петак, 22. октобар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан 1814. избила Хаџи Проданова буна; 1901. рођен Иван Милутиновић; 1940. Немачка, Италија и Јапан потписали десетогодишњи војни и економски пакт
Хроника

На данашњи дан 1814. избила Хаџи Проданова буна; 1901. рођен Иван Милутиновић; 1940. Немачка, Италија и Јапан потписали десетогодишњи војни и економски пакт

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 27. септембар 2021.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1814. године, на Крстовдан, годишњицу гушења Првог српског устанка, планула је буна Хаџи Продана Глигоријевића код манастира Трнаве, на обронцима Јелице, у тадашњој пожешкој нахији. На том састанку били су присутни, поред Хаџи Продана, Игуман Пајсије, Арсеније Лома и други угледни српски прваци, а за вођу устанка изабран је Кнез Милош Обреновић, који није присуствовао скупу, док је Хаџи Продан изабран за његовог заменика. Осим пожешке, буна се брзо проширила на јагодинску и крагујевачку нахију. На њено чело стао је Глигоријевић, пошто је Кнез Милош одбио вођство, сматрајући је преурањеном. Милош је, после обећања везира Сулејман паше да ће устаницима бити опроштено, помогао гушење буне, али Турци су, прекршили реч и погубили око 300 виђенијих Срба. Набијањем на колац погубљен је и игуман Пајсије, а Глигоријевић је пребегао у Аустрију. Доцније је учествовао у грчком устанку против Турака 1821.

Данас је понедељак, 27. септембар, 270. дан 2021. До краја године има 95 дана.

1601 - Рођен је француски краљ Луј XIII, који је владао од 1610. до 1643. уз помоћ и често пресудан утицај кардинала Армана Ришељеа. Угушио је устанак хугенота (француски протестанти - калвинисти), наставио колонијално ширење Француске и започео Тридесетогодишњи рат како би ослабио моћ Немачког царства - Хабзбурга. Иако католичка земља Француска је у тај рат ушла на страни протестантских земаља. У време његове владавине 1635. основана је Француска академија.

1783 - Рођен је шпански генерал и мексички цар Агустин Итурбиде, који је 1820. прешао на страну мексичких устаника, а Конгрес Мексика га је 1822. прогласио царем Агустином I. Неколико месеци после крунисања принуђен је да абдицира и оде у избеглиштво, а кад се вратио и покушао да поврати власт 1824. ухапшен је и стрељан.

1825 - Енглески проналазач Џорж Стивенсон покренуо је у Дарлингтону путнички воз на првој железничкој прузи у свету Дарлингтон-Стоктон у североисточној Енглеској, који је вукла његова парна локомотива "Актив". Успех је био огроман и железница је убрзо прихваћена широм тадашње Европе.

1854 - У Атлантском океану се догодила прва велика несрећа, потонуо је пароброд "Арктик" са око 300 људи.

1862 - Рођен је јужноафрички генерал и државник Луис Бота, један од вођа Бура у рату против Енглеза од 1899. до 1902. и први председник владе Јужноафричке уније од 1910. до 1919. Био је председник владе Трансвала од 1907. до 1910. Након британске победе у Бурским ратовима, бурске републике Трансвал и Орање и британске колоније Кепланд и Натал заједно су образовале британски доминион Јужноафричку Унију 1910. године.

1888 - Министарство просвете и црквених послова Краљевине Србије основало је јединствену мрежу метеоролошких станица у Краљевини Србији. На основу образложења проф. Милана Недељковића, министар просвете и црквених дела Др Владан Ђорђевић донео је тада Уредбу о оснивању, која је означила заснивање државне метеоролошке служба у Србији. Тај датум обележава се као Дан Хидрометеоролошког завода Србије. Професор Лицеја Владимир Јакшић је још јануара 1848. године у Београду, на свом имању на Сењаку, започео редовна мерења температуре, влажности, падавина, ветра и ваздушног притиска. Године 1856. у 20 вароши тадашње Србије радила је мрежа метеоролошких станица, а 1857. било их је 27, што је у то доба била најгушћа метеоролошка мрежа у Европи.

1891 - Умро је руски писац Иван Александрович Гончаров, који је описивао друштвене прилике његове земље средином 19. века. Атмосфери апатије код руског племства, супротставио је све снажнији продор виталних духова младог грађанства. Име Обломов главног јунака његовог истоименог романа и појам "обломовштина" постали су синоними за апатију и безвољност. Остала дела: романи "Обична прича", "Понор", есеји "Милион грчева", "Боље икад него никад", "Успомене о Белинском", путопис "Фрегата Палада".

1895 - Рођен је српски лекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Србији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Школовао се у Београду и у Француској у коју је упућен после преласка Албаније у Првом светском рату са српском војском. Организовао је прве курсеве из кардиологије за лекаре из целе земље и објавио око 90 студија из кардиологије и других области интерне медицине. Од 1932. до 1934. издавао је "Медицински годишњак", а од 1948. до 1963. уређивао је "Лекарски приручник".

1901 - Рођен је Иван Милутиновић, један од најистакнутијих вођа Партизанског покрета (НОП), народни херој, члан Врховног штаба и Политбироа ЦК КП Југославије. Био је један од главних организатора устанка против окупатора у Другом светском рату, већник АВНОЈ-а и члан владе, односно Националног комитета. Пребацујући се преко Дунава у тек ослобођени Београд, погинуо је октобра 1944. под нерасветљеним околностима.

1902 - Рођен је Милан Дединац, српски писац, позоришни критичар, новинар и дипломата. Био је надреалиста, следбеник француске авангардне лирике и допринео је ослобађању српске поезије од традиционалне форме. Филозофски факултет завршио је у Београду. До Другог светског рата био је новинар "Политике", од 1941. до 1943. у немачком заробљеништву. После ослобођења земље уредник је "Политике", потом "Књижевних новина", које је основао заједно с једном групом писаца, аташе за културу у Паризу, драматург и управник Југословенског драмског позоришта. Дела: "Јавна птица", "Један човек на прозору", "Песме из дневника заробљеника број 60211", "Од немила до недрага", "Позив на путовање", "Студија о Бранку Радичевићу", "Позоришне хронике".

1903 - У Крагујевцу је основан фудбалски клуб "Шумадија", први у тадашњој Краљевини Србији. Најстарији фудбалски клуб у Србији основан је маја 1901. у Суботици под именом "Бачка".

1917 - Умро је француски сликар, графичар и вајар Илер Жермен Едгар Дега, виртуозан цртач, сликар којег је највише занимала живост и разноврсност покрета. У почетку реалиста, касније се приближио импресионизму. У уљаној техници израдио је више сјајних портрета, нарочито у младости - касније се више служио пастелом. У зрелом добу радио је готово искључиво фигуре (циклуси "Балерина", "Купачица", "Праља"). Поткрај живота радио је и ситне фигуре у воску и глини.

1921 - Умро је немачки композитор Енгелберт Хампердинк, професор Козерваторијума у Барселони, Келну, Франкфурту на Мајни и Берлину, који се романтичном оперском причом "Ивица и Марица", прожетом духом народне музике, одупро вагнеријанству и дао путоказ развоја немачке опере тог типа. Остала дела: опере "Краљевска деца", "Трноружица", хорске баладе, соло песме.

1922 - Грчки краљ Константин I је због војног пораза у рату с Турском приморан, после двогодишње владавине, да други пут абдицира, чиме је дефинитивно сишао с престола. Краљ је постао 1913. али је 1917. први пут абдицирао јер је његова одлука о неутралности Грчке у Првом светском рату изазвала велико незадовољство и у Грчкој и међу западним савезницима.

1938 - Друштво народа означило је Јапан као агресора у Кини.

1939 - После 19 дана отпора и непрестаног тродневног бомбардовања, Варшава се предала Немцима у Другом светском рату.

1940 - Немачка, Италија и Јапан потписали су у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт познат под називом Осовина Берлин-Рим-Токио. Тројном пакту приступиле су убрзо Мађарска, Румунија, Бугарска, Словачка и Финска и неке друге земље.

1942 - Рођен је Дит Пран, камбоџански новинар по чијим сведочењима су снимљена "Поља смрти". У Пном Пену је био фотограф и преводилац у дописништву Њујорк тајмса. Према његовој животној драми снимљена су "Поља смрти", пошто се Пран од 1975. до 1979. налазио у радним логорима карактеристичним за режим Пол Потових Црвених Кмера, где су страдала и његова три брата. По доласку у САД 1979. наставио је да ради за Њујорк тајмс, а доцније је био и амбасадор добре воље УН.

1947 - У Варшави је на саветовању комунистичких партија Совјетског Савеза, Југославије, Бугарске, Румуније, Мађарске, Чехословачке, Пољске, Француске и Италије, одлучено да буде основан Информациони биро тих партија (Информбиро или Коминформ) са средиштем у Београду. Закључено је да је задатак Информбироа "организација размене искустава и, у случају потребе, координација делатности комунистичких партија на основу узајамне сагласности". Информбиро је распуштен 1956.

1959 - Тајфун је усмртио око 5.000 људи на јапанском острву Хоншу.

1962 - У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен имам Мохамед, само седмицу пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада.

1968 - Португалски лидер Антонио де Оливеира Салазар, који је владао 36 година, морао је због можданог удара да напусти место председника владе.

1970 - На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа палестинске герилске групе "Ал фатах" Јасер Арафат састали су се у Каиру са лидерима 10 арапских земаља и потписали споразум о окончању грађанског рата у Јордану.

1990 - Иран и Велика Британија обновили су дипломатске односе, које је Техеран прекинуо 1989. због књиге "Сатански стихови" британског писца индијског порекла Салмана Руждија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998. кад су иранске власти одустале од "фатве" која је тражила смртну казну за Руждија и његове помагаче.

1995 - Израелска влада сагласила се да Палестинцима преда на самоуправу велики део Западне обале окупиране 28 година раније.

1996 - Снаге фундаменталистичког исламског покрета талибана заузеле су главни град Авганистана Кабул и обесиле бившег шефа државе Наџибулаха.

1998 - На немачким парламентарним изборима победила је Социјалдемократска партија, чији је вођа Герхард Шредер постао шеф владе, окончавши после 16 година владавину канцелара Хелмута Кола, лидера Хришћанско-демократске уније.

1998 - Почео је с радом "Гугл" који је убрзо постао највећи светски веб претраживач. Његови оснивачи Лари Пејџ и Сергеј Брин започели су рад у једној гаражи у Силиконској долини, и ту су првели првих годину дана рада "Гугл"-а.

2000 - У експлозији гаса у руднику угља на југу Кине погинуло је 118 рудара.

2000 - Авион "Ербас 320" јорданске ваздухопловне компаније спустио се на аеродром у Багдаду с хуманитарном помоћу и лекарима, као први путнички авион неке арапске државе који је после једне деценије слетео у Ирак.

2001 - Човек обучен у полицијску униформу убио је 14 људи када је упао на седницу скупштине швајцарског кантона Цуг и отворио ватру из аутоматског оружја.

2002 - Источни Тимор, некадашња португалска колонија, затим територија Индонезије, прва држава створена у 21. веку, постао је 191. члан Уједињених нација.

2006 - Успешно је извршена прва операција у бестежинском стању. Екипа хирурга са универзитета у Бордоу обавила је операцију уклањања цисте над једним волонтером у специјалном Ербасовом авиону А 300. Циљ је био да се установи да ли је могуће извршити операцију у бестежинским условима. На сличним експериментима радила је и НАСА, у подводној лабораторији на Флориди, у којој су створени услови као на свемирској станици.

2007 - Власти у Судану су званично саопштиле да је та земља суочена с највећим поплавама у историји, при чему је најмање 150 људи погинуло, а неколико стотина хиљада је остало без крова над главом. Око 73.000 кућа је у потпуности, а 29.000 делимично уништено. Већина Суданаца живи на обалама река, пошто је Судан, осим приобаља река, пустињска земља. Приближно 1.750 зграда јавних институција је такође уништено у поплавама.

2007 - Најмање девет људи је погинуло, укључујући једног јапанског фотографа, а 11 је повређено у бившој престоници Мјанмара (раније Бурма) Јангуну, када су снаге безбедности отвориле ватру на учеснике демонстрација против војног режима.

2007 - Умро је Ненад Богдановић, градоначелник Београда, дугогодишњи функционер Демократске странке. Под његовом управом Београд је проглашен најперспективнијим градом региона. Рођен је 1954. дипломирао је на Електротехничком факултету, где је и магистрирао. Бавио се телекомуникацијама, као успешан привредник.

2008 - Кинески астронаут Џаи Џиганг безбедно се вратио у космичку летилицу "Шенгџоу-7" након "шетње у свемиру" која је трајала око 15 минута. Тим чином Кина је постала трећа држава која је "прошетала свемиром" после САД и Русије.

2008 - У Подгорици је одржана Оснивачка скупштина Српског националног савета, с циљем побољашања статуса Срба у Црној Гори као и очувања идентитета. Према Закону о мањинама, Српски национални савет је званични представник српског народа у Црној Гори.

2017 - Умро је Хју Хефнер, амерички бизнисмен, издавач, продуцент, оснивач магазина "Плејбој". Оснивањем тог часописа, децембра 1953, односно уређивачком концепцијом коју је осмислио, Хефнер је изградивши нов бренд, умногоме поставио основе општег ослобађања сексуалности, шездесетих и седамдесетих 20. века. Већ крајем педесетих "Плејбој", који је одликовала врхунска штампа, мноштво еротског садржаја али и квалитетан информативни материјал, достигао је тираж од 4,5 милиона. Тај ниво одржаван све до деведесетих а тираж је растао, седамдесетих је износио око 7 милиона. Часопис који је водио, Хефнер је описивао као магазин који се бави стилом живота.

2020 - Избили су сукоби између јерменских и азербејџанских снага око Нагорно-Карабаха, региона с већинским јерменским становништвом, који је прогласио отцепљење од Азербејџана 90-тих. Влада Јерменије прогласила је ратно стање и општу мобилизацију, а исто је учинио и Азербејџан. Претходно је претседник Нагорно-Карабаха Араик Хартјуњан прогласио ратно стање и мобилизацију свих грађана старијих од 18 година.

- Српска православна црква данас обележава празник Воздвижења Часног Крста у народу познат као Крстовдан. Овај празник је посвећен проналажењу Часног Крста на месту Христовог распећа. Воздвижење Часног Крста догодило се 326. године.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер