Хроника | |||
На данашњи дан папа Гргур XIII издао булу о преласку на грегоријански календар, рођен Миша Анастасијевић, Раул Кастро изабран за наследника свог брата Фидела Кастра, |
субота, 24. фебруар 2018. | |
На данашњи дан 1582. године папа Гргур XIII издао је булу о примени грегоријанског календара. Реформа јулијанског календара и увођење грегоријанског, спроведена је из практичних разлога, јулијански календар је астрономски непрецизан, док је код грегоријанског одступање неупоредиво мање. 1389 - Данци су у бици код Фолкепинга поразили Швеђане и заробили шведског краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарет постала владар и Шведске. 1525 - Употребивши први пут у историји ратова пушке аркебузе, шпанска армија под командом маркиза од Пескаре, до ногу је, у бици код Павије, у Италији, потукла француско-швајцарску војску коју је предводио француски краљ Франсоа I. У бици је погинуло 14.000 војника, а Франсоа И је заробљен. 1530 - Карла V у Болоњи је за светог римског цара и краља Италије (већ је био краљ Шпаније и владар њене огромне империје) крунисао папа Клемент ВИИ, што је било последњи пут у историји да римски епископ крунише неког владара. 1563 - Хугеноти (француски калвинисти) су убили Франсоу Лорена, војводу од Гиза, једног од француских римокатоличких вођа у грађанском рату с хугенотима, који је са својим снагама опседао Орлеан. 1786 - Рођен је немачки писац Вилхелм Грим, сакупљач и обрађивач народних бајки, које је, као и већину других дела, објавио у сарадњи са старијим братом Јакобом. Издавао је и немачке средњовековне књижевне споменике и проучавао митологију. 1803 - Рођен је српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић. За "капетана дунавског" 1833. поставио га је књаз Милош Обреновић, с којим је био у пословном ортаклуку. Од тог времена он је познат као "Капетан Миша". Поседовао је чак 74 брода, солане у Влашкој и Мађарској као и велика имања у румунској житници Влашкој. Велику зграду на Студентском тргу у Београду, у којој се сада налази ректорат Универзитета у Београду, познату као Капетан-Мишино здање, поклонио је 1863. "свом отечеству". 1848 - Под притиском револуције абдицирао је француски краљ Луј Филип. Важио је за владара склоног грађанском устројству земље, без наклоности "старом режиму", али му то није спасло круну - напротив. Француска Друга република је проглашена два дана доцније. 1852 - Рођен је енглески писац ирског порекла Џорџ Огастас Мур, аутор реалистичких и натуралистичких романа. Дела: романи "Модерни љубавник", "Глумчева жена", "Естер Вотерс", "Аве", "Исповести младића", "Успомене из мртвог живота", "Салве", "Вале". 1882 - Рођен је српски сликар Љубомир Ивановић, пионир српске графике. После студија на Државној академији у Минхену, био је професор Уметничке школе у Београду. У српском сликарству развио је цртеж од помоћне сликарске дисциплине до самосталног уметничког дела. Његови изванредни реалистички цртежи, с мотивима из разних крајева наше земље имају, уз уметничку, и изузетну документарну вредност. Израдио је две мапе линореза: "Стари Париз" и "Из наших крајева" и три албума цртежа оловком: "Из Јужне Србије", "Предели Шумадије и Јужне Србије" и "Југословенски предели". 1885 - Рођен је амерички адмирал Честер Вилијам Нимиц, командант Пацифичке флоте САД у Другом светском рату. 1887 - Париз и Брисел постале су прве две престонице повезане телефонском везом. 1920 - Први политички програм Националсоцијалистичке радничке партије Немачке, коју је 1919. у Минхену основао (преузео) Адолф Хитлер, објављен је у 25 тачака. Програм који је сачинио Хитлер касније је разрађен у његовој књизи "Мајн кампф". Већ у њој је јасно наговештена његова политичка визија (расизам, посебно према Јеврејима). 1926 - Рођен је Никола Караклајић српски шахиста, репрезентативац и првак Југославије у шаху, интернационални мајстор. Као члан репрезентације Југославије на Олимпијади у Москви 1956. освојио је сребрну медаљу. Налазио се и у селекцији која је 1957. на првом екипном првенству Европе у Бечу заузела друго место. Деценијама је радио као шаховски тренер. Био је селектор репрезентација Малте, Сингапура, Шри Ланке и Уједињених Арапских Емирата. Читав радни век провео је у Радио Београду, где је радио као новинар и музички уредник. Караклајић се сматра првим музичким уредником у негдашњој Југославији који је дозволио емитовање рок музике. 1945 - Египатски председник владе Ахмед Махер Паша убијен је у скупштини, одмах пошто је у Другом светском рату објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. 1945 - Трупе САД ослободиле су јапанске окупације у Другом светском рату главни град Филипина Манилу. 1946 - Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе. 1966 - У Гани је војним ударом, док је био у посети Кини, збачен председник Кваме Нкрумах, под чијим је вођством Гана 1957. изборила независност од Британије. Власт је преузело такозвано Веће националног ослобођења с генералом Џозефом Анкрахом на челу. Свргнути председник отишао је у Конакри, где га је гвинејски председник Секу Туре 2. марта 1966. прогласио копредседником Гвинеје. 1971 - Алжир је саопштио да преузима контролу над француским петролејским компанијама у земљи. 1974 - Умро је српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института. Бавио се упоредним истраживањима порекла и развића живог света балканских језера, структуром и развојем њихових екосистема. Природне науке студирао је у Београду и Греноблу, а редовни професор Београдског универзитета постао је 1934. Током немачке окупације у Другом светском рату био је члан руководства НОП Србије и већи део рата провео је као заточеник на Бањици. После ослобођења изабран је за председника Президијума Народне скупштине Србије и успешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу увео је екологију, цитологију, ембриологију, динамику развића, упоредну анатомију. Дела: "Охридско језеро и његов живи свет" (синтеза његових научних истраживања и схватања), универзитетски уџбеници "Упоредна анатомија кичмењака", "Екологија". 1974 - Пакистан је саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу. 1975 - Умро је совјетски државник Николај Александрович Булгањин, председник владе Совјетског Савеза од 1955. до 1958, учесник Октобарске револуције. Бољшевицима се прикључио 1917. уочи револуције и до 1922. радио је у ЧЕКИ (политичка полиција). Члан Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза постао је 1934 а Политбироа 1948. Током Другог светског рата био је у војним саветима Западног, Другог прибалтичког и Првог белоруског фронта, потом заменик министра одбране, а после рата министар оружаних снага и заменик председника владе, пре него што је постао шеф владе. 1990 - Умро је италијански државник Алесандро Пертини, бивши председник Италије, најпопуларнији италијански политичар после Другог светског рата. Члан италијанске Социјалистичке партије постао је 1918, низ година провео је у фашистичким затворима, у Другом светском рату учествовао је у покрету отпора, а потом је био посланик и сенатор. За шефа државе изабран је 1978. и ту дужност обављао је до 1985. када се повукао из јавног живота. 1991 - Неколико часова после последњег покушаја совјетске дипломатије да спречи сукоб, почела је офанзива америчких снага и њихових савезника у Заливском рату против Ирака у којем је са обе стране учествовало више од 1,3 милиона војника. Како је наведено, циљ офанзиве било је присиљавање Ирака да напусти Кувајт, који је окупиран 1. августа 1990. 1993 - Канадски премијер Брајан Малруни, чија је популарност спала на најниже гране у историји анкетирања бирача у Канади, дао је оставку после девет година на власти. 1995 - У реткој јавној свађи трансатлантских савезника, амбасада САД у Паризу оптужила је министра унутрашњих послова Француске Шарла Паскву да је слагао поводом шпијунског скандала и одлуке француских власти, два дана раније, да због политичке и економске шпијунаже протера четворицу америчких дипломата и још једног држављанина САД. 1996 - Кубански војни авиони оборили су два мала авиона једне кубанске избегличке организације у САД, који су - упркос поновљених упозорења у вишедневном "рату живаца" да провокације неће бити толерисане - ушли дубоко у ваздушни простор Кубе. 1996 - Палестински исламски терористи су у два самоубилачка напада у Израелу убили 27 људи. 1998 - Француска скупштина је једногласно ратификовала споразум о свеобухватној забрани атомских проба. 2003 - У земљотресу у северозападној кинеској провинцији Синкјанг погинуло је најмање 268 људи. 2004 - У земљотресу који је погодио област Ел Хосеима на медитеранској обали Марока, погинуло је најмање 572 људи. 2007 - У експлозији камиона бомбе, у ирачком граду Хабанија, у близини сунитске џамије, на препуној пијаци, погинуло је 37 људи а повређено је 64. Хабанија се налази у провинцији Анбар, око 85 километара западно од Багдада. 2008 - Кубанска скупштина изабрала је Раула Кастра, брата Фидела Кастра, на место председника Државног савета, највишег органа власти, чиме је он постао и нови председник земље и нови врховни командант војске. Фидел Кастро је три дана раније саопштио да се, из здравствених разлога, повлачи са положаја шефа државе, на којем се налазио од 1959. (Танјуг) |