Н1: Јавни рад Градске изборне комисије - далеко од очију јавности; Посматрачке мисије немају дозволу за присуство на седницама, иако испуњавају све услове

Иако је Градска изборна комисија још 17. јануара констатовала да су организације ЦРТА и ЦеСИД испуниле услове за домаће посматраче, ниједна од две посматрачке мисије није добила овлашћење за праћење седница те комисије. Такође, ни после више недеља, ГИК није уврстио на дневни ред пријаве YУЦОМ-а и Грађана на стражи.

Док из ГИК-а поручују да ће све организације добити акредитације када за то испуне неопходне услове, независни посматрачи упозоравају на кршење начела транспарентности рада тог изборног тела.

Јавни рад изборне комисије, али далеко од очију јавности - три недеље уочи београдских избора, посматрачке мисије немају дозволу за присуство на седницама ГИК-а, иако за то, како је сам ГИК закључио, испуњавају све услове.

"Председник Градске изборне комисије је у складу са чланом 14 Упутства за спровођење избора за одборнике Скупштине града Београда, расписаних за 4. март 2018. године, констатовао да су удружења „Центар за слободне изборе и демократију” и „ЦРТА” испунила услове за домаће посматраче у изборном процесу", навела јекомисија у саопштењу 17. јануара.

Три недеље након саопштења, председник ГИК-а, у изјави за Вечерње новости, демантује сам себе.

"Организације које су тражиле да посматрају градске изборе у Београду нису још доставиле комплетне податке о посматрачима и зато им још нису одобрене акредитације", каже Зоран Лукић, председник ГИК-а.

У свим досадашњи изборним процесима, објашњавају у ЦРТИ, било је потребно доставити два податка - име и презиме и број личне карте. Који су то нови комплетни подаци о којима говори председник комисије, сазнали су кажу у петак, када их је о томе секретаријат ГИК-а обавестио телефоном.

Раша Недељковић (ЦРТА): У току изборног процеса добијамо додатне захтеве за нешто што није било дефинисано

"То су подаци попут ЈМБГ-а, адреса становања, место пребивалишта, па чак и фотографију посматрача. Имајући у виду да тај део процедуре, формулар на основу којег они сад траже податке не постоји нигде јавно објављен, ми смо опет доведени у неповлашћени положај јер у току изборног процеса добијамо додатне захтеве за нешто што није било дефеинисано. Шта нам гарантује да у неком другом тренуку нећемо добити додатне захтеве?", упитао је Раша Недељкови из организације ЦРТА.

У ЦРТИ подсећају на локалне изборе у Пећинцима, када им је тамошња изборна комисија, без образложења, ускратила право на присуства на бирачким местима. Посмартачи ЦРТЕ посматрали су издалека, то јест, испред бирачких места, све док се нису повукли и одатле, јер су их непознати мушкарци пратили и фотографисали.

"Ни посматрачи грађани Београда који учествују у нашој посматрачкој мисији, а верујем и у другим посматрачким мисијама нису ради тек тако да дају ове податке јер нису сигурни на који начин ће се корисисти ови подаци", каже Недељков.

Непартијско посматрање изборног процеса није само демократско начело, него и међународна обавеза

Телефонски позив из секретаријата ГИК-а добили су и у ЦЕСИД-у. Кажу да за 28 изборних циклуса пред њих никада нису стављени такви захтеви и да је издавање акредитација увек била рутинска процедура.

"Јесте проблем што је то другачије него у претходним изборним циклусима, ми смо за све претходне изборе од РИК-а у најкраћем могућем року добијали акредитације без икаквих проблема. Овде је питање у чему је настао проблем, да ли у недовојно јасно дефинисаном упутству односно недовољно јасно дефинисаних одредби од стране ГИК-а", наводи Емилија Орестијевић, ЦЕСИД.

И док у ЦЕСИД-у сумњају да иза свега стоје пропусти у раду Градског изборног тела, а у ЦРТИ упозоравају на политичке притиске и опструкцију мисије независних посматрача, обе организације сагласне су у једном - непартијско посматрање изборног процеса није само демократско начело, него и међународна обавеза.

(Н1)