уторак, 10. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Потписан Дејтонски споразум; Рођен француски филозоф, писац и историчар Волтер; Умро Франц Јозеф; НАТО бомбардовао аеродром Удбина
Хроника

На данашњи дан: Потписан Дејтонски споразум; Рођен француски филозоф, писац и историчар Волтер; Умро Франц Јозеф; НАТО бомбардовао аеродром Удбина

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. новембар 2019.

На данашњи дан 1995. године, након тронедељних преговора, у војној бази Рајт Петерсон у америчком граду Дејтон председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали су мировни споразум којим је окончан рат у Босни.

Две деценије од Дејтона обележавају се у атмосфери и даље присутних подела између ентитета, уз настојање Сарајева да јача институције федерације, али и уз решеност и одлуку Републике Српске да се о односима у заједничкој држави изјасни референдумом.

Међународним званичницима не свиђа се идеја о референдуму, а званични Београд у тој намери Српској саветује уздржаност.

Три недеље преговора

Дејтонским споразумом и званично је окончан троипогодишњи рат у БиХ.

Споразум је парафиран 21. новембра 1995. у војној бази Рајт-Петерсон у градићу Дејтон, у САД, после тронедељних преговора челника БиХ, Хрватске и Југославије, уз посредовање САД.

БиХ је подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, парафирали тадашњи председници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић.

Три недеље касније, 14. децембра 1995, поменута тројица званично су потписала мировни споразум у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи Уједињених нација, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума искључиво на мирољубив начун.

Био је то крајњи исход шатл-дипломатије, коју је почео Ричард Холбрук са својим тимом под покровитељством САД-а, а која је подразумевала посредничку дипломатију између зараћених страна.

БиХ подељена по принципу 51:49 + Брчко

Један од основних принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је подела БиХ по принципу 51 одсто територије Федерацији БиХ и 49 одсто Републици Српској, док је као посебан успостављен Дистрикт Брчко.

Споразум је највећа овлашћења дао ентитетима и назначио основна овлашћења за ниво заједничких државних органа, а потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН-а, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума на мирољубив начин.

Дејтонски споразум има укупно 11 анекса, који покривају војне, политичке и цивилне аспекте мировног договора, као и регионалну стабилизацију. Анекс четири тог споразума је и данас Устав БиХ.

У међувремену, оригинал документа је изгубљен.

Остали догађаји:

1694 - Рођен је француски филозоф, писац и историчар Франсоа Мари Аруе, познат као Волтер, један од најзначајнијих мислилаца европског просветитељства у 18. веку ("Кандид", "Есеји о обичајима и духу нације", "Филозофска писма", "Трактат о метафизици").

1783 - Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели су први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, прелетевши изнад Париза за 25 минута раздаљину од осам километара.

1806 - У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта је објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, који је укључивао и забрану пристајања британских бродова у све европске луке.

1844 - Умро је руски писац Иван Андрејевич Крилов. Издавач хумористичких часописа и аутор сатиричних "писама", највећу популарност је стекао баснама, које је писао по узору на Езопа инспиришући се и руским фолклором.

1869 - Рођен је српски правник и историчар Слободан Јовановић,професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Током Другог светског рата био је председник југословенске емигрантске владе у Лондону (1942-43), а после рата комунистичке власти су га у одсуству осудиле на 20 година затвора.

1877 - Томас Едисон је објавио проналазак фонографа.

1916 - Умро је Франц Јозеф I, аустријски цар од 1848, а од 1867. цар и краљ Аустро-Угарске монархије. Године 1878. окупирао је, а потом анектирао Босну и Херцеговину. Атентат на његовог братанца надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. искористио је за обрачун са Србијом. Сматра се да је тај атентат био и непосредан повод за почетак Првог светског рата. Наследио га је Карло И, последњи владар царства које се након рата распало.

1937 - Основана је Музичка академија у Београду, која је 1973. добила статус факултета.

1938 - Немачка је окупирала судетску област у Чехословачкој и прикључила је немачком Рајху.

1963 - Римокатолички Ватикански концил одобрио је употребу домицилног језика у црквеним обредима уместо латинског.

1974 - У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула је 21 особа, а 162 су рањене.

1977 - У југоисточној Индији циклон је усмртио око 3.000 људи а огромни таласи су збрисали читава села.

1981 - Умро је српски писац и историчар уметности и књижевности Милан Кашанин, пре Другог светског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а после рата Галерије фресака ("Два века српског сликарства", "Уметност и уметници").

1994 - Авијација НАТО је са 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбинa. Напад је уследио након писма Фрање Туђмана УН у којем је председник Хрватске оптужио крајишке Србе да са тог аеродрома врше нападе на Босну и Херцеговину. То је била највећа ваздушна операција Североатлантског пакта од његовог оснивања 1949.

1995 - Аргентина је изручила Италији нацистичког официра Ериха Прибкеа одговорног за масакр над 335 цивила у Другом светском рату.

2000 - Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, у којем су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени су сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије.

2002 - Међународни тужилац на Косову Антони Рич подигао је оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе, званог Реми и још тројице бивших припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999.

2004 - У Украјини је одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана је, 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку да се други изборни круг поништи и закажу нови избори за 26. децембар, на којима је Јушченко изабран за председника Украјине.

2006 - У Београду је умрла композиторка, пијанисткиња и песникиња Ксенија Зечевић.

2012 - Европски покрет у Србији (ЕПуС) је обележио 20 година постојања.

2012 - Монголија је постала 57. чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

2014 - Буркина Фасо је добила цивилну прелазну владу с дипломатом Мишел Кафандом на челу, пошто је председник Блез Компаоре због насилних протеста поднео оставку после 27 година власти. Привремена влада је опстала до средине септембра 2015. када је војска Буркине Фасо преузела власт неколико недеља пре избора.

2015 - У Куала Лумпуру (Малезија) је одржан дводневни састанак Асоцијације десет земаља Југоисточне Азије (АСЕАН), на којем је једна од главних тема била борба против тероризма.

2017 - Роберт Мугабе је поднео је оставку на дужност председника Зимбабвеа коју је обављао од 1987. Оставци су претходиле демонстрације уз подршку војске која је преузела власт и Мугабеа држала у кућном притвору.

(Б92-Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер