Хроника

На данашњи дан 1915. мајор Драгутин Гавриловић одржао историјски говор браниоцима Београда; Рођен Бранислав Нушић; 1912. почео Први балкански рат; 1991. Словенија и Хрватска прогласиле отцепљење од СФРЈ; Умро Вили Брант

Штампа
уторак, 08. октобар 2019.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1915. године командант Другог батаљона Десетог пука, мајор српске војске Драгутин Гавриловић је издао заповест браниоцима Београда - Другом батаљону, деловима Трећег батаљона Десетог пука и деловима Сремског добровољачког одреда, последњој одбрани српске престонице у Првом светском рату пред агресијом Немаца, Аустријанаца и Мађара: "Тачно у 15 часова непријатељ се има разнети вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања... Наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да се бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу..."! У јуришу су изгинули готово сви браниоци, а мајор Гавриловић је тешко рањен.

Данас је уторак, 8. октобар, 281. дан 2019. До краја године има 84 дана.

1354 - Убијен је италијански хуманиста Николо Габрини, познат као Кола ди Ријенци, вођа римских републиканаца. Свој идеал, обнову античке републике у Риму и уједињење Италије, покушао је да оствари устанком и 1347. уз помоћ римских грађана прогласио је Римску републику, коју је предводио у звању "народног трибуна". Из Рима је протерао феудално племство и смањио је порезе, али је аристократија убрзо поразила његове присталице и од 1348. до 1353. морао је да живи у изгнанству. За остварење својих идеала без успеха је покушавао да придобије немачког цара Карла IV,а потом авињонског папу ИноћентијаВИ. У августу 1354. успео је да обнови Римску републику, али га је аристократија убрзо оборила и након два месеца је убијен.

1469 - Умро је италијански сликар фра Филипо Липи, припадник фирентинске ране ренесансе. У првим радовима посебно га је занимао проблем покрета и драматски ефекти, а у познијим преовладавало је лирско расположење.

1803 - Умро је италијански писац Виторио Алфијери, родољубиви песник и драмски писац из чијег дела је зрачила страсна слободољубивост. Дела: трагедије "Саул", "Орест", "Марија Стјуарт", "Филип", "Клеопатра", "Антигона", "Мира", комедије, сонети, оде, сатире, епиграми, расправа "О тиранији", аутобиографски спис "Живот Виторија Алфијерија".

1856 - Велика Британија повела је други "Опијумски рат" против Кине, у којем јој се придружила Француска. Кад су 1857. Британци и Французи заузели Кантон, Кина је капитулирала.

1864 - Рођен је српски писац Бранислав Нушић, велики комедиограф, члан Српске краљевске академије. Студирао је право у Грацу и Београду, а као дипломата радио је у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Осуђен је 1887. на две године затвора због сатиричне песме "Два раба". Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885. а у Првом светском рату прошао је читаву голготу српске војске, преко планинских врлети до Јадрана. Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, оштро је запажао негативне појаве и с много духа сликао свет у којем се кретао - од општинског писара до посланика и министра. Дела: комедије "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Протекција", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Свет", "Ујеж", "Мистер долар", приповетке и романи "Приповетке једног каплара", "Рамазанске вечери", "Општинско дете", "Бен-Акиба", "Аутобиографија", трагедије "Кнез Иво од Семберије", "Хаџи-Лоја", "Наход", драме "Тако је морало бити", "Јесења киша", "Пучина", "Иза Божјих леђа". Голготу Србије 1915. године описао је врло реалистично у обимном, потресном делу "1915."

1871 - У Чикагу је букнуо велики пожар који је беснео три дана, усмртивши најмање 300 људи, а око 90.000 остало је без крова над главом.

1895 - Рођен је аргентински државник Хуан Доминго Перон, председник од 1946. до 1955. и од 1973. до смрти 1974. После војног удара 1943. постао је министар рата, 1944. потпредседник, а 1946. шеф државе. Спроводио је ауторитарну политику али са изразитом социјалном нотом, ослањајући се при том на радништво. Одвојио је 1955. цркву од државе и први пут увео световност школе, због чега га је римокатоличка црква екскомуницирала. У септембру 1955. оборен је у војној побуни. По повратку из емиграције, у септембру 1973. поново је изабран за председника Аргентине.

1895 - Убијена је корејска краљица Мин, која је покушавала да заустави талас јапанске доминације у Кореји. Групу убица која је упала у њен двор предводио је јапански конзул генерал Горо Миура.

1912 - Започео је Први балкански рат. Потписнице Балканског савеза Србија, Грчка, Бугарска и Црна Гора, започеле су тада рат којим је Турска осим једног мањег дела протерана из Европе. Србија је тада ослободила Стару Србију (данас Косово и Метохија) и Јужну Србију (данас Македонија).

1939 - Немачка је у Другом светском рату припојила Трећем рајху велики део територије Пољске.

1952 - У железничкој несрећи у северозападном Лондону погинуло је 112 и повређено више од 200 људи.

1953 - Велика Британија и САД су без консултовања Југославије повукле снаге, предале цивилну управу у зони "А" слободне територије Трст у целини Италији и тако изазвале једногодишњу кризу. Италија је концентрисала трупе на граници, на шта је Југославија одговорила истом мером.

1954 - Ослободилачке снаге Северног Вијетнама ушле су у главни град Ханој.

1967 - Умро је британски државник Клемент Ричард Атли, лабуристички премијер од 1945. до 1951. током чије је владавине Лондон признао независност Индије 1947. и Бурме 1948. Дела: "Лабуристичка партија у перспективи", "Дванаест година касније", аутобиографија "Како се то збило".

1970 - Нобелову награду за књижевност добио је руски писац Александар Солжењицин.

1991 - По истеку тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска су се противно важећем уставу тадашње СФРЈ, прогласиле отцепљење од Југославије,изазвавши тако грађански рат, уз очигледну, незваничну,сагласност низа западних земаља и тадашње Европске Заједнице.

1992 - Умро је немачки државник Вили Брант, добитник Нобелове награде за мир 1971. канцелар Западне Немачке од 1969. до 1974. кад је поднео оставку пошто је откривено да је његов близак сарадник агент источнонемачке тајне службе. Водио је политику сарадње и попуштања - чији је врхунац било поклоњење у престоници Пољске Варшави 1970. пред спомеником жртвама нацизма. После 1974. кад се повукао с положаја, предводио је Социјалистичку интернационалу.

1995 - У земљотресу на индонежанском острву Суматра погинуло је најмање 100 људи.

1996 - У првој јавној посети Израелу палестински лидер Јасер Арафат разговарао је с израелским председником Езером Вајцманом у његовој приватној резиденцији.

1997 - Савет безбедности УН завео је санкције против Сијера Леонеа, уперене против војне хунте у тој афричкој земљи.

1998 - Представнички дом америчког Конгреса одобрио је формално покретање поступка импичмента против председника САД Била Клинтона, што је трећа истрага у америчкој историји покренута ради смењивања шефа државе.

1998 - Јапан је формално изразио жаљење Јужној Кореји због дугогодишње колонијалне владавине над Корејом.

2000 - Сиријски авион с функционерима, лекарима и медицинским потрепштинама слетео је у Багдад, што је био први лет из Дамаска у главни град суседног Ирака након две деценије.

2001 - Авион скандинавске компаније САС ударио је у хангар на миланском аеродрому "Линате" после судара у густој магли с малим приватним авионом, што није преживео нико од 110 људи у летилици. Погинуло је и четворо људи у приватном авиону и четворица аеродромских радника.

2005 - У разорном земљотресу јачине 7,6 степени Рихтера који је погодио Пакистан и Индију, живот је изгубило преко 75.000 људи, а више десетина хиљада је повређено.

2008 - Генерална скупштина Уједињених Нација прихватила је већином гласова нацрт Резолуције којом Србија од Међународног суда правде тражи саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије. За Резолуцију коју је предложила Србија гласало је 77 присутних држава, против је било шест, док су 74 биле уздржане.

(Танјуг)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]