Н1: Стручњаци - Приказивање фотографија жртава не може се правдати јавним интересом; Прелевић: Једини је циљ да гледаоци закључе да је „Вучић жртва“, како би он на тај начин направио отклон од групе у чијем оснивању је учествовала СНС

Грађани Србије синоћ су након седнице Савета за националну безбедност могли да виде фотографије тела две жртве за чија убиства је осумњичена криминална група Вељка Беливука. Стручна јавност, међутим, поставља питања шта оне доказују и зашто је интерес јавности био да види те фотографије. Нејасно је и зашто се у јавност износе детаљи о прислушкивању Вучића, с обзиром да у том случају још увек нико није ухапшен.

На екрану поред стола за којим су седели Ана Брнабић, Александар Вучић и Александар Вулин, приказано је наго тело једног убијеног младића који на нози има тетоважу која указује да је реч о навијачу Црвене звезде, а затим и обезглављено тело младића за коју се сматра да је био навијач Партизана. Обе фотографије су приказане, иако је председник Србије рекао да због породица неће објавити најгоре ствари. Зашто је јавност у Србији требало да види те фотографије из истраге о убиствима групе Вељка Беливука?

„Сваком је јасно да су те сцене гадне, ружне али смо онда видели да се на друштвеним мрежама и у јавном животу помера диксурс па се говори о неком сукобу међу пријатељима, па о обрачуну са Партизаном, па да је у питању политика. Ми се обрачунавамо са нељудима, какав Партизан, да ли неко после овога може да помисли да је у питању политика?“, запитао је министар Александар Вулин.

Стручна јавност, међутим, упозорава да је обављивањем тих фотографија прекршено више закона и истече да се њихово приказивање не може правдати никаквим јавним интересом.

„Овде је једини циљ да ми закључимо да је Вучић жртва и на тај начин да он направи отклон од групе у чијем оснивању је учествовала Српска напредна странка и која је била део те странке. И сада, када покажете слику леша, какве то има везе са утврђивањем доказа да је неко убица. Ви морате да имате неку другу врсту доказа да бисте доказали у кривичном поступку ко је неког убио, а сама слика жртве вама ништа не значи“, рекао је адвокат Божо Прелевић.

Адвокат Родољуб Шабић истиче да приказивањем тих морбидних снимака јавност није добила никакву нову, битну информацију, али сензационалистички ефекат је заправо бацио у сенку чињеницу да јавност није добила неке информације које је већ морала да има. „Пре свега о томе ко то из врха власти је радио у спрези са тим фамозним кланом Беливук а такође и информације о томе како је могуће да после полицијских информација о пресретању комуникације председника и њгове фамилије и то у обиму који је сезационалан, и даље упорно изостају информације ко стоји иза тога и како то да се тужилаштво тим поводом упорно не оглашава“.

Министар унутрашњих послова на конференцији је саопштио да постоје неспорни докази да је у полицијском систему илегално прислушкивано скоро 1.600 телефонских разговора Александра Вучића и чланова његове породице – брата Андреја, оца Анђелка и сина Данила. Вулин је данас истакао да су тужилаштву достављена имена запослених у МУП-у који су кршили закон и злоупотребљавали систем. Те особе су тренутно на слободи а тужилаштво може да одреди меру њиховог задржавања, навео је Вулин.

„Ако ишта указује да су они имали везе са прислушкивањем а како смо чули више пута, споменули су да је у питању незаконито и неовлашћено прислушкивање у том случају сви они треба да буду ухапшени укључујући и Дијану Хркаловић уколико је доводимо у вези са овим криминалним клановима. Ја подсећам само да нико од тих људи и даље није ухапшен и онда се поставља питање због чега се нама пласирају те информације због чега нам се то говори уколико заиста не постоји никакав постпук против тих људи“, каже новинарка КРИК Бојана Павловић.

Подсетимо, Тужилаштво за организовани криминал 21. јануара саопштило је да је 15. децембра прошле године покренуло предистражни поступак у вези навода о неовлашћеном прислушкивању Александра Вучића, давањем захтева МУП-у за прикупљање потребних обавешћења, а како су навели, тај захтев је допуњен 14. јануара 2021.

(Н1)