Хроника

На данашњи дан 1944. западни савезници бомбардовали Лесковац и убили више од 1.600 цивила; 1914.на захтев савезника српска војска почела операције у Срему и источној Босни; Рођен краљ Петар II Карађорђевић

Штампа
петак, 06. септембар 2019.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1944. године авијација западних савезника је у Другом светском рату тешко бомбардовала Лесковац, на рођендан краља Петра II.Током бомбардовања тог града погинуло је више од 1.600 цивила, а центар, старо језгро града, потпуно је разорен.

Данас је петак, 6. септембар, 249. дан 2019. До краја године има 116 дана.

1522- Шпански морепловац Хуан Себастијан дел Кано први је опловио око Земље, вративши се у Шпанију бродом "Викторија" са само 18 морнара, чиме је окончао експедицију започету 1519. с пет бродова и 270 морнара, коју је у служби Шпаније повео португалски морепловац Фернандо Магелан. Дел Кано је преузео команду кад су 1521. Магелана убили филипински урођеници.

1566- Приликом опсаде Сигета, у трећем походу на Беч, умро је султан СулејманII, током чије 46-годишње владавине је Турско царство било на врхунцу моћи. Освојио је 1521. Београд, 1522. острво Родос, 1526. потукао је Мађаре код Мохача и потом покорио Угарску. Такође је заузео полуострво Крим, као и Молдавију, Тунис, Алжир. Опсео је и Беч, али га није освојио. Наследио га је СелимII, устоличен у Београду 28. октобра 1566.

1683- Умро је француски државник Жан Батист Колбер, министар финансија краља ЛујаXIV,један од родоначелника привредног протекционизма. Увео је заштитне царине, дао велике повластице индустрији, повећао извоз, ојачао колонијалну експанзију и експлоатацију. Усавршио је и повећао трговачку и ратну морнарицу, модернизовао ратне луке, и изградио читав систем канала, чиме је олакшан саобраћај и трговина.

1688- Аустријанци су после једномесечне опсаде преотели Београд од Турака. Јаничари су претходно темељно опљачкали град и укрцали плен на око 500 лађа којима су побегли Дунавом. После пљачке Турци су спалили делове Београда, којем је велику штету нанело и аустријско бомбардовање.

1729- Рођен је немачки писац и филозоф Мозес Менделсон. Право име било му је Моше бен Менахем. Оснивач је јеврејског просветитељског покрета у Немачкој. Борио се за верску трпељивост и слободу опредељења, а у филозофији је био рационалиста. Дела: "Јерусалим или о религијској моћи и о јеврејству", "Филозофски разговори; О осећањима, о улози етичкога у естетици", "Федом".

1757- Рођен је француски генерал и државник маркиз Лафајет (Мари Жозеф Жилбер де Мотје), који се од 1777. до 1781. уз америчке колонисте борио за ослобођење Северне Америке од Британаца. У Француској револуцији залагао се за начело уставне монархије. Као командант Националне гарде у јулу 1791. наредио је да се на Марсовом пољу, поред Париза, пуца у Парижане који су протестовали што је краљ ЛујXVIостао на престолу, а кад се револуција окренула против краља напустио је команду над Централном армијом и 1792. променио је страну. Био је неактиван током владавине НаполеонаИ, а у Јулској монархији успостављеној 1830. опет је командовао Националном гардом.

1766- Рођен је енглески хемичар и физичар Џон Далтон, један од оснивача атомске теорије материје. Објаснио је Прустов закон сталних пропорција, поставио закон умножених пропорција и први одређивао релативне атомске масе хемијских елемената. Испитивао је особине гасова, поставио закон парцијалних притисака и бавио се метеорологијом. Патио је од слепила за боје, па је проучавао и ту аномалију, која је названа по њему. Схватања је изложио у тротомном делу "Нови систем филозофије хемије".

1860- Рођена је Џејн Адамс, пацифиста и друштвени реформатор, добитница Нобелове награде за мир 1931. Бавила се практичним решавањем социјалних проблема и била председник Међународне женске лиге за мир и слободу.

1876- Рођен је шкотски физиолог Џон Џејмс Рикард Маклауд, који је с канадским физиологом Фредериком Грантом Бантингом 1923. поделио Нобелову награду за медицину за откриће инсулина.

1901- На председника САД Вилијама Мекинлија у Бафалу је пуцао анархиста Леон Чолгос. Рањени председник, изабран на тај положај 1896. умро је после осам дана, а 14. септембра 1901. шеф државе постао је Теодор Рузвелт.

1914- На захтев савезника да, после победе на Церу у Првом светском рату над аустроугарским трупама, предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције у Срему и источној Босни. Борбе су трајале до 11. новембра 1914, када је начелник штаба Врховне команде војвода Радомир Путник наредио повлачење. Матично српско становништво у Срему које је тада усхићено дочекало српску војску врло брутално је кажњено.

1914- Француске трупе су уз помоћ британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз.

1920- Првом седницом одржаном у здању Ректората Универзитета у Београду (Капетан Мишино здање) започео је с радом Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Високо теолошко образовање код православних Срба постојало је претходно само у Карловачкој богословији, која ипак никада није и формално уздигнута у ранг високе школе, мада је по оцени стручне јавности, квалитетом и програмом тај ранг досегла.

1923 - Рођен је краљ Југославије ПетарIIКарађорђевић. Прворођени син Краља Александра I и Краљице Марије. Кумови на крштењу били су Краљ Џорџ VI и Краљица Елизабета. Са краткотрајног школовања у Енглеској враћен је после убиства његовог оца 1934. Пошто је имао свега 11 година, управљање земљом пренето је на Намесништво које се састојало од три регента, међу којима је био и његов стриц Принц Павле Карађорђевић. После државног удара 27.марта 1941. проглашен је краљем. Заједно с владом емигрира, прво у Грчку и Палестину, а затим у Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску, где је прихваћен као симбол противљења нацизму. Никада се више није вратио у земљу пошто је после Другог светског рата у Југославији уведен комунистички режим. Умро је у Денверу (САД), а сахрањен је у цркви Светог Саве у Либертвилу. Његовој сахрани поред десетина хиљада тамошњих Срба и службених представника САД, присуствовало је и више од 400 америчких пилота спасених од стране ројалиста током Другог светског рата у окупираној Југославији. Био је једини краљ неке земље сахрањен у САД. Коначно је маја 2013. сахрањен у отаџбини, у породичној гробници на Опленцу. Написао је мемоаре: "Живот једног краља".

1940- Румунски краљ КаролIIХоенцолерн абдицирао је у Другом светском рату под притиском Сила осовине у корист сина Михајла.

1944- У тренутку када је Црвена армија избила на њене границе, Бугарска је у Другом светском рату објавила рат Немачкој. Као савезница Немачке, Бугарска је у рату држала под окупацијом делове Грчке и Србије (Југославије), а велики део је и анектирала.

1966- Јужноафричког премијера Хендрика Френша Фервуда убио је у току парламентарне дебате у Кејптауну скупштински курир Димтри Цафондас. Током Фервудове владавине од 1958. донесен је највећи део закона којима је регулисан систем апартхејда (специфичан систем потпуне расне сегрегације) у Јужној Африци.

1968- Афричка краљевина Свазиленд (Нгване) стекла је независност од Велике Британије, која је њоме владала од 1881.

1970- Палестински терористи отели су четири авиона која су путовала у Њујорк из Европе. Сутрадан су у Каиру запалили "Боинг 747" америчке компаније "Пан америкен", а два "Боинга 707" дигли су у ваздух 12. септембра 1970. у Јордану. Четврти авион спустио се у Лондон, а отмичарка Лејла Калед је ухапшена.

1975- У земљотресу у источној Турској погинуло је најмање 2.350 особа.

1989- Приликом пада кубанског путничког авиона на једно предграђе Хаване, непосредно после полетања, погинуло је 170 лица.

1991- Совјетски Савез је признао независност Литваније, Летоније и Естоније.

1991- Лењинграду је враћено првобитно име Санкт Петербург. Грађани су се на референдуму изјаснили за првобитни назив, трећа понуђена могућност била је - Петроград, како се град званично звао од 1914. до 1924. али је она такође одбачена, као и име Лењинград.

1994- Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први се пут у име ирске владе састао с вођом северноирске партије Шин Фејн (политичко крило терористичке Ирске републиканске армије) Џеријем Адамсом, с којим је разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба римокатолика и протестаната у Северној Ирској.

1998- Умро је јапански филмски режисер Акира Куросава. Његово дело прославило је јапанску кинематографију али и јапанску културу уопште. Једини је режисер који је добио два Оскара за најбољи инострани филм. Успешно је спајао традицију и културу Јапана са европским сензибилитетом. Критичари су га прозвали "тено (цар) јапанске кинематографије". Филмови: "Рашомон", "Седам самураја", "Крвави престо", "Идиот", "Живети", "На дну", "Додескаден", "Дерсу Узала", "Кагемуша", "Ран", "Мададајо".

1999- Главнокомандујући Кфора, генерал Мајк Џексон сменио је високог америчког официра због тога што је десетак дана раније родбини отетих Срба обелоданио истину о постојању масовне гробнице с телима 15 цивила у Угљару.

2001- Британац Питер Бреј први је кајаком препловио Атлантски океан, за шта му је требало 75 дана.

2002- Немачка влада одлучила је да плати више од две милијарде евра надокнаде спортистима бивше Источне Немачке који су били подвргавани систематском програму допинга од седамдесетих година 20. века.

2006- Погинула су 54 рудара приликом експлозије у руднику угља на истоку Индије. Несрећа се догодила у провинцији Данбад у источној индијској држави Џарканд.

2007- Умро је Лучано Павароти, италијански оперски певач. Један је од најзначајнијих тенора 20. века. Рођен је у породици музичара. Бавио се педагогијом и извесно време радио је као учитељ. Узимао је часове певања од 1956. код Арига Поле и Етора Кампољанија. Каријеру светске оперске звезде започео је 1961. улогом Роберта у опери "Боеми" Ђакома Пучинија. Први јавни наступ ван Италије имао је у Београду. Био је познат и по хуманитарном раду, добитник је посебног признања од стране Високог комесаријата УН за избеглице.

2008- Званичници Хаитија саопштили су да је у луци Гонев, на том острву, пронађено близу 500 беживотних тела пошто су се повукле воде изазване недавним олујама. Хаити је прво погодила тропска олуја Феј, затим урагани Густав и Хана.

(Танјуг)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]