петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан проглашена НДХ, авиони НАТО-а бомбардовали положаје Војске Републике Српске, рођен Хуго Гроцијус
Хроника

На данашњи дан проглашена НДХ, авиони НАТО-а бомбардовали положаје Војске Републике Српске, рођен Хуго Гроцијус

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 10. април 2016.

1941 - У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.

 

1583 - Рођен је холандски правник, писац и хуманиста Хуго Гроцијус, оснивач науке о међународном праву.

1585 - Умро је папа Гргур XIII, познат по реформи Јулијанског календара 1582. године. Нови календар назван је по њему Грегоријански.

1755 - Рођен је немачки лекар Самуел Ханеман, оснивач хомеопатије.

1778 - Рођен је енглески писац Вилијам Хезлит, један од најзначајнијих књижевних критичара 19. века. Написао је обимну биографију Наполеона I Бонапарте и више књига о уметности.

1813 - Умро је француски математичар и астроном Луј Лагранж. Рођен је у Торину 1736, где је са 19 година био професор математике у артиљеријској школи. Објавио је низ радова из теорије бројева, варијационог рачуна, теорије парцијалних једначина, сферне астрономије ("Аналитичка механика", "Теорија аналитичких функција I, II").

1814 - Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Он је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.

1847 - У Мађарској је рођен Џозеф Пулицер оснивач фондације из које се сваке године у САД додељује "Пулицерова награда" за најбоља остварења у новинарству, карикатури и књижевности. На Универзитету Колумбија је 1903. године основао прву новинарску школу.

1864 - Млађи брат аустријског цара Франца Јосифа, надвојвода Максимилијан, крунисан је за цара Мексика.

1867 - Умро је први руски шаховски мајстор и теоретичар Александар Дмитријевич Петров, утемељивач руске шаховске школе.

1869 - Спајањем две железничке пруге, "Јунион Пацифик" и "Централ Пацифик", прорадила је америчка трансконтинентална железница.

1919 - Владине снаге убиле су из заседе револуционарног мексичког вођу Емилијана Запату.

1921 - Сун Јат Сен је изабран за председника Кине.

1932 - Паул фон Хинденбург поново је изабран за председника Немачке пошто је са 19 милиона гласова победио Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме отворио нацистима пут ка власти.

1938 - На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75 одсто Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој.

1941 - Комунистичка партија Југославије донела је одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Седиште Централног комитета партије премештено је из Загреба у Београд.

1944 - Совјетске трупе преузеле су у Другом светском рату Одесу од Немаца.

1953 - Шведски политичар Даг Хамаршелд постао је генерални секретар УН. Поново је изабран 1957. године. Посредовао је у више међународних спорова, а погинуо је 1961. под неразјашњеним околностима у авионској несрећи путујући у једну мировну мисију у Африци. Постхумно му је додељена Нобелова награда за мир.

1954 - Умро је француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер који је у Лиону с братом Лујем направио прву филмску камеру и фабрику за израду фотографског материјала. У париској кафани "Гран кафе" браћа Лимијер приказала су 28. децембра 1895. године прву филмску представу у свету - "Улазак воза у станицу" и "Рaдници излазе из фабрике".

1962 - Умро је амерички филмски редитељ мађарског порекла Мајкл Кертиз, добитник Оскара за филм "Казабланка".

1963 - У северном Атлантику је у експлозији америчке атомске подморнице "Трешер" погинуло 129 људи.

1972 - У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи.

1972 - Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.

1973 - Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку.

1974 - Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији.

1993 - У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца.

1994 - Авиони НАТО-а бомбардовали су положаје босанских Срба око Горажда, које је УН прогласила "безбедносном зоном". То је била прва војна акција снага НАТО од оснивања те војне алијансе.

1995 - Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године.

1997 - У Њујорку је у "Корпорацији Карнеги" и под покровитељством "Пројекта за етничке односе", одржан, без

сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албански округли сто о Косову, на којем су учествовали представници српске опозиције и косовских Албанаца.

2001 - Организација УН за исхрану и пољопривреду саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци.

2003 - Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне "Дафимент банке" Дафину Милановић.

2004 - Умро је Сакип Сабанци, турски бизнисмен и филантроп. "Сабанци Холдинг", који је предводио, један је од два највећа турска пословна конгломерата, који се бави банкарством, аутомобилима, храном, текстилом, грађевином и хемикалијама.

(Бета) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер