четвртак, 18. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан: Народ у Паризу заузео Бастиљу; Немачки нацисти забранили све опозиционе партије; основана Друга интернационала; Алфред Нобел први пут демонстрирао динамит
Хроника

На данашњи дан: Народ у Паризу заузео Бастиљу; Немачки нацисти забранили све опозиционе партије; основана Друга интернационала; Алфред Нобел први пут демонстрирао динамит

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 14. јул 2019.

На данашњи дан 1789. побуњени народ у Паризу заузео је злогласни затвор Бастиљу, симбол репресивности француске монархије. Тај дан сматра се почетком Француске буржоаске револуције, прекретнице у европској историји, којом је нагло почело да се руши феудално устројства држава и слаби власт монарха на рачун демократских институција.

Током 19. века, велики број држава у Европи, укључујући и Србију уставно је обликовао државу по моделу Француске републике. У Француској се овај дан слави као национални празник.

1223. Умро француски краљ Филип II Август. Владавину почео 1179. успешним ратовањем против Енглеза, од којих је преузео поседе у западној Француској, а победом над енглеско-немачком војском проширио територију Француске. Учествовао у Трећем крсташком рату.

1602. Рођен француски државник италијанског порекла Жил Мазарен, наследник кардинала Ришељеа на двору Луја XIII. За време регентства Ане Аустријске, мајке Луја XIV, имао пуну власт и као вешт дипломата поставио темеље француске надмоћи у Европи, највише изражене у време владавине Луја XIV.

1817. Умрла француска књижевница Ана Лујза Некер, Мадам де Стал. Књигом "О Немачкој" дала значајан допринос теорији француског и европског романтизма. Њен салон у Паризу био је чувено место окупљања интелектуалаца тог времена.

1867. Алфред Нобел, проналазач динамита, први пут демонстрирао свој изум у каменолому код енглеског града Редхил.

1887. Умро немачки индустријалац и произвођач оружја Алфред Круп. Први почео да производи топове од ливеног челика и стекао монопол у снабдевању пруске армије, стварајући при том моћни металуршки концерн Круп.

1889. У Паризу одржан међународни социјалистички конгрес, у организацији марксистичких партија Немачке и Француске. Основана Друга интернационала, донете резолуције о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника.

1901. У Београду свечано отворено прво радничко позориште у Србији. Представе извођене у кафани Радничка касина, на углу Дечанске и данашње Нушићеве улице.

1902. У Сарајеву основано српско културно-просветно друштво Просвјета.

1904. Рођен амерички писац, пореклом пољски Јеврејин, Исак Башевис Сингер, добитник Нобелове награде за књижевност 1978.

1913. Рођен амерички политичар Лесли Линч Кинг Јуниор, познат као Џералд Форд, председник САД од 1974, када је, са места потпредседника, заменио Ричарда Никсона, који је због афере Вотергејт поднео оставку. На председничким изборима 1976. победио га Џими Картер.

1918. Рођен шведски филмски и позоришни режисер и сценариста Ингмар Бергман, један од најзначајнијих филмских стваралаца XX века, добитник три Оскара.

1933. У Немачкој, националсоцијалисти, који су с Хитлером дошли на власт у јануару, забранили све опозиционе партије.

1958. У Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид. Ирак проглашен за републику, власт преузео генерал Абдул Карим Касим.

1959. Први брод на атомски погон УСС Long Beach поринут у Квинсију, у Масачусетсу. Брод је имао два нуклеарна реактора и постизао је брзину од 30 чворова на сат.

1965. Амерички сателит Маринер 4, лансиран 1964, направио прве фотографије Марса.

1976. Кинески градитељи завршили железничку пругу Танзам, везу Замбије и луке Дар ес Салам у Танзанији.

1992. Милан Панић, амерички бизнисмен српског порекла, изабран за првог премијера Савезне Републике Југославије.

1997. Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских муслимана 1992. на подручју Приједора, у северозападној Босни.

1998. У 89. години умро Ричард Мекдоналд, власник ресторана Мекдоналдс. Прокрчио пут концепту брзе хране и развио га у највећи ланац ресторана у свету.

1999. Обновљени авио-летови Аргентина - Фокландска острва, први пут после Фокланског рата 1982.

2000. САД и Вијетнам склопили, 25 година по завршетку Вијетнамског рата, трговински уговор који је Ханоју отворио пут у Светску трговинску организацију.

2000. Суд у Мајамију обавезао највеће америчке произвођаче цигарета да плате 145 милијарди долара на име одштете пушачима у Флориди због угрожавања њиховог здравља.

2001. Влада Србије саопштила да је у акумулационом језеру хидроелектране Перућац откривен камион-хладњача у ком је нађено 50 до 60 лешева, за које се претпоставља да су жртве сукоба на Косову 1999.

2002. Припадник неонацистичког покрета пуцао на председника Француске Жака Ширака на прослави националног празника. Ширак није повређен, нападач ухваћен, парада настављена.

2016 - На шеталишту у Ници један камион је циљано улетео у масу људи и усмртио 84 особе. Возилом је управљао Мохамед Булел, француски држављанин пореклом из Туниса.

(Aгенције)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер