петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан 1354. проглашен Душанов законик; Рођен Калигула; Умро Шарл Бодлер; 1999. у засеоку Злаш код Приштине, у којем се налазио затвор терористичке ОВК, пронађена је масовна гробница с телима 42 српска цивила
Хроника

На данашњи дан 1354. проглашен Душанов законик; Рођен Калигула; Умро Шарл Бодлер; 1999. у засеоку Злаш код Приштине, у којем се налазио затвор терористичке ОВК, пронађена је масовна гробница с телима 42 српска цивила

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 31. август 2020.

 НОВИ САД - На данашњи дан 1354. године Српски државни сабор прогласио је у Серу (град на истоку данашње грчке Македоније) Душанов законик (коначна верзија), први део објављен је у српској престоници Скопљу 1349. Најзначајнији правни документ средњовековне Србије - "Законик благовернаго цара Стефана" како је гласио званичан назив - утврдио је општа начела поретка тадашње Србије. Поред уставних, садржао је и казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и наследног права. Обликован је на основу обичајног, црквеног и византијског, односно римског, права. Законик предвиђа заштиту права и најнижих друштвених сталежа, као и строго начело законитости: закон је јачи и од владареве воље, што један члан изричито каже.

Данас је понедељак 31. август, 244. дан 2020. До краја године има 122 дана.

12 - Рођен је римски цар Гај Јулије Калигула, који је током владавине од 37. до 41. испољио бруталност, самовољу и нечувено расипништво. Кад је увео неподношљиво високе порезе и друге намете, окренуо је против себе Сенат и војску, па и команданте преторијанске гарде и 41. је убијен. Сенат је потом за цара прогласио његовог стрица Клаудија Тиберија Друза, који је насупрот Калигули упамћен као ретко добар владар.

1290 - Краљ Едвард I протерао је Јевреје из Енглеске.

1422 - Умро је енглески краљ Хенри V , који је током владавине од 1413. до смрти наставио Стогодишњи рат против Француске. Победио је Французе 1415. код Азенкура и освојио Париз. У Француској је и умро од дизентерије, а на престолу га је наследио деветомесечни син Хенри VI .

1688 - Умро је енглески писац и баптистички проповедник Џон Банијан, који је 12 година провео у затвору због тога што је држао проповеди без дозволе верских власти. У тамници је написао духовну аутобиографију и започео "Поклониково путовање", својевремено најчитанију књигу у Енглеској.

1811 - Рођен је француски писац Теофил Готје, мајстор речи и облика, претеча парнасоваца, оснивач ларпурлатизма "уметност ради уметности" ( l'art pour l'art ). Дела: песме "Емаљи и камеје", проза "Госпођица де Мопен", "Роман једне мумије", "Капетан Фракас", критике "Историја драмске уметности у протеклих 25 година", "Историја романтизма".

1867 - Умро је француски писац Шарл Бодлер, један од највећих песника 19. века. Његова поезија, изразито осећајна, отворила је нове путеве лирике. Бунтован дух, превазишао је естетичке норме свог времена, у поезију је унео оријенталне боје и егзотику, задржао елементе романтизма, класичног паганизма и наговестио симболизам. Уз збирку песама "Цвеће зла", коју многи сматрају највећим лирским догађајем 19. века, објавио је прозно дело "Вештачки рај".

1876 - Збачен је турски султан Мурат V , којег је на престолу наследио брат Абдул Хамид II .

1887 - Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909, кад су у Србији већ деловале бројне дружине, учлањен у Међународну стрељачку унију и стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу.

1898 - Рођен је српски писац Душан Матић, члан Српске академије наука и уметности, припадник београдског надреалистичког круга. Дела: збирке песама "Буђење материје", "Лажа и паралажа ноћи", "Књига ритуала", "Писма - ипак су стигла", "И тако, кад останем сам", есеји "Положај надреализма у друштвеном процесу", "Један вид француске књижевности", "Анина балска хаљина", "Пропланак и ум", "На тапет дана", "Бретон искоса", романи "Глухо доба" (с Александром Вучом), "Коцка је бачена".

1908 - Рођен је амерички писац јерменског порекла Вилијам Саројан, који је оригиналном техником приповедања највише писао о животу америчких "малих људи", често јерменских и других досељеника. Веровао је да су храброст и хумор најделотворнија средства за савладавање животних недаћа. Детињство је провео у сиротишту, а затим емигрира у САД, где је стекао репутацију великог хуманисте. Дела: збирке прича "Зовем се Арам", "Пет зрелих крушака", "Смели младић на летећем трапезу", "Мама, ја те волим", "Тата, ти си луд", "Један дан у поподневу света", романи "Људска комедија", "Доживљаји Веслија Џексона", "Предмет смеха", драме "Време вашег живота" (Пулицерова награда 1939.), "Моје срце је у гори".

1924 - Рођен је српски академик Илија Стојановић, стручњак за телекомуникације. Оснивач је модерне Катедре за телекомуникације у Београду, коју је водио 19 година. Био је управник Завода за телекомуникације и рачунарску технику, саветник Института "Михајло Пупин", РТВ Београд. Биран је за председника светске конфренције ИТУ у Женеви. Био је кључни носилац пројекта увођења мобилне телефоније у Србији. Објавио је пет књига и учествовао је у бројним пројектима телекомуникационих система.

1930 - Умро је српски лекар, писац, политичар и дипломата Владан Ђорђевић, право име било му је Хипократ. Био је члан Српске краљевске академије, оснивач Српског лекарског друштва и Српског Црвеног крста. Један је од покретача Уједињене омладине српске, оснивач листа "Српски архив за целокупно лекарство", као и угледног часописа "Отаџбина" У време краља Милана Обреновића био је министар и председник владе, као и председник општине Београда. Повукао се из јавног живота после веридбе краља Александра Обреновића с Драгом Машин. Написао је више историографских, књижевних дела и путописа: "Историја српског војног санитета", "Крај једне династије", "Српско-турски рат", "Цар Душан", "Успомене".

1934 - Умро је Јован Вујић Јоца, колекционар уметнина, библиофил, велики добротвор српског народа. Родом из Сенте, филозофију и историју студирао је у Бечу, а дипломирао је и агрономију. Био је велепоседник и временом је створио огромну збирку уметничких дела, старина, вредних књига. Поседовао је библиотеку од око 20.000 књига важних за српску културу и историју, око 3.000 аутографа, писама, повеља, као и збирку старог новца и оружја. Створио је и велику збирку дела српских сликара од 18. до 20. века. Своју збирку поклонио је Београдском универзитету уз договор да се поред Универзитетске библиотеке подигне Галерија Јоце Вујића, што никада није урађено.

1939 - Пропали су покушаји француског и британског премијера Едуарда Далађеа и Артура Невила Чемберлена да преговарају са немачким нацистичким лидером Адолфом Хитлером. Нацистичке трупе су дан касније напале Пољску и почео је Други светски рат.

1942 - Немачки генерал Ервин Ромел обновио је офанзиву против Британаца код Алам Халфе у Египту у Другом светском рату у намери да избије на Суецки канал, али је покушај пропао.

1944 - Совјетска армија је у Другом светском рату избацила немачке трупе из главног града Румуније Букурешта.

1957 - Малаја (део садашње Малезије) је стекла независност.

1962 - Умро је француски сликар Жорж Брак, који је с Паблом Пикасом 1905. основао Кубистички покрет. После Првог светског рата пролазио је кроз многе фазе, сликајући с упадљивом оригиналношћу. Сликао је пејзаже, актове и мртву природу.

1962 - Тринидад и Тобаго, до тада британска колонија постао је независна држава.

1973 - Умро је амерички филмски режисер ирског порекла Џон Форд, аутор више од 200 филмова. Најпознатији је по класичним вестерн филмовима пуним лирике, сете и хумора. Филмови: "Потказивач" (Оскар), "Поштанска кочија", "Млади Линколн", "Плодови гнева" (Оскар), "Дуго путовање", "Како је била зелена моја долина" (Оскар), "Моја драга Клементина", "Бегунац", "Цена славе", "Миран човек" (Оскар), "Човек који је убио Либерти Валанса", "Црни наредник", "Јесен Чејена".

1983 - Сахрани вође филипинске опозиције Бениња Акина у Манили је присуствовало више од милион људи. Опозициони лидер је убијен 10 дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.

1986 - Умро је енглески вајар Хенри Мур, један од највећих скулптора 20. века, инострани члан Српске академије наука и уметности. Инспирисао се архаичном и примитивном уметношћу. Тежио је синтези апстрактних облика и надреалистичких психолошких преиспитивања.

1986 - Умро је фински државник Урхо Кеконен, председник Финске од 1956. до 1982, најистакнутији фински политичар после Другог светског рата. Као шеф државе и претходно председник владе од 1950. до 1953. и од 1954. до 1956. подржавао је сарадњу у влади партија центра с радничким партијама, укључујући и Комунистичку партију Финске. Изузетно је допринео процесу мирољубиве сарадње држава, чији је врхунац била Конференција о европској безбедности и сарадњи 1975. у Хелсинкију.

1994 - Трупе бившег Совјетског Савеза и формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол.

1996 - У највећој војној акцији трупа ирачког председника Садама Хусеина од окончања Заливског рата 1991, војска Ирака помогла је Курдистанској демократској партији Масуда Барзанија да преотме стратешки важан град Арбил на северу Ирака од ривалске Патриотске уније Курдистана.

1997 - Погинула је Дајана Спенсер, бивша супруга британског престолонаследника принца од Велса Чарлса. Страдала је у Паризу, у аутомобилској несрећи која је дуго била предмет контроверзних тумачења у медијима.

1999 - У засеоку Злаш код Приштине, у којем се налазио затвор терористичке ОВК, пронађена је масовна гробница с телима 42 српска цивила. Сви су били изложени тортури пре ликвидације.

1999 - Приликом пада аргентинског "Боинга 737", одмах по узлетању са аеродрома у близини центра Буенос Аиреса, погинуо је најмање 71 путник и члан посаде.

2003 - Кенија је формално укинула забрану деловања покрета "Мау Мау", који је предводио борбу против британских колонијалних власти педесетих година 20. века.

2004 - У бомбашком нападу жене самоубице на станицу метроа "Рижскаја" у Москви, погинуло је 10, а рањено преко 50 особа, међу којима четворо деце. Иза напада су стајали чеченски терористи.

2004 - Палестински бомбаши самоубице, припадници палестинске екстремистичке организације Хамас, дигли су у ваздух два аутобуса у граду Бершеви, на југу Израела, убивши 16 особа и ранивши више од 80.

2005 - Умро је британски физичар Џозеф Ротблат, један од оснивача "Пагвас конференција" ( Pugwash ), који је 1995. године добио Нобелову награду за мир за своја залагања против нуклеарног наоружања.

2005 - Око 1.000 особа изгубило је живот, а више од 800 је повређено у Багдаду у метежу који је настао после гласина да се бомбаш самоубица налази међу шиитским ходочасницима, који су дошли да обележе годишњицу смрти седмог шиитског имама Мусе ал Казима.

2006 - У серији напада у источном делу Багдада, убијене су најмање 43 особе а рањено 126.

2011 - Преминуо је Радослав Стојановић, српски правни стручњак, извесно време и дипломата. Стојановић је био професор Правног факултета, амбасадор Србије у Холандији, правни саветник Министарства спољних послова. Успешно је заступао је Србију у спору поводом тужбе за наводни геноцид коју је поднела БиХ, пред Међународним судом правде у Хагу. Била је то нека врста његовог дипломатског тријумфа. Рођен је у Обреновцу 1930. Био је предавач на предметима Међународно јавно право и Међународни односи. Политички је био ангажован деценијама, и у време једнопартијског система а један је из групе интелектуалаца који су обновили Демократску странку 1989. али је потом имао истакнуту улогу и у другим политичким групацијама.

2015 - Власти Литваније оптужиле су 66 држављана Русије, Белорусије и Украјине за злочине против човечности током напада совјетских безбедносних снага на литванске сепаратисте 1991. Реч је о званичницима совјетске државе који су одобрили, односно извели, напад 13. јануара 1991. у Виљнусу, када је у такозваној "Крвавој недељи", погинуло 13 особа, једна је умрла, а више од 1.000 је повређено. Литванија је признање суверености са Запада добила пошто је августа 1991. пропао покушај пуча у Москви.

(Танјуг)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер