Сарајево: Одата почаст убијеним војницима ЈНА у Добровољачкој улици

САРАЈЕВО - У Добровољачкој улици у Сарајеву данас су почаст војницима некадашње ЈНА, убијеним 1992. године, одали чланови породица страдалих, преживјели злочина и званичници Републике Српске.

Учесници обиљежавања овог догађаја, на мјесту страдања војника ЈНА положили су руже и маслинове гранчице, те прислужили свијеће.

Први пут ове године свештеници Митрополије дабробосанске служили су помен убијеним војницима на мјесту страдања.

Јаке снаге припадника МУП-а Кантона Сарајево објезбјеђивале су овај скуп, који је протекао мирно и достојанствено.

Током служења парастоса дошло је до мањег инцидента када је неколико чланова удружења "Зелене беретке" на мосту Дрвенија, недалеко од мјеста обиљежавања, развило заставу такозване Армије БиХ.

Обиљежавању су присуствовали и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, те директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Министар Савановић је рекао да се данас обиљежавају 23 године од страдања невиних и недужних младића само зато што су били у легалној и легитимној војсци бивше Југославије.

"Не смијемо заборавити прошлост, али прошлошћу не смијемо заробити нашу будућност. Ми не живимо више у свијету наших очева, већ у свијету наше дјеце. Битније је куда идемо него одакле долазимо", поручио је Савановић.

Након вјерског обреда, те полагања цвијећа и паљења свијећа, колона аутобуса, под јаким обезбјеђењем припадника МУП-а Кантона Сарајево, кренула је назад у Источно Сарајево.

Обиљежавање 23 године од злочина организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се 3. маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан /крњег/ Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ.

Иако је за безбједност младих војника гарантовао тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута оружаним нападом.

Првих дана маја 1992. године мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а 207 заробљено.

Ненад Стевандић: Бошњачки врх да се поклони убијеним војницима

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић поручио је да бошњачки политички врх и врх БиХ треба да дођу на мјесто страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици и поклоне се онима који су невини убијени, који нису нападали, него су излазили из Сарајева.

"Док не буде тога, неће бити правде у БиХ", рекао је Стевандић новинарима након што је у некадашњој Добровољачкој улици служен помен и положено цвијеће поводом обиљежавања 23 године од звјерског убиства војника бивше ЈНА.

Стевандић је истакао да, док год политичари из Федерације не буду исказивали поштовање према оваквим стратиштима гдје су побијени невини, БиХ неће бити заједничка земља и неће бити заједничке будућности.

"Пошто су сви предсједници Републике Српске обилазили Сребреницу и одавали почаст убијеним, заробљеним, несталим, ред је да се овдје не дешавају помени под кордонима полиције и обезбјеђењем, већ да се пружи рука помирења и да се покаже поштовање", рекао је Стевандић.

Коментаришући тврдње бошњачких политичара да су бранили Сарајево од "агресора", Стевандић је рекао да су то приче које су резултат властитих фрустрација или наметнутих теорија о настанку БиХ.

"Ми очекујемо да ти политичари дођу овдје и онда се можемо надати заједничкој будућности. Очекујемо јер је то ред. Људска и Божија правда је да се ода почаст онима који нису пуцали ни на кога, него су овдје у засједи побијени", нагласио је Стевандић.

Стевандић је рекао да, када бошњачки политичари покажу ту врсту поштовања и суживота, "онда се и ми имамо чему надати".

"Ми морамо бити јаки и храбри и морамо тражити да се покаже достојанство према нашим жртвама, као што и ми изражавамо достојанство према свакој другој жртви у БиХ", поручио је Стевандић.

Милорад Којић: Злочин над припадницима ЈНА дјело система

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је данас да злочини над припадницима бивше ЈНА и Србима у Сарајеву представљају дјело система и тешко да данас било ко може увјерити у супротно.

Којић је нагласио да је посебно апсурдно да овакви злочине, који су дјело политичких, војних и полицијских функционера тадашње Републике БиХ нису добили судски епилог.

"Сви добро знамо да постоје бројни материјални докази о овим стравичним злочинима. Знамо да је још 2012. године Џуд Романо, страни тужилац, обуставио истрагу у овом предмету и чак у свом образложењу рекао да су припадници ЈНА, који су поштовали закон и међународно право и поштовали претходно постигнути договор - представљали легитимни војни циљ", рекао је Којић.

Према његовим ријечима, то је још један апсурд правосуђа БиХ и оно што посебно брине је да већ три године Тужилаштво БиХ није радило по притужби, ни Министарства унутрашњиј послова Републике Српске, нити породица које су то урадиле преко својих заступника, односно адвоката.

Он наглашава да је очигледно да не постоји воља нити жеља да се процесуирају највиши политички, војни и полицијски функционери тадашње БиХ.

"Ми ћемо и даље истрајати у напорима да овај злочин и слични добију судски епилог, јер је очигледно да бошњачка политика не жели да се измијени слика карактера рата како је они представљају и да се стварно утврди какав је био карактер трагичног сукоба", истакао је Којић.

Којић истиче да је јасно да су највећи злочини почев од Сијековца, Добровољачке улице, Тузланске колоне на самом почетку рата били пуцањ у Србе од Бошњака и њихове политике коју и данас проводе, јер очигледно имају знатна утицај на Тужилаштво БиХ да се ови злочини не процесуирају.

Велимир Дуњић: Достојанствено обиљежено страдање припадника ЈНА

Предсједник Пододбора Владе Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић изјавио је Срни да је задовољан што је што је обиљежавање 23 године од страдања припадника ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици протекло мирно и достојанствено.

Дуњић је захвалио припадницима Министарства унутрашњих послова /МУП/ Кантона Сарајево, који су професионално одрадили свој посао.

"Мислим да ће грађани Сарајева схватити поруку коју смо упутили маслиновим граничицама - поруку мира, што је наш одговор на њихове графите", рекао је Дуњић.

На питање како коментарише чињеницу да су бивши припадници такозваних "Зелених беретки" развили ратну заставу у непоредној близини мјеста на којем је служен парастос страдалим припадницима ЈНА, Дуњић је истакао да је то ствар културе и цивилизације.

Поручник ЈНА Жељко Пантелић изразио је жаљење што је на обиљежавању у Добровољачкој улици и ове године он једини представник старјешина бивше ЈНА са територије Србије.

"Жао ми је што са територије Србије ништа није организовано да они, којима су страдале колеге, дођу на овај помен. Сваке године шаљемо поруке мира, а послије свега што сам проживио и након 23 године нико још није одговарао за злочин", рекао је Пантелић, који је био заробљен у Добровољачкој.

Он је додао да би најбоља порука мира била да злочинци буду изведени пред суд, јер су заробљени и рањени припадници ЈНА прошли ужасну тортуру. "Противно свим женевским конвенцијама, то није требало да се деси. Криво ми што овдје још нико не прихвата да је тада почињен злочин", рекао је Пантелић.

Он је испричао да је након рањавања 1992. године у Добровољачкој улици био превезен у болницу Кошево, гдје су га рањеног тукли и малтретирали. "Било је и других војника који су након рањавања у самој болници Кошево били малтретирани и тучени, као што је био случај са десетаром Ивицом Симићем", додао је Пантелић.

Учесник колоне ЈНА која је нападнута у Добровољачкој улици Срђан Лукић истакао је да страхови остају и сјећања не блиједе.

"Сваке године се нађе неко нови који дође на мјесто гдје је доживио највеће трауме у свом животу. Ове године сам срео двојицу људи које нисам видио 23 године", рекао је Лукић.

Он је изразио наду да ће и идуће године бити обиљежено страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици, јер му то значи много.

"Нисам ту да о томе судим. Дошао сам само на мјесто да се подсјетим на нешто због чега ни дан данас не схватам зашто смо моји другари и ја са 19 година доживјели овако нешто", рекао је Лукић, одговарајући на питање како гледа на чињеницу да ни 23 године послије напада нико није одговарао за убијене припаднике ЈНА.

Он је поручио да бивши прпадници ЈНА нису били у Сарајеву да наносе зло, али да су страшно зло доживјели.

Слободан Бојанић из Прибоја, који је рањен у војној колони у Добровољачкој улици и први пут након 1992. године дошао у Сарајево, каже да се борио са емоцијама, јер се није лако присјетити тог догађаја.

"Понекад нисам желио да дођем, а понекад, када видим на ТВ-у, буде ми жао што нисам присуствовао обиљежавању страдања мојих другова Здравка Томовића и Милорада Ђукића", рекао је Бојанић.

Он је испричао да је рањен код зграде Команде у Добровољачкој улици. "Ту су пришли ауту, разоружали нас, поваљали по асфалту и пуцали по нама без икаквог упозорења и повода", рекао је Бојанић новинарима.

Он је додао да су га након превијања пребацили у болницу Кошево, гдје су га на улазу малтретирала цивилна лица.

"Мислим да су цивили, да није болничко особље и чак су ме уболи некаквим ножем у леђа. Послије тога ме је докторица одвела на одјељење и више нисам имао проблема, јер се болничко особље према нама односило релативно добро", рекао је бивши припадник ЈНА из Прибоја.

Бојанић је рекао да је 11. маја са још двојицом припаника ЈНА - Зораном Хаџићем и Зораном Пантићем размијењен за припаднике такозваних Зелених беретки.

Богданка Томовић, мајка убијеног Здравка Томовића, рекла је да чланови породица нису дошли да убијају и да поштују сваку жртву.

"Сина ми сада зову зликовцем, а убијен је са 19 година за воланом. Екстремиста је убио моје дијете, дијете града Сарајева. Мој Здравко је овдје одрастао, он није дошао да осваја свој град", истакла је она.

Гордана Гвозденовић, чији је брат убијен у Добровољачкој, оцијенила је да је ситуцаја ове године много боља него претходне, када је било много увреда према породицама и учесницима колоне.

Она је изразила наду да ће некада и политичари из Федерације БиХ да се поклоне невиним жртвама.

Милисав Милинковић, ујак убијеног Здравка Томића, упитао је због чега сарајевске власти не дају да се помен одржи на мјесту гдје су војници убијени. "Овдје нема ни Д од државе", поручио је он.

(Срна)

На данашњи дан: Муслиманске снаге напале колону возила ЈНА у Сарајеву, ликвидирано 42 официра и војника; НАТО убио најмање 20 људи касетним бомбама у близини Пећи и разорио зграду ТВ Нови Сад; У Паризу почеле студентске демонстрације

На данашњи дан 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву муслиманске снаге под контролом члана крњег Председништва БиХ Ејупа Ганића, којем је асистирао бивши шеф Хрватске демократске заједнице у БиХ Стјепан Кљујић, о чему постоји тонски снимак, прекршиле се претходни споразум и напале су колону возила ЈНА, која је требала мирно да се повуче из града. За овај злочин нико није осуђен.

То је учињено упркос договору муслиманског лидера Алије Изетбеговића, команде Друге војне области ЈНА и Унпрофора, као и "чврстим гаранцијама" да ће колона безбедно напустити град. Припадници тзв. територијалне одбране и "зелених беретки" под командом Емина Швракића отворили су унакрсну ватру, после чега су људе извлачили из возила и злостављали их, а из непосредне близине, наочиглед припадника Унпрофора, ликвидирано је 42 официра и војника ЈНА, око 70 је заробљено. Хашки трибунал и Тужилаштво БиХ одбацили су оптужницу за Добровољачку, под изговором да се радило о "легитимном војном циљу".

Данас обележавање 23. годишњице страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву

Сарајево -- Данас ће у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву бити обележена 23. годишњица страдања припадника Југословенске народне армије (ЈНА). "Зелене беретке" ће овај злочин прославити, а на истом месту ће породице убијених одати почаст жртвама.

Различите су информације о броју страдалих особа. Медији у Федерацији БиХ наводе да је у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године страдало седморо, док медији у Републици Српској наводе да су страдале 42 особе.

За сутра је долазак у Сарајево најавила делегација из Републике Српске која ће запалити свеће и положити цвеће у тој улици.

Обележавању ће, поред осталих, присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Саванић, потпредседник Народне скупштине РС Ненад Стевандић, представници Амбасаде Србије у БиХ.

У Сарајеву је први пут страдање војника ЈНА у Добровољачкој улици обележено 2010. године, у организацији Одбора Владе РС за неговање традиције ослободилачких ратова.

Истовремено, као и претходних година, неколико десетина метара даље припадници удружења "Зелене беретке" такође ће обележити годишњицу страдања својих сабораца, припадника Територијалне одбране БиХ (ТО).

Напад на колону ЈНА у Сарајеву, познат као "случај Добровољачка", односи се на догађаје 2. и 3. маја 1992. године, почетком рата у БиХ када су припадници ТО напали конвој са војницима ЈНА.

ЈНА је 2. маја 1992. године покушала да заузме центар Сарајева и стави под своју контролу кључне државне институције БиХ. Сутрадан је конвој војника ЈНА напуштао Сарајево према договору о повлачењу. Приликом проласка кроз Добровољачку улицу конвој ЈНА је нападнут.

Циљ напада је био заробљавање војника ЈНА како би они били размењени за тадашњег председника БиХ Алију Изетбеговића и његову ћерку, који су дан раније заробили припадници ЈНА на сарајевском аеродрому.

Међународни суд за ратне злочине у Хагу је 2003. одбацио случај "Добровољачка", јер је војна колона ЈНА била легитиман војни циљ. И Тужилаштво БиХ је обуставило истрагу против 14 особа за случај Добровољачка пре три године.

"Зелене беретке" прослављају злочин, званично Сарајево га оправдава

Тужилаштво за ратне злочине Србије наставило је истрагу у случају Добровољачка.

Данас је недеља, 3. мај 2015. До краја године има 242 дана.

Остали догађаји:

1469 - Рођен је италијански политичар, дипломата, писац и историограф Николо Макијавели, један од утемељивача политикологије. После стварања Фирентинске републике, био је 14 година секретар владајућег "Савета десеторице". Ослободио је политичка разматрања теолошких, моралних и метафизичких концепата и зачетник је идеје националне државе (први је увео концепт државе у савременом смислу). У главном делу "Владалац", у којем је изнео и сопствена дипломатска искуства, разрадио је теорију према којој владар треба да управља државом у интересу њеног јачања, без обзира да ли ће циљ постићи законом или силом. Сматрао је да су мерила индивидуалног морала неподобна за процењивање поступака у име државе. Залажући се за уједињење Италије, истицао је да за отаџбину не треба штедети нити бирати средства, отуда је из његове политичке филозофије доцније изведен појам "макијавелизам". Римокатоличка црква је 1559. његова дела ставила на "Индекс забрањених књига". Остала дела: "Разматрања о првих десет књига Тита Ливија", "Историја Фиренце", "О ратној вештини", комедија "Мандрагола".

1494 - Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо открио је острво касније названо Јамајка.

1500 - Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал открио је Бразил на путу ка Индији и прогласио га поседом Португалије. У јануару исте године уз обалу Бразила приспео је шпански морепловац Винсенте Пинсон, али није искористио прилику да ту земљу прогласи шпанским поседом.

1748 - Рођен је француски револуционар и свештеник Емануел Жозеф Сиеј, назван "патријарх револуције", један од вођа Француске револуције и оснивач Јакобинског клуба, који је 1799. одиграо кључну улогу у државном удару којим је власт приграбио Наполеон Бонапарта. У току револуције напустио је јакобинце и постао члан клуба Фејана, који је заступао начела уставне монархије. Био је превртљив у политици и заузимао је истакнуте положаје у свим фазама револуције, изузев у периоду јакобинске диктатуре. У брошури "Шта је трећи сталеж?" изложио је политичке захтеве буржоазије.

1791 - Пољски краљ Стањислав II Август Поњатовски потписао је либерални устав - други такав документ у свету после устава САД - којим је успостављена парламентарна монархија.

1814 - Француски краљ Луј XVIII вратио се у Париз после пораза цара Наполеона I у бици код Ватерлоа. Био је то почетак епохе рестаурације Бурбона, а све тековине Револуције и бонапартизма су уклањане.

1841 - Нови Зеланд је проглашен британском колонијом.

1885 - Умро је кнез Србије Александар Карађорђевић. Током његове владавине од 1842. до 1858. донет је Грађански законик Србије (1844.) и реформисано судство. Србији су аутономни статус 1856. на Париском конгресу, гарантовале велике силе. У његово време публиковано је "Начертаније" Илије Гарашанина (нека врста јужнословенског спољнополитичког програма). После свргавања кнеза Михаила Обреновића на престо су га 1842. довели уставобранитељи. Због супротстављања њиховом Савету и везивања за Аустрију, једна струја уставобранитеља га је збацила 1858. на Светоандрејској скупштини и на престо Србије је враћен кнез Милош Обреновић.

1898 - Рођена је израелска државница Голда Мабович Мејрсон, позната као Голда Меир, прва жена председник владе Израела од 1969. до 1974. Из родног Кијева отишла је 1906. у САД, а у Палестину је прешла 1921. и живела је у једном кибуцу. Била је руководилац у Савезу синдиката (Хистадрут) и Светској јеврејској агенцији, а 1948. постала је први амбасадор Израела у Совјетском Савезу. Потом је била министар рада и шеф дипломатије, од 1956. до 1966. генерални секретар партије МАПАЈ, а од 1972. и заменик председника Социјалистичке интернационале. Оставила је необично занимљиве мемоаре.

1898 - Умро је српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Светислав Вуловић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије, један од најутицајнијих српских књижевних критичара у 19. веку. Написао је критичке студије трајније вредности о српским песницима романтичарима, Петру II Петровићу Његошу, Сими Милутиновићу Сарајлији, Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу.

1901- У Суботици је основан Спортски атлетски клуб "Бачка", први фудбалски клуб на територији данашње Србије.

1902 - Рођен је француски физичар Алфред Кастлер, члан Француске академије, добитник Нобелове награде за физику 1966. Открио је и развио оптичке методе изучавања Херцових резонанци у атомима и његов рад је од кључног значаја за развој ласера.

1922 - У Паризу је основана Међународна железничка унија, међу чијим оснивачима је била и Државна железница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

1933 - Рођен је Џејмс Браун, један од најуспешнијих америчких певача "соула и блуза". Током своје 40-годишње каријере имао је 98 хитова на листи "Билборд Топ 40", што је рекорд у ком мало ко може да му парира. Седамнаест његових хитова је стигло до броја један на топ листама, што су надмашили само Стиви Вондер и Луис Џордан, док Арета Френклин има исти број хитова. Браун је уз Прислија и Дилана најбитнија појава музичке индустрије САД друге половине 20 века.

1939 - Смењен је Максим Литвинов и за шефа совјетске дипломатије постављен је Вјачеслав Молотов, а већ идућег дана почели су тајни преговори Совјетског Савеза и Немачке, окончани крајем августа 1939. пактом о ненападању, у чему је Молотов имао великог удела.

1945 - Британска 14. армија заузела је у Другом светском рату Рангун, главни град Бурме (садашњи Мјанмар), ослободивши га од јапанске окупације.

1946 - У Токију је почео да заседа Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанском војном руководству. Процес је трајао до новембра 1948, кад је од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а остали на временске казне. Сједињене државе су поступно измениле читав систем устројства јапанске монархије. Традиционални систем Јапана подразумевао је да царска власт има божанско порекло, а након Другог светског рата установљена је класична парламентарна монархија.

1968 - У Паризу су се жестоко сукобили студенти и полиција, што је означило почетак једномесечних демонстрација које су захватиле још неке европске земље, укључујући Југославију.

1991 - У родно село Лелић код Ваљева пренети су посмртни остаци епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића, изузетног беседника, доктора теологије и филозофије, који је 1956. умро у једном руском манастиру у САД. Први светски рат провео је на Западу као изасланик српске владе, а у Другом светском рату Немци су га заточили у концентрациони логор. После ослобођења Југославије остао је у емиграцији као политички емигрант.

1991 - Умро је амерички писац пољског порекла Јежи Косински, у чијим делима преовлађују теме насиља, суровости и пожуде. У првом и најбољем роману "Обојена птица" гротескно је описао заосталост источноевропског села у време Другог светског рата. Било је покушаја оспоравања ауторства неких романа објављених под његовим именом. Остала дела: романи "Кораци", "Присутности", "Ђавоље дрво", "Пилотска кабина".

1996 - Делегати 55 земаља сагласили су се на конференцији УН о новим правилима коришћења мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.

1998 - Саопштено је да је ДНК анализом непобитно установљено да је тело ископано испод једне зграде у Берлину више од 20 година раније припадало немачком ратном злочинцу Мартину Борману, једном од најближих сарадника Адолфа Хитлера.

1999 - Касетне бомбе избачене из авиона НАТО усмртиле су најмање 20 и раниле 43 особе у аутобусу код Савиних Вода у близини Пећи. То подручје је више од два сата засипано касетним бомбама, па су рањени и припадници спасилачких екипа. Портпарол НАТО Џејмс Шеј изјавио је да НАТО нема ништа с нападом на аутобус, што су порекли очевици, а немачка телевизија АРД је непобитно доказала да су на аутобус бачене касетне бомбе ЦБУ-87/Б, приказавши и упаљач ФЗУ-39/Б нађен код погођеног аутобуса, који се користи само уз наведени тип касетне бомбе.

1999 - НАТО авиони су разорили зграду новосадске Радио-телевизије.

2001 - У Централном затвору у Београду покушано је уручење оптужнице Хашког трибунала бившем председнику Србије и СРЈ Слободану Милошевићу, што је он одбио.

2002 - Представници 36 од 44 земље Савета Европе потписали су документ о потпуној забрани смртне казне, чак и у време рата.

2002 - Најмање 450 људи је погинуло кад је на реци Мегна 170 километара јужно од Даке, главног града Бангладеша, потонуо ферибот "М.В. Салахудин-2" са око 500 путника и чланова посаде.

2005 - У Ираку је изабрана је прва демократска Влада, прва Влада те земље по окончању владавине Садама Хусеина.

2006 - Авион са 113 путника и чланова посаде јерменске авиокомпаније "Армавиа" срушио се у Црно Море недалеко од руског летовалишта Сочи, нико од путника није преживео. Авион типа "Ербас" А-320 летео је на линији Јереван-Сочи и срушио се на пет километара од обале.

2007 - Умро је Слободан Новаковић, филмски и телевизијски стваралац. По образовању драматург, аутор је популарних, хумористичких серија: "Музиканти", "Грађани села луга", "Камионџије", "Дипломци", "Љубав на сеоски начин", "Младићи и девојке" као и серије "Сиви дом". Био је уредник и водитељ хроника Феста и Београдске хронике, главни и одговорни уредник Уметничког програма и главни уредник Телевизије Београд.

2008 - Турска војска саопштила је да је у сукобима с герилцима, претходних дана, погинуло најмање 150 припадника Радничке партије Курдистана. Планински масив Кандил у северном Ираку, недалеко од границе Турске, главно је склониште и упориште припадника ПКК, што турским властима деценијама отежава завођење реда на југоистоку те земље.

2008 - Око 133.000 људи погинуло је у Мјанмару (бивша Бурма) у областима Јангон и Ајејавади, у налету циклона "Нагрис". Најтеже је погођена регија Богалеј, у делти Иравади. Циклон је уништио десетине хиљада кућа и оставио стотине хиљада људи без крова над главом.

2011 - Румунија и Сједињене Америчке Државе постигле су споразум о инсталирању НАТО одбрамбеног ракетног система на територији Румуније. Такозвани анетирактни штит, изазвао је незадовољство у Русији, мада су САД тврдиле да он није уперен против те земље.

(РТВ)