Хроника

На данашњи дан 1944. совјетске трупе ушле у Југославију; Рођен Жорж Бенжамен Клемансо; Умрли Емил Зола и Стеван Стојановић Мокрањац; 1990. Скупштина Србије усвојила Устав којим је укинуто уставно решење из 1974.

Штампа
понедељак, 28. септембар 2020.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1944. године јединице Совјетске армије прешле су у Србију (Југославију) из Румуније, на основу претходног договора Тито-Стаљин, што је имало далекосежне последице пошто је присуство совјетских јединица дефинитивно означило промену система у тадашњој Југославији по окончању Другог светског рата.

Данас је понедељак, 28. септембар, 272. дан 2020. До краја године има 94 дана.

48. п.н.е. - Римски војсковођа и државник Гнеј Помпеј убијен је у Египту, где се склонио пошто га је у бици код Фарсале поразио Гај Јулије Цезар. Учествовао је у гушењу устанка римских робова који је од 71. до 69. пре нове ере предводио Спартак, а глас великог војсковође стекао је 66. п.н.е. победом над понтским краљем Митридатом VI Еупатром, чиме је учврстио римску власт у Малој Азији. Освојио је Јерусалим 61. п.н.е, а годину дана касније са Цезаром и Красом створио је Први тријумвират, на шта је био принуђен јер га је Сенат спречио да успостави личну диктатуру. У борби за примат касније се удружио са Сенатом, али је и власт и главу изгубио поразом код Фарсале.

1066- Нормански војвода Вилијам, будући енглески краљ Вилијам I Освајач, искрцао се са својом војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и започео освајање Енглеске.

1803- Рођен је француски писац Проспер Мериме. Одликовао га је углађен и сажет стил. Његове новеле "Кармен" и "Коломба" инспирисале су његовог сународника Жоржа Бизеа да компонује опере. Остала дела: историјски роман "Хроника времана Шарла ИX", новеле "Матео Фалконе", "Заузимање утврђења", "Таманго", "Етрурска ваза", "Локис", "Сељачка буна".

1821- Потписан је споразум у Кордоби којим је Мексико постао независна држава.

1841- Рођен је француски државник Жорж Бенжамен Клемансо, истакнути француски политичар, председник владе од 1906. до 1909. и од 1917. до 1920. Био је министар рата у критичним данима Првог светског рата. По образовању лекар, био је лево оријентисан, изразити антиклерикалац. Имао је важну улогу на Весајској конференцији после Првог светског рата.
1864- У Лондону је основана Прва интернационала, прва међународна револуционарна организација радника, за коју је Статут и Оснивачки манифест израдио Карл Маркс.

1891- Умро је амерички писац Херман Мелвил, аутор романа "Моби Дик", оштроуман критичар америчког друштва, при чему је мајсторски користио симболе и алегорију. Остала дела: "Тајпи", "Ому", "Били Бад".

1895- Умро је француски хемичар и биолог Луј Пастер, проналазач вакцине против беснила, антракса и црвеног ветра. Открио је и да се храна може конзервисати спречавањем размножавања бактерија, захваљујући чему је развијен поступак назван "пастеризација". Оснивач је микробиологије и стереохемије и организовао је 1888. чувени институт у Паризу, назван његовим именом.

1900- Рођен је Борис Јефимов, карикатуриста. Био је сатиричар, илустратор, пропагандиста. Родоначелник је читавог новог правца совјетске карикатуре. Омиљени Стаљинов карикатуриста године 1945. у својству специјалног дописника совјетске државне агенције, присуствовао је Нирнбершком процесу.

1902- Умро је француски писац Емил Зола, творац и најизразитији представник натуралистичког романа. Писао је приповетке, драме, књижевну и уметничку критику, полемичке чланке, борио се страсно за правду и напредак. Отвореним писмом 1898. председнику Француске под насловом "Оптужујем" у листу "Л'орор", одлучујуће је допринео рехабилитацији капетана Алфреда Драјфуса, лажно оптуженог за издавање Немачкој војних тајни и осуђеног на доживотну робију. Снагом талента и страсним убеђењима снажно је утицао на савременике, не само у Француској. Дела: романи "Нана", "Жерминал", "Слом", "Тровачица", "Звер човек", "Новац", "Земља", "Плодност", "Рад", "Истина", "Три града: Лурд, Рим, Париз", расправа "Експериментални роман".

1914.године умро је српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац. Био је хоровођа Београдског певачког друштва и члан Српске краљевске академије. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет.

Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за уметничку обраду народних песама, при чему су руковети врхунски домет наше музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим делима целокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија. Дела: 15 "Руковети", "Приморски напеви", "Козар", соло песма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија".

1924- Рођен је италијански филмски глумац Марчело Мастројани, једнако успешан као комичар, романтични херој, драмски глумац, љубавник и тумач улога у филмовима херметичног интелектуализма. Филмови: "Девојке са Шпанског трга", "Хроника о сиромашним љубавницима", "Беле ноћи", "Сладак живот", "Развод на италијански начин", "Ноћ", "Породична хроника", "Осам и по", "Приватан живот", "Лео последњи", "Мирис жене".
1928- Рођена је америчка певачица Коко Тејлор, позната као "краљица блуза". Црнопута певачица карактеристичног гласа, чије је право име Кора Волтон, рођена је у Мемфису. Њен први велики хит "Wанг Данг Доодле" из 1967. продао се у више од милион примерака. Добитница је бројних признања, међу којима је и један Греми (1984). Њен карактеристичан рески глас инспирисао је многе, попут Џенис Џоплин и Бони Рајат.
1934- Рођена је француска филмска глумица Брижит Бардо, највећи филмски еротски симбол. Стекла је незапамћену популарност у време када се појавила као млада глумица. Њени филмови извесно време били су најуноснији извозни артикал Француске. Рано је престала да се бави глумом и посветила се заштити животиња. Филмови : "И Бог створи жену", "Жена и њена играчка", "У случају несреће", "Истина", "Бабет иде у рат", "Приватан живот", "Презир", "Одмор ратника", "Парижанка", "Вива Марија".
1949- Москва је једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи између Совјетског Савеза и Југославије, што су следиле остале земље "социјалистичког лагера" - Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. октобра, Чехословачка 4. октобра 1949.
1966- Умро је француски писац Андре Бретон. У психоанализи је видео средство за откривање уметничке истине. Покушао је да у првом и другом Надреалистичком манифесту 1924. и 1930. примени такав став на теорију уметности, створивши теоријску основу надреализма. Са француским писцима Лујом Арагоном и Филипом Супоом основао је 1919. часопис "Литература", орган дадаистичког покрета. Влада у Вишију забранила је 1941. његову "Антологију црног хумора", после чега је избегао у САД. Вратио се 1946. и у Паризу је 1947. организовао Међународну надреалистичку изложбу. Дела: "Надреалистичка револуција", "Нађа", "Сјај земље", "Изгубљени кораци", "Праскозорје", "Фатаморгана", "Надреализам и сликарство".
1970- Умро је египатски државник Гамал Абдел Насер, шеф државе од 1956, творац модерног Египта и један од оснивача Покрета несврстаних. Био је један од вођа завереничке војне организације "слободни официри" и иницијатор удара 23. јула 1952. којим је свргнут краљ Фарук И. Национализовао је 1956. Суецку компанију, а 1958. постао је председник Уједињене Арапске Републике (унија Египта и Сирије), која се распала 1961. После војне катастрофе Арапа у рату против Израела 1967. дао је оставку, али су га грађани референдумом вратили на положај председника Египта.
1978- Умро је папа Јован Павле I , поглавар римокатоличке цркве само 33 дана. Његове идеје које је изложио на самом почетку понтификата веома су узнемириле ватиканску курију. Од 1969. био је архиепископ Венеције, а за папу је изабран 26. августа 1978. Умро је под неразјашњеним околностима.
1989- У избеглиштву на Хавајима умро је бивши филипински диктатор Фердинанд Едралин Маркос, који је 22 године владао Филипинима. У Другом светском рату био је герилац антијапанског покрета отпора. Године 1959. постао је председник Сената, а 1965. надмоћном већином изабран је за шефа државе. Био је у почетку веома популаран, па је поново изабран за председника 1969. На крају другог мандата требало је да се повуче са власти, али је у септембру 1972. завео ванредно стање, уз подршку САД. Збачен је 1986. на таласу народног револта, после чега је побегао на Хаваје.
1990- Скупштина Србије усвојила је Устав којим је укинуто уставно решење из 1974. Уставом из 1990. уведен је вишепартијски систем. Покрајине Војводина и Косово и Метохија задржале су аутономију, али без атрибута државности.
1990- Умро је италијански писац Алберто Моравија. Стекао је славу делима о моралној дегенерацији италијанске буржоазије. Писао је романе, позоришне комаде, приче, есеје, путописе, филмску и позоришну критику. Дела: романи "Равнодушни људи", "Презир", "Римљанка", "Досада", "Конформист", "Чочара", "Ја и он", "Пажња", "Година 1934", "Унутрашњи живот", приче "Аутомат", "Римске приче", "Други живот".
1994- У највећој мирнодопској поморској несрећи у Европи, више од 900 људи погинуло је кад је у невремену у Балтичком мору наспрам финске обале потонуо ферибот "Естонија".
1995- Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали су у Вашингтону споразум о враћању већег дела Западне обале под палестинску самоуправу.
2000- Умро је канадски државник Пјер Елиот Трудо, који је с прекидима водио земљу 16 година. Први пут изабран је за председника владе 1968. и на власти је остао до 1979. а потом је поново предводио владу Канаде од 1980. до 1984. На челу Либералне партије налазио се од 1968. до 1984.
2003- Умро је амерички филмски режисер грчког порекла Елија Казан, добитник награде Америчке филмске академије за животно дело. Његових седам филмова добило је чак 20 Оскара у разним категоријама, укључујући два за режију. Филмови: "Џентлменски споразум" (Оскар), "На доковима Њујорка" (Оскар), "Источно од раја", "Сјај у трави", "Вива Запата", "Бумеранг", "Паника на улицама", "Бејби Дол", "Дивља река", "Америка, Америка", "Посетиоци", "Трамвај назван жеља".
2005- Амерички војни суд осудио је Линди Ингланд, припадницу војске САД, која се на фотографији снимљеној у багдадском затвору Абу Граиб види како држи једног нагог ирачког затвореника каишем око врата. Осуђена је на три године затвора због злостављања затвореника.

(Танјуг)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]