, Петар Лубарда и Мића Орловић;Солжењицин протеран из СССР; Црвена армија ослободила Будимпешту; Објављен план о уједињењу Немачке

На данашњи дан 1787. умро је Руђер Бошковић, српски математичар, физичар, астроном, филозоф, песник и универзитетски професор. Оснивач је Брерске астрономске опсерваторије поред Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један је од највећих умова у историји науке уопште. Био је српског порекла - његов отац Никола, трговац, писао је о свом пореклу и о српским манастирима Рашке области.

У 15. години отишао је из родног Дубровника у Рим, где је завршио исусовачки колегијум. Поставио је две геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, претпоставио да се тела не само привлаче него и одбијају на малим растојањима, све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мерења меридијана, решио је проблем окаца у саћу. Насупрот Исаку Њутну, време и простор сматрао је релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна. Дела: "Тхеориа пхилосопхиае натуралис редацта ад уницам легем вириум ин натура еxистентиум", "Опера партиентиа ад оптицам ет астрономиам", "Елементорум универсае матхесеос", "О морској плими", "О закону сила у природи", "О светлу", "Теорија конусних пресека", "Елементи математике".

Данас је уторак, 13. фебруар. 2018. 

1571 - Умро је италијански вајар, златар и писац Бенвенуто Челини. Његова аутобиографија "Живот Бенвенута Челинија писан властитом руком", на српски преведена под насловом "Мој живот", значајан је документ културне историје ренесансе. Аутор је и дела "Трактат о златарству" и "Трактат о вајарству". Живео је нестално, радио је у Фиренци и Риму, а у Паризу је боравио као дворски златар француског краља Франсоа И. Направио је мноштво минуциозно урађених ликова и ситних златарских предмета, али и скулптуре и рељефе великог формата, попут "Персеја са главом медузе", "Козима Медичија", "Нимфе из Фонтенблоа".

1633 - Римокатоличка инквизиција ухапсила је у Риму италијанског астронома Галилеа Галилеја зато што је доказивао предност коперниканског хелиоцентричног система над птоломејским геоцентричним системом. Суд инквизиције га је, под претњом смрћу, потом присилио да то учење прогласи заблудом.

1668 - Шпанија је и формално признала независност Португала. Између 1580. и 1640. Португал се налазио под влашћу шпанске круне.

1754 - Рођен је француски свештеник и дипломата Шарл Морис де Таљеран Перигор, вешт и бескруполозан политичар. Као представник трећег сталежа и председник Уставотворне скупштине која је заседала од 1789. до 1791. издејствовао је да скупштина секуларизује црквена имања и претвори их у национална добра. Током Француске револуције постајао је све умеренији и емигрирао је после проглашења републике 1792. Вратио се 1796. и у време Директоријума и владавине цара Наполеона И био је шеф дипломатије. Предвиђајући Наполеонов слом издао га је и ступио у контакт са руским царем Александром И и аустријским канцеларом Клеменсом Метернихом. У првом периоду Рестаурације био је 1814. и 1815. председник владе, а у време Јулске монархије амбасадор у Лондону од 1830. до 1834.

1768 - Рођен је руски писац Иван Андрејевич Крилов, који је у баснама следио грчког писца Езопа, али се инспирисао и руским фолклором. Поред басни, писао је сатирична "писма" и комедије. Писао је изворним народним језиком, а многа његова "наравоученија" су прерасла у пословице. Знатно је утицао на европску литературу. Дела: збирке басни, комедије "Модна трговина", "Лекција кћерима", "Књижевник у предсобљу", комичне опере "Хистерична породица", "Кафана".

1793 - Велика Британија, Пруска, Аустрија, Холандија, Шпанија и Сардинија (Пијемонт) склопиле су савез против револуционарне Француске.

1831 - Рођен је српски државник и историчар Јован Ристић, вођа Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата уопште, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, два пута члан намесништва малолетним владарима и четири пута председник владе Србије. По окончању студија у Француској и у Хајделбергу, вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истанбулу. Током боравка у Турској од 1861. до 1867. успешно је окончао преговоре о опозивању турских гарнизона из утврђених градова Србије. Министар иностраних послова је у раздобљу од 1867. до 1888. председник владе Кнежевине и Краљевине Србије у више наврата. Намесник малолетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868. а од 1889. малолетног краља Александра Обреновића. Као намесник кнеза Милана највише је допринео доносењу новог устава 1869. а 1878. успешно је заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. да потпише споразум са Аустро-Угарском, сматрајући да ће Србију учинити економски зависном од Двојне Монархије, због чега је поднео оставку на положај шефа владе. По повратку на власт 1887. и касније као регент краља Александра настојао је да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици покушао је да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. пошто је краљ Александар уз подршку радикала извршио државни удар. Дела: "Спољашњи одношаји Србије 1848-1872", "Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878".

1873 - Рођен је руски певач Фјодор Иванович Шаљапин, један од највећих басова у историји опере, огромне гласовне изражајности и изузетне глумачке сугестивности. У опери је први применио принципе Константина Станиславског и упознао публику на Западу са делима руских композитора, посебно Модеста Мусоргског. Креацијама попут Бориса Годунова, Мефиста, Ивана Грозног и Дон Кихота у истоименим операма, постао је узор другим уметницима.

1883 - Умро је немачки композитор Вилхелм Рихард Вагнер, творац немачке музичке драме, уз Ђузепеа Вердија најзначајнији романтичарски оперски композитор 19. века. Писао је и текст и музику за музичке драме, претежно из немачке митологије. Компоновао је у складу са сопственим симболичким и филозофским назорима и учењима немачких филозофа Артура Шопенхауера и Фридриха Ничеа, створивши "јединствено уметничко дело" (Гесамткунстwерк), у којем су сједињени текст, музика, игра, слика и инсценација. Уместо широко распеваних арија, употребљавао је драматични ариозо, а оркестар је постао основни чинилац у тумачењу догађаја. Дела: музичке драме "Парсифал", "Танхојзер", "Холанђанин луталица", "Риенци", "Тристан и Изолда", "Лоенгрин", "Нирнбершки мајстори певачи", "Нибелуншки прстен", који се састоји од четири драме - "Рајнско злато", "Валкира", "Зигфрид", "Сумрак богова", музичко-филозофске студије "Уметничко дело будућности", "Уметност и револуција", "Опера и драма".

1903 - Рођен је белгијско француски писац Жорж Сименон, аутор 84 криминалистичка романа чија је главна личност имагинарни инспектор Мегре. Сименон је један од најтиражнијих аутора криминалистичког жанра уопште. Дела: романи "Лађар", "Ноћ на раскршћу", "Мали доктор", "Мегре поставља замку".

1938 - умро је српски писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих песничких личности српске литературе између два светска рата и претеча модерне српске драме. Красио га веома специфичан стил и изузетна језичка инвенција. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти 1938. био професор гимназије. Писао је лирске песме, драме и приповетке са старосрпским мотивима. Дела: песме "Лирски кругови", приповетке "Из тамног вилајета", либрето "Међулушко благо", драме "Код вечне славине", "Недозвани", "Газда-Младенова кћи".

1945 - Совјетска Црвена армија ослободила је у Другом светском рату Будимпешту, након 50 дана опсаде тог града.

1945 - Амерички и британски авиони бомбардовали су, у Другом светском рату, пуних 14 часова немачки град Дрезден, војно безначајан циљ, усмртивши најмање 35.000 људи, углавном цивила.

1952 - Умро је српски писац Јован Поповић, припадник групе писаца која је између два светска рата неговала социјалну литературу. После завођења Шестојануарске диктатуре 1929. је осуђен због комунистичке пропаганде. Након ослобођења Југославије у Другом светском рату покренуо је и једно време уређивао "Књижевне новине". Дела: збирке песама "Хаџија вечности", "Ласта у митраљеском гнезду", "Плес над празнином", проза "Лица у пролазу", "Истините легенде", "Реда мора да буде", "Сремска хроника", студије и есеји "Ђура Јакшић и његово доба", "Стерија и почеци српске драме", "Светозар Марковић".

1958 - Умро је француски сликар Жорж Анри Руо, експресионист. Главне теме његових слика су арлекини, људске маске и религиозни мотиви. Његова дела подсећају на средњовековне витраже, а и сам је неретко радио на стаклу.

1961 - Савет безбедности Уједињених нација одлучио је да у Конго упути мировне снаге светске организације како би спречио грађански рат у тој афричкој земљи.

1974 - Умро је српски сликар Петар Лубарда, члан Српске академије наука и уметности, један од наших најзначајнијих сликара у 20. веку. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је пределе, мртву природу, портрете, а у последњем стваралачком периоду опробао се у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.

1974 - Руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност, протеран је из земље и одузето му је совјетско држављанство.

1975 - Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили "федералну државу", додатно погоршавши напету ситуацију на том медитеранском острву. Формирана је и тзв. Турска уставотворна скупштина, за чијег је првог председника изабран вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.

1976 - Умрла је америчка оперска певачица француског порекла Лили Понс, један од највећих сопрана 20. века. Наступала је на сценама широм света, са посебним успехом у њујоршкој Метрополитен опери, а снимила је и више филмованих опера.

1983 - У италијанском граду Торино, у пожару у једном биоскопу, погинуле су 64 особе.

1984 - Шеф Комунистичке партије Совјетског Савеза и шеф совјетске државе постао је Константин Черњенко, наследник преминулог Јурија Андропова. После Черњенка, који се на челу совјетске државе налазио мање од годину дана, изабран је Михаил Горбачов, седми и последњи лидер совјетске државе.

1990 - Совјетски Савез, Велика Британија, Француска, САД и две немачке државе објавили су план о уједињењу Немачке.

1991 - Амерички бомбардери разорили су склониште у Багдаду идентификовано као војни циљ, у којем су цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло је око 500 људи, међу којима мноштво деце и жена.

2002 - Шкотски парламент забранио је лов на лисице, чиме је Шкотска постала део Уједињеног Краљевства у којем је забрањен тај традиционални омиљени "спорт" британске аристрократије.

2004 - Бивши председник Чеченије Зелимкан Јандарбајев умро је од повреда задобијених у експлозији његовог аутомобила у катарској престоници Доха, где је живео у избеглиштву више од три године.

2007 - Постигнут је споразум о нуклераном разоружању Северне Кореје. Шест држава (Јужна Кореја, Кина, Русија, САД, Јапан и Северна Кореја) постигло је договор у Пекингу о окончању севернокорејског нуклеарног програма, пошто је Пјонгјанг пристао да затвори своја кључна нуклеарна постројења у року од два месеца, у замену за конкретну помоћ, највише у енергентима.

2013 - Преминуо је Мића Орловић, дугогодишњи новинар, уредник и водитељ РТС-а, једно од најпознатијих ТВ лица Србије и негдашње Југославије.

(Танјуг)