Мухамед Филиповић: Да су Срби спровели референдум на Косову - изгубили би

Саучесништво европских сила у балканској трагедији је несумњиво и траје и данас на одређени начин. Они су криви, а праве се као да лук нису ни јели ни мирисали, и тобоже нам помажу. Не верујем у њихову алтруистичку мисију. Они Балкан праве онаквим какав њима одговара. Каже ово у интервјуу за "Новости" Мухамед Филиповић Туњо, професор филозофије, босанскохерцеговачки академик.

Овај писац и теоретичар указује да Европа још није сигурна шта ће са нама бити. Он наводи да су центри моћи на Старом континенту безобзирни, зато што не знају како да успоставе односе са Америком, а да то не буду односи субординације, које САД траже.

- Ко год уђе у домен северноатлантских или евроатлантских интеграција, мора пристати на то да Америка има врховни положај и они се тога плаше. Јер, то значи да Европа, па и најзначајније европске земље, постају другоразредне у свету. Свет ће, вероватно, бити сведен на три силе: Америку, Русију и Кину. Цела ствар води ка једној конфедерацији која је заправо немогућа због чињенице да поседују оружје којом могу уништити цео свет. То значи да ће победити не оружје, него нешто друго. А шта је то друго, још не знамо.

* Да ли је могућ суживот на овим просторима, могу ли Бошњаци без Срба и обрнуто?

- Не можемо једни без других, везани смо. Историја нам је доделила заједнички простор. Нисмо знали како се треба понашати. Егзалтирани политички мислиоци су креирали наше односе, а они нису били базирани на битним претпоставкама. А битна претпоставка људског живота је, пре свега, територија. Она нас повезује. Имамо и заједничку историју. Не само да смо неколико векова били под истим господарима, него смо створили две заједничке државе које нису по својим општим ефектима биле толико лоше. Апсурдно је да они који су били против режима деведесетих година, сада уздишу за Титовим временима, помињући како је све било мед и млеко. Наравно да није било све мед и млеко, али овакав хаос није био. Тегобе се подносе када имају свој рационални основ. Кад човек може да разуме зашто оне настају. Ми данас не разумемо зашто имамо тегобе и зашто живимо лошије него икада.

* А зашто живимо лошије него пре?

- Због апсолутне инфериорности и инсуфицијенције мишљења у владајућим круговима. Доживели смо да нам власт носе људи другоразредног и трећеразредног нивоа. То не може. Упоредите политичке личности у историји. Шта је био један Пашић, један Стојан Протић, Јован Ристић. У целом свету постоји пад квалитета вођства. Председник САД је човек који гања цуре по ходницима. Председник САД је организатор лажне, кривотворене инвазије на једну државу. Или онај Блер, лажов један. Ниједан није сишао са власти да није био предмет истраге. Ево, и Саркози, па сви у Француској од Митерана до данас, осим Шарла де Гола који једини није био под истрагом. Морални квалитет руководства је пао, као и интелектуални. Власт је постала арогантна и не уважава другачија мишљења.

* Хоћемо ли поново ратовати, као што нас је у шали дочекао сарајевски таксиста питајући када ћемо играти друго полувреме?

- Нећемо ратовати. Нас плаше ови политичари. Додик има своју, Изетбеговић своју кнежевину, има је и онај, како се већ зове, из Мостара. Они настоје да сачувају доминацију. Свако хоће да има потпуну власт у својој зони. Држе нас тако што Додик тврди да је Сарајево највећа опасност за Србе, ови у Сарајеву да су Срби највећа опасност. За Хрвате су сви највећа опасност.

* Говорите о политичарима све три стране?

- Да. Они нас плаше да бисмо били послушни. Да бисмо ми рекли, па ми морамо њима помоћи, они нас бране, они ће нас заштитити. Не схватају да нас може заштитити само разуман међусобни споразум, који неће бити подела интересних сфера појединих политичких олигархија, него споразум народа. Споразум међу нама.

* Ви сте били аутор једног таквог споразума пре рата?

- Нама није сметала Југославија. Није било ниједне побуне. Ми муслимани нисмо тражили ништа друго. Пошто сви генерирамо из држава и царстава која су била мултинационална, развили смо код себе да се морамо строго сепарирати и интегрисати на некој чисто идеолошкој основи. Код Срба је дошло до асимилације Влаха и Цинцара у Србе, а основа асимилације је била православна вера која им је била заједничка. Сматрао сам да нама не може шкодити да живимо у заједничкој држави. Само је питање како ћемо ту државу уредити тако да свакоме у њој буде довољно широко и да има простор за слободан развој. Поготово ако је то алтернатива рату. Јер, сматрао сам да је рат најгора солуција која може да се изабере и да је главни задатак и највећа вештина политике да се избегне рат, а не да се он добије. Или губи.

* Како гледате на референдум у Републици Српској?

- Завршио се вашар. Сваке године на духове у Бањалуци би био вашар. Уздигне се свет, циркуси, акробате, жена - пола риба, пола девојка, госпођа из Туниса која погађа будућност... То је та прича. То је једно вашариште, због којег нико не би требало да се узбуђује. Човеку је пало на памет да одигра шта је одиграо. Извукао је максимално из једне глупости. Никакав референдум овде неће ништа одлучити, као и што наш референдум овде ништа није одлучио. Рат је одлучио шта ће бити. А пошто је рат по мом суду немогућ, онда је и тај референдум бесмислица. А, с друге стране, ти српски политичари би требало да промисле, да су они правили референдум на Косову - изгубили би. Можда би га изгубили и у Војводини. То су двоструки критеријуми.

* Београд је био против референдума, а у више наврата се истиче да Србија поштује територијални интегритет БиХ и оно о чему се народи договоре...

- Кад кажу народ, политичари мисле да ће њих тројица, - четворица сести и договорити се. Неће то ићи тако. Да бисмо могли озбиљно да разговарамо, ми морамо прво да се сложимо у једној ствари: да једни друге признајемо у оном што ми о себи кажемо. А не да ја признајем вас Србе у ономе како ја желим да ви будете. Или да ви признате мене како ви желите. Треба да постигнемо тај ниво разумевања. Свако има право да има о себи своје мишљење и то је релевантно за њега и за његово деловање. Ради се о томе да управо у том домену нађемо заједничке елементе и изградимо неку заједничку материју. Уверен сам да можемо решити проблеме и да можемо стварно створити једну фину, цивилизовану заједницу. Конфедерацију, федерацију, или ако нам наметну Европу, али да ми схватимо да смо ми нешто више од Европе.

* У ком смислу да смо ми више од Европе?

- Имали смо историју која није била крвава као што је европска. И највећа грешка овог Караџића, идиотизам гуслара једног, да је овде спровео крвопролиће да међу нама падне крв. А, где ћете већу крваву историју него између Француза и Немаца, или између Немаца и Британаца. А ми смо могли да прођемо без тога, да смо имали памети.

* Имамо ли сад памети?

- Мислим да имамо. Људи имају, у ствари, једно фино језгро, неку тежњу ка симпатији, ка разумевању, ка блискости. То се увек може код људи наћи.

* Шта веже овдашње људе осим територије?

- Веже их и то што територија ствара менталитет. И осећајност. Амбијент из којег човек стиче прве погледе и што трајно остаје у њему. То је нама заједничко. Веже нас и судбина. Дакле, кад ми почнемо озбиљно да мислимо о себи. Кад не мислимо о себи као манекенима неких политичких идеја, заступницима неких великих мисли. Пред нас се постављају неке апсолутне историјске дилеме. Хоћемо ли ми осветлати Косово? Хоћемо ли ми извршити завет предака? Одакле прецима право да нам остављају завете? Моја мајка је била паметна и снажна жена. Било нас је четири брата и две сестре, сви смо били у партизанима, а и она се прикључила. Оца су нашега убиле усташе у Бањалуци 1941. Она ми је рекла: "Знаш, сине, ови људи криво мисле, они мисле да деца треба да иду за родитељима. Напротив, родитељи треба да иду за децом, јер деца су носиоци будућности!"

Драго ми је што сам Балканац

Док сам био у Енглеској као амбасадор, шетао сам са унуком Ђулом. Онда је један енглески ђилкош трчао и оборио Ђулу. Она је пала на бетон и заплакала, а он је само у трку рекао: Sorry. Потрчао сам за њим, ухватио га за капуљачу и рекао: Stop. А он ће: But I said sorry. Ја кажем: "Идиоте, you said sorry, а Ђула лежи и плаче! Па ко сте ви, какви сте ви монструми да сте целу саосећајност претворили у формалну фразу. Ја ћу вам овде одврнути врат. Ја сам Балканац и поносим се због свог балканског примитивизма, јер сам сачувао осећај и спасио душу". Ко сте ви? Посејали сте милионе костура по целом свету, истребили целе расе и изигравате сада некакве носиоце цивилизације и културе. Цивилизације можда, али културе не. Ви имате крваву историју, ми немамо. Нама су други правили крваву историју.

Мојој жени дугујем много

Моја супруга, са којом сам 62 године у браку, једна је веома фина Херцеговка, која је свашта претрпела са мном и због мене. Избаце ме с посла, ја кријем од ње, па сваког јутра као идем на посао, а седнем у ћошак неке кафане и пишем, читам, јер сам тад живео од писања разних рецензија, текстова. Пре првога обиђем редакције да покупим паре, као, добио сам плату. Она ми никада није приговорила. А све време је знала. Кад је стварно било врло озбиљно и тешко, кад су ми претили, она ми је рекла: "Свашта се човеку у животу дешава, али не сме се десити да ти полижеш оно што си пљунуо. Што си рекао, рекао си, што си написао написао си, а шта ће с нама бити, биће оно што ми допустимо. Ако тебе затворе, ја ћу радити. Ти се немој бринути". Она је сада болесна, а ја осећам један велики дуг према њој.

(Вечерње новости)