Početna strana > Hronika > Na današnji dan: Rođen car Kaligula; Umro Šarl Bodler; Poginuli Roki Marćano i princeza Dajana; 1994. trupe SSSR formalno okončale poluvekovno vojno prisustvo u Istočnoj Nemačkoj i i na Baltiku
Hronika

Na današnji dan: Rođen car Kaligula; Umro Šarl Bodler; Poginuli Roki Marćano i princeza Dajana; 1994. trupe SSSR formalno okončale poluvekovno vojno prisustvo u Istočnoj Nemačkoj i i na Baltiku

PDF Štampa El. pošta
subota, 31. avgust 2019.

12. - Rođen je rimski car Kaligula, zapamćen kao jedna od najgrotesknijih ličnosti u istoriji. Njegove ekstravagancije poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele su da ga smatraju ludim. Vladao je od 37. do 41. godine, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.

1290. - Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.

1422. - Umro je engleski kralj Henri V koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro, a nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.

1811. – Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine "Umetnost radi umetnosti"). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana "Gospodjica de Mopen" (1836).

1867. - Umro je Šarl Bodler jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka "Cveće zla" (1857) jedno je od najznačajnijih lirskih dela 19. veka.

1876. - Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci pošto je došao na vlast, i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.

1887. - Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. primljen u Međunarodnu streljačku uniju. Strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na medjunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.

1888. - U Londonu je nadjeno telo Meri En "Poli" Nikols - prve žrtve masovnog ubice žena, "DŽeka Trboseka".

1898. - Rođen je književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti (zbirke pesama "Buđenje materije", "Knjiga ritula", zbirka eseja "Anina balska haljina").

1907. - U Petrogradu je potpisan sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile "interesne sfere" u Persiji, Avganistanu i na Tibetu.

1920. - Prve radio-vesti emitovala je stanica 8MK u Detroitu, u Mičigenu, SAD.

1944. - Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.

1957. - Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.

1962. - Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.

1962. - Umro je francuski slikar Žorž Brak, jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Uporedo s Pikasom uveo je likovni izraz "kubizam" (1908).

1969. - U avionskoj nesreći je poginuo američki bokser Roki Marćano, bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu je osvojio 1952, pobedom nad američkim bokserom DŽoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobedjen 1956.

1973. - Umro je američki filmski režiser DŽon Ford, autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove "Potkazivač", "Plodovi gneva", "Kako je bila zelena moja dolina" i "Miran čovek".

1977. - Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.

1980. - Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum s Vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata "Solidarnost", a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad nezavisnog sindikata.

1983. - Sahrani vođe filipinske opozicije Beninja Akina u Manili je prisustvovalo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili, kada se vratio iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD. Time je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.

1986. - Umro je Urho Kekonen, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske (1956-1982) i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje medju državama, značajno je doprineo sazivanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS) 1975. u Helsinkiju.

1986. - Umro je Henri Mur, jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka. Njegove skulpture su na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESKO-a u Parizu i Linkolnov centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1991. - Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime je broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza porastao na deset.

1994. - Trupe SSSR-a formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku. Svečanosti su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.

1997. — U saobraćajnoj nesreći u Parizu poginula princeza Dajana i njen pratilac Dodi el Fajed.

2001. — U požaru izazvanom eksplozijom u noćnom baru u tokijskom zabavnom kvartu Kabučiko poginule su 44 osobe, a više desetina je povređeno.

2003. - Kenija je ukinula zabranu rada pokreta "Mau mau" koji je 1950-ih godina vodio nasilnu borbu protiv britanskih kolonizatora.

2003. — Stravično nevreme (praćeno olujom, pljuskom, i velikim gradom) pogodilo Zrenjanin i pričinilo ogromnu materijalnu štetu. Povređeno više desetina osoba.

2005. - Poginulo je 1.199 Iračana, a preko 460 je povređeno tokom povorke s milion šiitskih vernika na mostu preko reke Tigar, u Bagdadu, u panici zbog glasina da će bombaš-samoubica aktivirati eksploziv.

2009. – Sukobi između vojske Mjanmara i pobunjeničke grupe Kokang na kineskoj granici su okončani. U njim je tokom tri dana poginulo 26 pripadnika snaga bezbednosti Mjanmara i osam pobunjenika kineske nacionalne manjine, a oko 30.000 ljudi je izbeglo u Kinu.

2010. - Policija je u Moskvi i Sankt Peterburgu privela 130 pripadnika opozicije koji zahtevaju slobodu okupljanja i kojima policija redovno odbija dozvolu za održavanje protesta.

2011. - Umro prof. dr Radoslav Stojanović, šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu, diplomata, pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, jedan od osnivača Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.

2012. – Protiv vodeće švajcarska banka UBS pokrenuta je krivična istraga zbog sumnje da je prala novac.

2015. - Sud BiH osudio je bivšeg pripadnika Vojske Republike Srpske Olivera Krsmanovića na 18 godina zatvora za zločine u Višegradu. Proglašen je krivim za zločin protiv čovečnosti po osam tačaka zbog učešća u ubistvima, prisilnim nestancima i drugim nečovečnim delima. Krsmanoviću će biti suđeno i u predmetu u kojem je sa još devet osoba optužen za otmicu putnika u Štrpcima i njihovo ubistvo.

2015. — Upad policije u manastir Valjevska Gračanica.

(Agencije)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner