петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Никола Буразер: "Унутрашњи дијалог" служи српској власти да припреми јавност за примену Брискелског споразума, што неће бити нимало популарно
Хроника

Никола Буразер: "Унутрашњи дијалог" служи српској власти да припреми јавност за примену Брискелског споразума, што неће бити нимало популарно

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 13. септембар 2017.

Иако је Жан Клод Јункер рекао да за време овог мандата неће бити проширивања ЕУ, није немогуће да земље западног Балкана, пре свега Србија и Црна Гора, у ЕУ уђу у новом мандату ЕП од 2020, оценио је Никола Буразер, уредник портала Европски Западни Балкан. Он каже и да је унутрашњи дијалог припрема јавности за имплементацију бриселског споразума.

"Излагање Јункера било је позитивно оптимистично и мислим да нема потребе за негативном реакцијом због његове најаве да неће бити пријема нових чланица за време његовог мандата. Још приликом ступања на дужност, он је најавио да до краја његовог мандата, значи до 2019. године, неће бити проширења Европске уније", рекао је Буразер у "Дану уживо" на Н1.

Према његовим речима, то је било јасно и из те најаве на почетку овог мандата Европског парламента, али и због чињенице да ниједна од држава кандидата није спремна и веома тешко да ће бити спремна у наредне две године за улазак у ЕУ.

Председник ЕК Жан Клод Јункер рекао је данас у обраћању посланицима ЕП да мора да се отвори перспектива за ширење ЕУ на западни Балкан, али да за време овог мандата ЕП неће бити нових чланица. Но, како је рекао, Европска унија ће у годинама иза овог мандата бројати више од 27 чланица.

Никола Буразер је гостујући на Н1 рекао да су кључни проблеми и изазови за земље западног Балкана у следећем периоду бити напредак по питању владавине права, правде и основних људских слобода и права, као и слободе медија.

"То су теме од којих ће зависити датум приступања Србије, Црне Горе и осталих земаља Европској унији. Знате, отварање и затварање поглавља може да има одређену динамику која може давати нека охрабрења, али ће 'зелено светло' за пријем зависити од тих кључних критеријума, а тичу се демократије, људских права, слободе медија", рекао је Буразер.

Према његовим речима, највише посла за Србију по питању испуњавања критеријума, а и највећи проблем, биће поглавље 35, које се односи на нормализацију односа с Косовом, које је специфично и има га само Србија. Додаје да се важан посао односи и на поглавља 20 и 24, која су најважнија и формално и суштински.

"То су управо оне теме о којима је говорио Јункер а то су владавина права, људска права, па и слобода медија", рекао је Буразер.

Тежи део посла - имплементација договореног у Бриселу

Говорећи о споразуму Београда и Приштине у Бриселу, Буразер каже да је пред нама тежи део посла, а то је имплементација договореног у Бриселу.

"Лакши део посла био је процес договора о одређеним питањима и постизање споразума,. Много тежи део је имплементација тих споразума. Због тога што су две стране различито тумачиле те споразуме, кад буде дошло време за њихову имплементацију, ту више неће бити простора за различита тумачења", рекао је Буиразер.

Како је рекао, на тај начин треба гледати и ово што се дешава у Србији, а то је унутрашњи дијалог, који је припрема јавности за имплементацију споразума који неће бити нимало популарни.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер