Н1: Колико је људи остало без посла током епидемије - зависи ко и како рачуна

 Представници власти, државне институције и невладине оранизације од почетка епидемије коронавируса покушавају да измере како се она одразила на привреду и статус радника у Србији. Подаци о броју људи који су изгубили посао драстично се разликују, а синдикати поручују да то поуздано сада нико не зна.

Да ли је без посла у Србији једно село величине Купинова, општине Нова Варош или града Крагујевца - зависи од тога кога питате. 

Да су непуне две хиљаде људи изгубиле посао од средине марта до почетка априла, саопштио је председник државе. Организација Сецонс тврди да је тај број сто пута већи. Министар рада Зоран Ђорђевић погледао је у ПИО фонду колико људи је плаћало порезе и доприносе на почетку епидемије, а колико њих је то учинило до 10. маја и тако је израчунао да посао нема 15.401 особа.

"Национална служба за запошљавање је говорила своје податке, ово вам је нешто што је емпиријски, што може да се увек провери, значи у бази података тачно колико њих уплаћује порез на који дан. И то је оно што је најмеродавније. Не можете да уплаћујете порез и доприносе уколико немате посао", објаснио је министар Зоран Ђорђевић. 

Меродавно јесте, али по методологији није упоредиво са другим службама које прате ко у Србији ради а ко не, напомињу синдикалци. Национална служба за запошљавање броји и то ако сте у току дана били плаћени и за само један сат рада.

"Када бисмо ми сада примењивали овај критеријум који је министар јуче дао, и за који се ми залажемо, ми бисмо онда сасвим другачије сагледавали у Србији и стопу запослености и стопу незапослености и стопу активности и то заиста од свих нас, али пре свега од државних институција, тражи да коначно, једном, имамо тачне и упоредиве податке", каже потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић.

Вуковић додаје да сада нико у Србији заправо не може да изнесе тачан податак о броју људи који су баш због епидемије остали без посла. Међутим, Влади Србије тачност и није важна, утисак је уреднице портала Нова економија, већ тренутак у којем се подаци пласирају.

"Када јој одговара да истакне да је стопа незапослености у Србији значајно смањена онда се ту убрајају и они људи који су макар нешто радили, носили цигле неколико дана или брали малине, а сада у кризи када су ти исти људи сигурно остали без посла, јер је све се смрзло од активности, онда их власт игнорише не само у политичким изјавама већ и у овом пакету финансијске подршке", каже уредница портала Нова економија Ивана Павловић.

Црту ћемо моћи да подвучемо тек на јесен, односно после избора, мисли економска новинарка. До тада, у Републичком заводу за статистику спремају се подаци за април, који би у њиховој бази требало да се појаве крајем маја.

(Н1)