Na današnji dan 1870. u Boki Kotorskoj završen Krivošijski ustanak srpskog naroda; 1878. u srpsko-turskom ratu srpska vojska oslobodila Niš

 BEOGRAD - Na današnji dan 347. godine rođen je rimski car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu. Do smrti 395. upravljao je Rimom kao poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i proglasio hrišćanstvo jedinom zvaničnom religijom. Posle pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period učvrsti istočne granice carstva. Pred kraj vladavine odlučio je da vlast u Istočnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a u Zapadnom mlađem Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. srušio germanski vođa Odoakar, a Istočno (Vizantija) poživelo je još 1000 godina.

1503 - Rođen je italijanski slikar Đirolamo Frančesko Marija Macola, poznat kao Parmiđanino, portretista koji je nastojao da izrazi unutrašnji život modela. Radio je freske i oltarske slike u Parmi, Rimu i Bolonji.

1569 - U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali Svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija.

1811 - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.

1842 - Rođen je američki filozof i psiholog Vilijam DŽejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj u osnovi istinitog saznanja leži "volja za verovanjem". Dela: "Pragmatizam", "Principi psihologije", "Volja za verovanjem", "Eseji o radikalnom empirizmu", "Razlike u religioznom iskustvu".

1843 - Austrijski car Ferdinand I je u vreme uspona takozvanog Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena.

1866 - U brodolomu engleskog broda "London" na putu ka Australiji poginuo je 231 putnik.

1870 - U Boki Kotorskoj završen je Krivošijski ustanak srpskog naroda, koji je izbio zbog odluke austrougarskih vlasti o uvođenju vojne obaveze za stanovništvo tog kraja. Primirje je uspostavljeno posle tromesečnih žestokih borbi, kada je austrijski namesnik Dalmacije general Gavro Rodić, po nalogu Beča, amnestirao ustanike, ukinuo zabranu slobodnog nošenja oružja, doneo odluku o nadoknadi materijalne štete i ukinuo vojnu obavezu za kotorski okrug.

1878 - U Srpsko-turskom ratu srpska vojska je oslobodila Niš i u grad je stupio vladar Srbije Milan Obrenović, tada knez, od 1882. kralj. Za oslobođenje grada odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru. U završnim operacijama Moravski i Šumadijski korpus osvojili su sve strateške objekte u Nišu. Tim činom ovaj drevni grad konačno je nakon viševekovne turske okupacije ponovo postao sastavni deo Srbije.

1886 - U Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka sveta između Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, ali je 1894. poražen od Emanuela Laskera rezultatom 10:5, uz četiri remija. Napisao je "Udžbenik modernog šaha", koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.

1907 - Rođen je francuski državnik Pjer Mandes Frans, vođa levog krila Radikalsocijalističke partije, koji je kad je 1954. postao predsednik vlade okončao francusku vojnu intervenciju u Indokini. Vlast je izgubio 1955. zbog privrednih problema i pobune u Alžiru. U Drugom svetskom ratu borio se u Pokretu otpora do 1942. posle čega se prebacio u London i učestvovao u vazduhoplovnim akcijama saveznika u sastavu bombarderske grupe "Loren".

1922 - Prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne bolesti postao je 14-godišnji Kanađanin Lenard Tompson.

1927 - Rođen je Bogumil Hrabak, srpski istoričar, univerzitetski profesor, akademik. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1957. godine tezom „Dubrovački izvoz žitarica iz Otomanskog carstva do početka 17. veka". Predavao je na više univerziteta i bio retko plodan autor. Bavio se privrednom istorijom od poznog srednjeg veka do najnovijeg doba, tursko-mletačkim odnosima, Srpskom revolucijom, istorijom međuratne Kraljevine Jugoslavije, srpsko-albanskim odnosima, Dubrovačkom republikom. Objavio je četrdesetak knjiga i stotine studija.

1928 - Umro je engleski pisac Tomas Hardi, slikar sela i provincijske varošice. Prvi u engleskoj literaturi stvorio je tzv. pokrajinski roman i pripovetku. Dela: romani "Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Arbervilovih", "Neznani DŽud", zbirke pripovedaka "Priče iz Vaseksa", "Životne male ironije", "Plemenite gospe", "Promenjeni čovek", drama "Dinasti", više zbirki pesama.

1946 - Skupština u Tirani proglasila je Narodnu republiku Albaniju - čime je pravno legitimisana komunistička vlast.

1962 - Snežna lavina zbrisala je u peruanskim Andima selo Huaskaran i usmrtila više od 3.000 ljudi.

1966 - Umro je indijski državnik Lal Bahadur Šastri, koji je premijer Indije postao 1964. posle smrti DŽavaharlala Nehrua.

1966 - Umro je švajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto Đakometi, čije je obimno, raznovrsno i osobeno delo izraz više dominantnih struja u umetnosti 20. veka. U ranom periodu stvarao je pod uticajem kubizma i nadrealizma, kasnije se bavio prostornim konstrukcijama.

1970 - Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u građanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, skršila pobunu secesionista u provinciji Bijafra, a vođa pobunjenika general Čukvuemeka Odumegvu Odžukvu prinuđen je da napusti zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.

1976 - Predsednik Ekvadora Rodriges Lara zbačen je vojnim udarom.

1992 - Predsednik Alžira Bendžedid Šadli podneo je ostavku usred političke krize posle uspona islamističkog Fronta Nacionalnog Spasa u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1995 - Turski dnevnik "Sabah" zatražio je od vođe bosanskih muslimana Alije Izetbegovića da se izjasni da li se zalaže za diktaturu ili demokratiju. Tom prilikom zatraženo je i objašnjenje o sudbini 350 miliona US dolara pri čemu je naveden račun u jednoj Švajcarskoj banci koji su koristili on i članovi njegove porodice.

1998 - Jedan islamski terorista ubio je najmanje 22 šiitska muslimanska vernika tokom molitve u džamiji u pakistanskom gradu Lahore.

2008 - Umro je Ser Edmund Persival Hilari, novozelandski alpinista i istraživač, prvi osvajač Mont Everesta. Rođen je 1919. kod Oklenda. Najviši vrh sveta (8.848 metara) osvojio je 29. maja 1953. kao član britanske ekspedicije, zajedno sa Tenzingom Norgajem, pripadnikom nepalskog naroda Šerpa. Avanturističkog duha, Hilari je 1958. predvodio i ekspediciju koja je, pola veka posle legendarne trke između Amundsena i Skota, stigla na Južni pol, a 1977. istraživao je indijsku reku Gang od ušća do izvora. S astronautom Nilom Armstrongom, prvim čovekom koji je stupio na Mesec, Hilari je 1985. godine bio i na Severnom polu. Osim Mont Everesta, između 1956. i 1965, osvojio je još deset himalajskih vrhova. Od 1985. do 1989. obavljao je dužnost novozelandskog ambasadora u Indiji.

2009 - U udesu trajekta koji se kretao od Sulavesija ka Borneu, na istoku Indonezije, stradalo je 246 osoba. Brod je isplovio uprkos upozorenjima o lošim vremenskim uslovima.

2014 - Najmanje 200 ljudi utopilo se u Belom Nilu, prilikom bega od sukoba u Južnom Sudanu, pošto je prenatrpano plovilo potonulo, kod Malakala. Tamošnji sukob predsednika Salve Kira i vođe pobunjenika, bivšeg potpredsednika Rijeka Mačara, pretvorio se u etnički rat zavađenih plemena Dinka i Nuer.

2014 - U požaru je izgoreo drevni tibetanski grad Dukezong, poznato turističko odredište.

2014 - Umro je Arijel Šaron, bivši izraelski premijer. Bio je general-major, poznat po smelim taktikama, potom vojni savetnik Jicaka Rabina, zatim ministar poljoprivrede i odbrane. Izraelska zvanična istraga pokazala je da je indirektno odgovoran za tragediju u izbegličkim logorima Sabra i Šatila, septembra 1982. pa je potom podneo ostavku. Bio je predsednik vlade Izraela od 2001. do 2006.

2015 - Preminula je Anita Ekberg, legendarna švedska glumica, model i seks simbol pedesetih i šezdesetih godina 20 veka, najpoznatija kao Silvija iz Felinijevog "Slatkog života".

(Tanjug)