петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан рођен је Калигула, умро Шарл Бодлер, Совјетске трупе ушле у Букурешт, Узбекистан и Киргистан прогласили независност од СССР
Хроника

На данашњи дан рођен је Калигула, умро Шарл Бодлер, Совјетске трупе ушле у Букурешт, Узбекистан и Киргистан прогласили независност од СССР

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 31. август 2017.

12. - Рођен је римски цар Калигула, запамћен као једна од најгротескнијих личности у историји. Његове екстраваганције попут наводне намере да свог коња прогласи конзулом, допринеле су да га сматрају лудим. Владао је од 37. до 41. године, када је убијен у завери преторијанаца.

 

1290. - Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске. 

1422. - Умро је енглески краљ Хенри V који је током владавине од 1413. до смрти наставио Стогодишњи рат са Француском. Победио је Французе 1415. код Азенкура и освојио Париз. У Француској је и умро, а наследио га је деветомесецчни син Хенри ВИ. 

1811. – Рођен је француски писац Теофил Готје, претеча парнасоваца и протагонист доктрине "Уметност ради уметности"). Захтев за аутономијом уметности изнео је у предговору романа "Господјица де Мопен" (1836). 

1867. - Умро је Шарл Бодлер један од највећих француских песника 19. века, чија је поезија отворила нове путеве лирике и афирмисала нове облике песничког схватања света. Његова збирка "Цвеће зла" (1857) једно је од најзначајнијих лирских дела 19. века. 

1876. - Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци пошто је дошао на власт, и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 

1887. - Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. примљен у Међународну стрељачку унију. Стрелци из Србије су први пут учествовали на медјународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 

1888. - У Лондону је надјено тело Мери Ен "Поли" Николс \ прве жртве масовног убице жена, "Џека Трбосека". 

1898. - Рођен је књижевник Душан Матић један од најзначајнијих српских надреалистичких песника, члан Српске академије наука и уметности (збирке песама "Буђење материје", "Књига ритула", збирка есеја "Анина балска хаљина"). 

1907. - У Петрограду је потписан споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле "интересне сфере" у Персији, Авганистану и на Тибету. 

1920. - Прве радио-вести емитовала је станица 8МК у Детроиту, у Мичигену, САД. 

1944. - Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 

1957. - Малаја (Малезија) је стекла независност. 

1962. - Тринидад и Тобаго су постали независна држава у оквиру Британског Комонвелта. 

1962. - Умро је француски сликар Жорж Брак, једна од доминантних личности Париске сликарске школе. Упоредо с Пикасом увео је ликовни израз "кубизам" (1908). 

1969. - У авионској несрећи је погинуо амерички боксер Роки Марћано, бивши светски шампион у тешкој категорији. Титулу је освојио 1952, победом над америчким боксером Џое Волкотом, а са ринга се повукао непобедјен 1956. 

1973. - Умро је амерички филмски режисер Џон Форд, аутор више од 200 филмова и добитник четири Оскара за филмове "Потказивач", "Плодови гнева", "Како је била зелена моја долина" и "Миран човек". 

1977. - Председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 

1980. - Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум с Владом о праву на штрајк и признавању синдиката "Солидарност", а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад независног синдиката. 

1983. - Сахрани вође филипинске опозиције Бениња Акина у Манили је присуствовало више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили, када се вратио из трогодишњег избеглиштва у САД. Тиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.

1986. - Умро је Урхо Кеконен, најистакнутији фински политичар после Другог светског рата. Као председник Финске (1956-1982) и поборник мирољубиве политике и свестране сарадње медју државама, значајно је допринео сазивању Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, касније ОЕБС) 1975. у Хелсинкију. 

1986.  - Умро је Хенри Мур, један од највећих енглеских вајара 20. века. Његове скулптуре су на многим јавним местима као што су зграда УНЕСЦО-а у Паризу и Линколнов центар у Њујорку. Био је инострани члан Српске академије наука и уметности. 

1991. - Узбекистан и Киргистан прогласили су независност од СССР, чиме је број република које су изашле из Совјетског Савеза порастао на десет. 

1994. - Трупе СССР-а формално су окончале полувековно војно присуство у Источној Немачкој и на Балтику. Свечаности су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол.

2003. - Кенија је укинула забрану рада покрета "Мау мау" који је 1950-их година водио насилну борбу против британских колонизатора. 

2005. - Погинуло је 1.199 Ирачана, а преко 460 је повређено током поворке с милион шиитских верника на мосту преко реке Тигар, у Багдаду, у паници због гласина да ће бомбаш-самоубица активирати експлозив. 

2009. – Сукоби између војске Мјанмара и побуњеничке групе Коканг на кинеској граници су окончани. У њим је током три дана погинуло 26 припадника снага безбедности Мјанмара и осам побуњеника кинеске националне мањине, а око 30.000 људи је избегло у Кину. 

2010. - Полиција је у Москви и Санкт Петербургу привела 130 припадника опозиције који захтевају слободу окупљања и којима полиција редовно одбија дозволу за одржавање протеста. 

2011. - Умро проф. др Радослав Стојановић, шеф Катедре за међународно право и међународне односе Правног факултета у Београду, дипломата, правни саветник Министарства спољних послова, један од оснивача Демократске странке и Демократске странке Србије. 

2012. – Против водеће швајцарска банка УБС покренута је кривична истрага због сумње да је прала новац. 

2015. - Суд БиХ осудио је бившег припадника Војске Републике Српске Оливера Крсмановића на 18 година затвора за злочине у Вишеграду. Проглашен је кривим за злочин против човечности по осам тачака због учешћа у убиствима, присилним нестанцима и другим нечовечним делима. Крсмановићу ће бити суђено и у предмету у којем је са још девет особа оптужен за отмицу путника у Штрпцима и њихово убиство. 

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер