Na Crvenom trgu u Moskvi održan marš u čast godišnjice parade 7. novembra 1941. godine

Tradicija da se u novembru na Crvenom trgu ponavlja Vojna parada, održana na tom mestu daleke 1941. godine, stara je dvadesetak godina. Na početku su kaldrmom pored Kremlja marširali veterani koji su učestvovali u tom događaju, ali kako se njihov broj smanjivao, počela je da se uključuje omladina — studenti, kadeti, članovi raznih klubova i učenici vojnih škola.

Danas veterani, a malo ih je još u životu, sede na svečanim tribinama sa svojom decom i unucima, dok pored zidina Kremlja prolazi 16 hiljada vojnika iz zemalja ZND — Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Tadžikistana, kao i Srbije, Kine, Indije i Mongolije.

Kao i obično, napravljena je rekonstrukcija događaja koji se smatra prelomnim za oslobađanje Sovjetskog Saveza. Učesnici su odeveni u uniforme Crvene armije iz tog vremena, od kojih su neke autentične — pozajmljene od „Mosfiljma“.

Parada održana 7. novembra 1941. godine bila je prava vojna operacija. Fašistička vojska je tada bila na trideset kilometara od Moskve i pripremala se da zada konačan udarac. Nemci su već bili pripremili granit od koga su planirali da naprave spomenik Hitleru i postave ga na Crvenom trgu.

Svečano zasedanje Mossovjeta, koje se tradicionalno povodom dana Oktobarske revolucije održavalo svake godine u Boljšom teatru, te godine je održano na metro stanici Majakovska, jer je Boljšoj već bio miniran. I u takvoj situaciji sovjetski rukovodioci su odlučili da pokažu da se ne boje neprijatelja — tradicionalna vojna parada nije odložena. Dovukli su na Crveni trg najmoćniju tehniku koju su imali i vojsku koja koja je pravo sa parade otišla na front. Na tribinama Lenjinovog mauzoleja stajalo je čitavo sovjetsko rukovodstvo, opovrgavajući na taj način glasine da su napustili grad i sakrili se negde iza Urala.

Nemačko rukovodstvo je svakodnevno slalo avione sa pilotima-asovima koji su bombardovali zgrade vlade, elektrane, vodovode i druge važne objekte. Da se samo jedan neprijateljski avion 7. novembra probio u Moskvu, mogao je da uništi kompletno rukovodstvo. Zato su sovjeti tog dana na mnogim delovima fronta započeli napade, skrećući tako pažnju neprijatelja sa glavnog grada.

Za svaki slučaj, sa mnogih frontova su povučeni avioni lovci — njih 550 stajali su na aerodromima spremni da, ako zatreba, polete i unište svaki avion koji bi, eventualno, krenuo ka Moskvi. Pripreme su se održavale u najvećoj tajnosti. I vojska i piloti su se spremali da obezbede paradu, ne znajući za šta se spremaju. To je bila tajna, čak i za učesnika parade.

Njima je rečeno da će sredinom novembra Moskovljanima biti omogućeno da na Krimskom mostu vide smotru vojske koja ide na front. Komandiri su saznali za paradu tek kasno noću 6. novembra, a već u sedam ujutru marširali su pored zidina Kremlja. Iz zvučnika koji su postojali u svakoj kući, začulo se uobičajeno: „Pažnja, pažnja! Govore sve radio-stanice Sovjetskog Saveza. Moskva započinje prenos parade Crvene armije sa Crvenog trga…“

Na tribinama su bili i akreditovani strani novinari, pa tog dana u svetu nije bilo važnije novosti — svima je postalo jasno da SSSR nije pobeđen, da vlada nije pobegla, da nemačka operacija „Tajfun“ nije postigla cilj. Bio je to značajan podsticaj antifašističkim pokretima u čitavoj Evropi.

Staljinov govor

S obzirom na to da je vreme parade zbog konspiracije promenjeno sa deset na osam časova ujutru, snimatelje zvuka su u brzini zaboravili da obaveste. Zato je Staljinov govor na paradi bio snimljen bez zvuka. Kasnije su, da bi dodali zvuk, u Velikom kremaljskom dvorcu napravili dekoraciju koja je podsećala na tribinu mauzoleja, a Staljin je ponovio čitav govor. Da bi bilo autentičnije i da bi mu izlazila para iz usta zbog hladnoće, svi prozori su bili otvoreni. To je, valjda, bio jedini put da je vožd morao nešto da ponovi dvaput.

Ti kadrovi su ušli u dokumentarni film „Razgrom nemačke vojske pod Moskvom“, koji je dobio „Oskara“ 1942. godine.

(Sputnik)