недеља, 29. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Н1: Десетак савезних држава пресудно за исход председничких избора у САД
Хроника

Н1: Десетак савезних држава пресудно за исход председничких избора у САД

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 29. октобар 2020.

 Да ли ће председник САД, републиканац Доналд Трамп изборити нови четворогодишњи мандат на предстојећим изборима или ће се у Белу кућу уселити кандидат демократа Џозеф Бајден пресудиће бирачи десетак од 50 савезних америчких држава.

Због специфичног изборног система САД, победник избора није нужно кандидат који освоји највише гласова на нивоу целе земље, већ који скупи најмање 270 од 538 такозваних електора.

Гласачи се не опредељују директно за Трампа (74) или Бајдена (77), већ бирају електоре, демократе или републиканце, који се у децембру састају (електорски колеџ) да формално изаберу председника.

Свака држава носи онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД, док Дистрикт Колумбија даје три члана електорског колеџа.

Кандидат који победи у једној савезној држави "добија" све њене електоре, осим у Мејну и Небраски. Електоре Мејна и Небраске кандидати могу да поделе, зависно од резултата на нивоу изборних јединица тих држава.

Ако ни Трамп ни Бајден не освоје 270 електора, председника САД бираће Представнички дом Конгреса САД, што се није догодило од 1824. године. Таква ситуација могућа је једино ако би и Трамп и Бајден имали по 269 електора.

Од 50 савезних држава, победник је у 37 такорећи већ познат, због чега се сматра да бирачи преосталих 13 фактички одлучују о победнику избора.

Трампова победа не би требало да буде доведена у питање у такозваним "црвеним" државама, међу којима су Аљаска, Монтана, Ајдахо, Вајоминг, Јута, Северна Дакота, Јужна Дакота, Небраска, Канзас, Оклахома, Мисури, Арканзас, Луизијана, Мисисипи, Алабама, Тенеси, Кентаки, Индијана, Јужна Каролина и Западна Вирџинија.

Бајден са сигурношћу може да рачуна на победу у "плавим" државама, у које спадају Хаваји, Вашингтон, Орегон, Калифорнија, Колорадо, Њу Мексико, Илиноис, Вирџинија, Мериленд, Делавер, Њу Џерси, Њујорк, Конектикат, Роуд Ајленд, Масачусетс, Вермонт и Мејн, као и у Дистрикту Колумбија.

Победом у свим "црвеним" државама, Трамп би стекао 126 електорских гласова, а Бајден 213 победом у свим "плавим", док "у игри" остаје 199 електора.

Због тога су у центру пажње током кампање и нарочито у изборној ноћи такозване "колебљиве државе" (swing states), које некада изаберу демократу, а други пут републиканца, јер бирачко тело није чврсто опредељено ни за једну од две велике странке.

Иако нема сагласности о томе које све државе на овогодишњим изборима спадају у "колебљиве", познате и под називом "државе бојна поља" (battleground states), истраживања јавног мњења и кладионичарске квоте указују да ће 13 држава бити "попришта битке".

То су Тексас (38 електора), Флорида (29), Пенсилванија (20), Охајо (18), Џорџија (16), Мичиген (16), Северна Каролина (15), Аризона (11), Висконсин (10), Минесота (10), Невада (6), Ајова (6) и Њу Хемпшир (4).

Трамп је 2016. постао председник пре свега захваљујући победи у три традиционално демократске државе, Пенсилванији, Мичигену и Висконсину. У све три је кандидаткињу демократа Хилари Клинтон победио са мање од један одсто разлике.

У Мичигену је имао 0,23 одсто (10.704 гласа) више од Хилари Клинтон, у Пенсилванији 0,72 одсто (44.292), а у Висконсину 0,77 одсто (22.748).

Управо те три државе могле би да буду кључне и на предстојећим изборима, али само под условом да Трамп победи у свим осталим државама где је исход неизвестан, а у којима му анкете и кладионице дају макар минималну предност.

Дакле, да би Трамп задржао шансе да остане у Белој кући, он мора да победи у Тексасу, Флориди, Охају, Џорџији, Северној Каролини и Ајови.

Кључна борба за гласове у "појасу рђе"

Уз победе у свим тим државама, Трамп би морао да освоји више гласова од Бајдена и у две од три државе из такозваног "појаса рђе" (Пенсилванија, Мичиген, Висконсин), који је тај неформални назив добио због пропадања некада моћног индустријског сектора после 1980. године.

Победа у само једној од те три државе, али да то није Висконсин, била би му довољна за други мандат у Белој кући, под условом да задржи традиционално републиканску Аризону, у којој Бајден, међутим, важи за благог фаворита.

Од поменутих држава, демократа није победио у Тексасу од 1976. године, док је у Северној Каролини победио само једном после 1976. и то 2008. године. Џорџију демократе нису освојиле од 1992. године, а Аризону од 1996. године (победник је у оба случаја био Бил Клинтон).

Разумљиво, могуће су и разне друге комбинације. На пример, Трамп би могао да остане председник и ако изгуби Ајову и Северну Каролину, а задржи све три "колебљиве државе" из "појаса рђе", захваљујући којима је ушао у Белу кућу (Пенсилванија, Мичиген, Висконсин).

Бајден, да би постао председник, уз очекиване победе у Невади, Минесоти и Њу Хемпширу, где важи за фаворита, мора да освоји и Пенсилванију и Мичиген и Висконсин, где му анкете и кладионице такође дају јасну предност.

Ако у томе не успе, до улазнице за Белу кућу мораће тежим путем, освајањем Флориде, Северне Каролине или Аризоне, где је готово изједначен с председником САД, или неке државе у којој је Трамп фаворит (Тексас, Охајо, Џорџија, Ајова).

Амерички стручњак за истраживање јавног мнења Даг Шварц наводи да је Флорида Трампу неопходна за победу, али да је веома важна и Бајдену, јер му фактички доноси председнички мандат.

"Ако Бајден узме Флориду, може се рећи да је победио на изборима. Трампу, који је 2016. победио на Флориди са једним процентом разлике, неопходно је да је задржи", казао је Шварц у оквиру онлајн програма Центра Стејт департмента за иностране медије (Фореигн Пресс Центер, ФПЦ), посвећеног изборима у САД.

Председник САД, између осталог, мора да задржи све савезне државе које је 2016. освојио од демократа ако жели победу на изборима, додаје Шварц, потпредседник и директор америчке агенције за истраживање јавног мнења Qуиннипиац Университy Полл.

"Трамп мора да одбрани Пенсилванију, Мичиген, Висконсин, Флориду, Северну Каролину и Аризону. С друге стране, Бајден мора да освоји неке од тих држава. Освајање традиционално демократских држава, као што су Пенсилванија, Мичиген и Висконсин можда је најлакши пут до Бајденове победе", навео је Шварц.

Амерички професор политичких наука Марк Розел рекао је у оквиру програма ФПЦ да је можда кључно питање предстојећих избора да ли Трамп може да задржи Пенсилванију, Мичиген и Висконсин, у којима је 2016. године тесно победио.

"Он је обећао обнову производног сектора наше економије, да ће вратити многе индустрије које су нестале у тим заједницама и оставиле економску пустош. Није био успешан у томе. Питање је може ли да сачува подршку ако није био у стању да то испуни", навео је Розел, декан факултета политичких наука при Универзитету Џорџ Мејсон у Вирџинији.

Републиканци се фокусирају на четири кључне државе

Истраживач јавног мњења при Републиканској странци Џон МекХенри оценио је да се у изборној ноћи треба фокусирати на четири кључне државе, на Висконсин, Мичиген, Пенсилванију и Флориду.

"Како би победио, председник Трамп треба да освоји Флориду и још једну од те три из 'појаса рђе'. Ако не победи у Флориди, ситуација је јасна, можда није баш време за спавање, али свакако јесте за прање зуба и облачење пиџаме, јер у том случају веома тешко може до реизбора", рекао је МекХенри у оквиру програма ФПЦ "Виртуелна новинарска тура".

Од "колебљивих држава", посебан значај имају Флорида и Охајо.

Флорида даје највише електора међу "колебљивим државама", а њено бирачко тело је традиционално подељено готово равномерно на демократе и републиканце. Због тога је увек могуће да се услед тесног резултата баш на Флориди "ломи" исход избора.

О значају Флориде говори и податак да је сваки победник председничких избора од 1992. до данас освајао и ту полуострвску државу на југоистоку САД.

Охајо има нарочит значај на председничким изборима, јер су становници те државе Средњег Запада гласали за победника на последњих 14 председничких избора.

Бирачи Охаја су последњи пут "промашили" 1960. године, када су већински гласали за пораженог републиканца Ричарда Никсона, а победник избора био је демократа Џон Кенеди.

У 20. веку Охајо није изабрао победника једино још 1944. године, када је већина те савезне државе била против тада реизабраног председника Френклина Рузвелта.

Уз то, Охајо има и такорећи судбоносан значај за републиканце пошто ниједан њихов кандидат за више од 150 година постојања те странке није победио на председничким изборима, а да није добио највише гласова у Охају.

На овогодишњим изборима специфичну тежину има Пенсилванија, где је Бајден живео до 11. године. Трамп је први републиканац који је освојио Пенсилванију после 1988. године и победе Џорџа Буша старијег.

Председнички избори су заказани за 3. новембар, али је због пандемије коронавируса велики број Американаца искористио могућност гласања унапред. До сада је гласало преко 70 милиона људи, што је више од 50 одсто изашлих на изборе 2016. године.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер