понедељак, 19. новембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан рођен Григориј Зиновјев; Умро Никита Хрушчов; 2001. извршен терористички напад у Њујорку
Хроника

На данашњи дан рођен Григориј Зиновјев; Умро Никита Хрушчов; 2001. извршен терористички напад у Њујорку

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 11. септембар 2018.

2001 - Исламски терористи отели су у САД четири путничка авиона и извели највеће терористичке нападе у историји. Обе куле Светског трговинског центра у Њујорку потпуно су се срушиле након што су два авиона ударила у њих. Трећи авион зарио се у једно крило зграде Пентагона у Вашингтону, док се четврти, после борбе путника са отмичарима, срушио у Пенсилванији. У нападима су погинуле најмање 2.973 особе. САД су за нападе оптужиле терористичку мрежу Ал Каида саудијског исламског терористе Осаме бин Ладена.

 На данашњи дан обележава се 17 година од најсмртоноснијег напада на тлу Сједињених Америчких Држава још од напада Јапана на Перл Харобор у Другом светском рату.

Скоро 3000 људи изгубило је животе у нападима 11. септембра, које је Њујорк Тајмс назвао “најгорим и најодважнијим нападима у америчкој историји”. Овај дан био је и најсмротноснији дан за америчке ватрогасце – 343 је погинуло у покушајима гашења пожара.

Једанаестог септембра 2001. године, 19 милитаната повезаних са терористичком организацијом Ал-Каида отели су четири авиона и извршили самоубилачке нападе на четири мете у САД. Један од авиона, захваљујући отпору путника, погодио је поље у Пенсилванији, други Пентагон, главно седиште Министарства одбране САД, а преостала два су ударила у Куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку.

Нешто пре девет часова ујутру, Боинг 767 компаније Америцан Аирлинес, напуњен са 20000 галона авионског горива, ударио је у северну кулу Светског трговинског центра. Удар је за собом оставио велико оштећење на осамдесетом спрату овог небодера од 110 спратова, на месту одузевши животе стотина људи и заробивши још стотине на вишим спратовима.

Док је трајала евакуација, телевизијске камере преносиле су слику овог догађаја који је изгледао као несрећан случај, када је други Боинг 767 исте авио компаније ударио у шездесети спрат друге куле.

Неки од терориста живели су у САД годину дана пре самог напада, похађајући часове у америчким комерцијалним школама летења. Други су ушли у земљу неколико месеци пред напад и они су били “мишић” комплетне операције.

Падом Кула близнакиња оштећена је једна од најкоришћенијих деоница њујоршког метроа. Таваница метроа морала да је да буде комплетно реновирана, а око 300 метара линије морало је да буде обонвљено.

Метро је почео са саобраћањем овом деоницом након скоро две деценије, а поновно отварање је одржано свега неколико дана пре обележавања седамнаесте годишњице од терористичког напада.

Поводом обележавања ове годишњице пада авиона линије 93 у Пенсилванији, подигнут је споменик под називом “Кула гласова".

Споменик је подигнут у већ постојећем меморијалном парку, висок је скоро 30 метара и отеловљење је музичког инструмента са 40 цеви у којима ветар креира музику као успомену на 40 жртава овог напада.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1940. године умро је Милан Јовановић Батут, српски лекар и професор Медицинског факултета у Београду. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима а медицину у Бечу. Бавио се здравственим просвећивањем и велики део живота је посветио модернизовању српског санитета. Упорно се борио и за оснивање Медицинског факултета, што му је успело 1919, после више деценија полемика и припрема. Објавио је велики број радова, посебно из области здравственог просвећивања. Издавао је и уређивао часописе: "Здравље" (Сомбор и доцније Београд) и "Народно здравље" (додатак листа "Српски архив").
Данас је уторак, 11. септембар, 254. дан 2018. До краја године има 111 дана.

1524 - Рођен је француски писац Пјер де Ронсар, вођа ренесансне песничке групе "Плејада". Француску поезију обогатио је разноликошћу песничких облика. У време религиозних ратова у Француској дигао је глас у одбрану отаџбине у "Беседи о беди овог времена". Дела: збирке песама "Оде", "Љубави", "Химне", "Елегије", еп "Франсијада" (недовршен).

1830 - Проглашена је република Еквадор као део конфедерације Колумбије.

1855 - Опсада Севастопоља, највећа операција у Кримском рату, окончана је пошто су трупе Британије, Француске, и Пијемонта (Краљевина Сардинија) заузеле кључну руску црноморску поморску базу.

1862 - Рођен је амерички писац Вилијам Сидни Портер, познат као О. Хенри, творац специфичног жанра кратке хумористичне и благо ироничне приче с неочекиваним завршетком. Објавио је око 600 прича у 11 књига, махом о животу становника Њујорка.

1880 - Рођен је Добрица Милутиновић, велики српски романтичарски позоришни глумац изузетног гласа и ретког темперамента. Био је првак Драме националног театра више од пола века и са огромним успехом играо је низ улога из класичног позоришног репертоара као и ликове из националног репертора. У Београд је дошао 1898. на позив управника Народног позоришта Бранислава Нушића. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије су 1980. у сарадњи са Златаром Мајданпек установили "прстен Добрице Милутиновића", награду за глумачко животно дело.

1883 - Рођен је руски револуционар Григориј Јевсејевич Зиновјев, један од бољшевичких првака и организатора Октобарске револуције 1917. Предводио је утицајни Петроградски совјет, Комитет за одбрану републике у грађанском рату и од 1919. до 1926. био председник Извршног комитета Коминтерне. Стрељан је 1936. у време чистки које је Стаљин организовао после убиства Сергеја Кирова крајем 1934.

1885 - Рођен је енглески писац Дејвид Херберт Лоренс, који је описивањем људске сексуалности скандализовао пуританско британско друштво. Био је преокупиран проблемом сексуалних односа, заинтересован за примитивне религије и мистицизам и непријатељски расположен према индустријском 20. веку, пуританизму и англосаксонским друштвеним конвенцијама. Дела: романи "Бели паун", "Синови и љубавници", "Љубавник леди Четерли", "Заљубљене жене", "Дуга", приче "Пруски официр", "Енглеска, моја Енглеска", "Жена која је ођахала", есеји "Психоанализа и несвесно", "Покрети у европској историји", "Студије о класичној америчкој књижевности", "Порнографија и опсценост", "Апокалипса", песме "Љубавне и друге песме", "Аморес", "Корњаче", "Птице, звери и цвеће".

1887 - Рођена је Надежда Спасојевић, прва Српкиња педијатар, аутор више књига из педијатрије, професор Бабичке школе у Београду. Медицину је студирала у Петрограду, а у Паризу је специјализовала педијатрију. У Београду је основала саветовалиште за мајке и диспанзер за одојчад.

1917 - Рођен је филипински диктатор Фердинанд Едралин Маркос, који је 22 године владао Филипинима. У Другом светском рату био је герилац антијапанског покрета отпора, 1959. постао је председник Сената, а 1965. надмоћном већином изабран је за шефа државе. Био је у почетку веома популаран, јер је подстакао развој привреде, па је поново изабран за председника 1969, али је током његовог другог мандата економија почела да посрће, земљу су уздрмали прокомунистички и муслимански герилски покрети. На крају другог мандата требало је да се повуче с власти, али је у септембру 1972, пре истека мандата, увео ванредно стање и уз америчку подршку остао на власти. Збачен је 1986. на таласу народног револта, после чега је побегао из земље и 1989. је умро у избеглиштву на Хавајима.

1921 - У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца је основан национални атлетски савез.

1922 - Проглашен је британски мандат над Палестином, а као реакцију на овај чин Арапи су објавили дан жалости.

1941 - После напада немачких подморница на америчке бродове, председник Сједињених Америчких Држава Френклин Рузвелт наредио је отварање ватре на све бродове земаља "Сила осовине", чиме је прекинуо политику изолационизма у Другом светском рату. САД су ушле у рат након што је Јапан 7. децембра 1941. напао Перл Харбур.

1948 - Умро је пакистански државник Мохамед Али Џина, оснивач и први председник Пакистана. С Махатмом Гандијем и Џавахарлалом Нехруом борио се за независност Индије од Британије, али се потом с њима сукобио, тражећи посебну државу за индијске муслимане. Британија је 1947. признала независност Индије (и Пакистана). Од Пакистана се доцније 1971. издвојио источни део, данашњи Бангладеш.

1971 - Умро је руски државник Никита Сергејевич Хрушчов, шеф совјетске Комунистичке партије од 1953. до 1964, упамћен по раскиду са стаљинистичком верзијом социјализма. После смрти Стаљина 1953. постао је први секретар партијског Централног комитета, а совјетски председник владе 1958. Потписао је 1955. Београдску и 1956. Московску декларацију. Тада су нормализовани односи Југославије и Совјетског Савеза после периода Информбироа. На 20. партијском конгресу поднео је реферат "О култу личности и његовим последицама" и започео процес дестаљинизације и одбацивања Стаљинових метода у унутрашњој политици и у међународном радничком покрету. Пленум Централног комитета Комунистичке партије сменио га је у октобру 1964. са свих функција.

1979 - Умро је анголски државник и писац Агостино Нето, први председник Анголе, лекар по професији, предводник борбе за ослобођење те афричке земље од португалске колонијалне власти, успешно окончане 1975. Због борбе за независност Анголе, од 1951. више пута је хапшен, а од 1962. био је на челу Народног покрета за ослобођење Анголе.

1991 - Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов најавио је одлазак совјетских војника са Кубе.

1995 - Хиљаде демонстраната протестовало је у Паризу због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику у Француској Полинезији (на атолу Муруроа).

1997 - Шкоти су на референдуму већином гласова одобрили план владе Велике Британије за успостављање парламента Шкотске, први пут после 300 година.

2004 - Патријарх александријски и целе Африке Петрос ВИИ и дванаест свештеника који су га пратили на ходочашће на Свету гору погинули су када се хеликоптер који их је превозио срушио у Егејско море.

2005 - Израелска влада је званично прогласила окончање 38 година дугог војног присуства у појасу Газе, окупираном након шестодневног рата против Египта 1967. Газа је до тада била саставни део Египта а од 2005. она је палестинска територија.

2007 - Умро је Џо Завинул, аустријски џез-пијаниста. Рођени Бечлија (Jozef Erih Zavinul) ушао је у историју џеза светским хитовима "Mercy, Mercy, Mercy" и "Birdland". Основао је 1970. бенд "Weather Report", који је постао један од најзначајнијих бендова у историји џеза. У њему су свирали бројни велики музичари попут саксофонисте Вејна Шортера, бубњара Питера Ерскајна и басисте Жака Пасториуса. Завинул је доцније 1987. основао "Завинул синдикат", бенд у којем су се такође смењивали врхунски музичари. Џез магазин "Даун бит" је чак 28 пута проглашавао Завинула најбољим џез пијанистом.

2007 - Преминуо је академик Стеван Коички потпредседник САНУ. На Природно математичком факултету у Београду докторирао 1958. и био је научни саветник Института у Винчи. Његова област истраживања била је нуклеарна спектрометрија, радиоактивни изотопи и зрачење. За дописног члана САНУ изабран је 1974. а за редовног 1988. На функцији Генералног секретара САНУ налазио се од 1998. до 2003. када је изабран за потпредседника.

2008 - Србија је затражила, писмом упућеном свим земљама чланицама УН подршку Резолуцији којом се тражи саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалности једностраног проглашења независности Косова.

(Танјуг-Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер