Москва-Варшава: топле струје усред зиме

Катастрофа код Смоленска и злочини Катиња не смеју бити најважније теме на сусрету председника Русије и Пољске. У супротном то ће значити да је Варшава заробљеник историје, сматра бивши председник Александар Квашњевски. Своје мишљење он је изрекао у интервјуу листу „Газета Виборча“ уочи посете Пољској председника Дмитрија Медведева.

Та посета буди велики интерес пољске јавности, коментара има напретек. Тако је председник Пољске Бронислав Коморовски изјавио да је Пољска НАТО земља, члан ЕУ и да је изабрала за себе западни правац. Али Варшава неће да се удаљи од истока, жели да остане са својим важним суседима, међу којима је и Русија, додао је он.

Ова изјава фактички значи да је Пољска спремна за зближавање са Русијом. Са друге стране очигледно је да су топле струје у билатералним односима постале могуће после неких дешавања. Наиме, истрага околности авионске несреће код Смоленска у којој је погинуо бивши пољски председник Лех Качињски је постала на неки начин индикатор нивоа поверења. Како је званична Москва више пута изјављивала, узајамна сарадња у истрази је повремено тражила од руских чиновника да стану на руб закона и велику одговорност. У пољској политичкој елити су многи то оценили као руски гест добре воље.

Још једно болно место за руско-пољске односе је Катињ. Ових дана је Државна дума Русије признала да је стрељање хиљада пољских официра 1940. године било директно наређење Стаљина. Тако је Русија урадила све што је могуће да предстојећи преговори Медведева и Коморовског прођу у пријатној атмосфери. У Москви већ називају ову посету пробојном, јер високи ниво политичке сарадње неизбежно води ка јачању економске сарадње, говори водећи научни сарадник Института међународних економских и политичких истраживања РАН Николај Бухарин:

„Могуће је да руске нафтне компаније учествују у тендеру за куповину 53% акција нафтне групе „Лотос“ у чијем је саставу велика фабрика за прераду нафте у Гдањску. Разматра се питање пољског учешћа у изградњи Балтичке атомске централе и стварању енергетског моста Калињинград-Олштин. Успешно су завршени руско-пољски преговори на потписивању споразума за гас. Испорука руског гаса ће се увећати са 8 милијарди кубних метара 2008. године на 11 милијарди 2012.“

Руско-пољска сарадња се не завршава енергетиком. У Варшави ће бити потписано још неколико споразума о морском транспорту и борби против загађивања Балтичког мора. Планиране су и хуманитарне акције. Дмитриј Медведев ће уручити орден пријатељства чувеном пољском редитељу Анџеју Вајди. У целини, како је рекао председник Пољске Бронислав Коморовски, основа руско-пољских односа је у потрази онога што спаја, а не онога што раздваја две земље.

Нови кораци ка нормализацији односа Русије и Пољске

Државна дума усвојила је изјаву О Катињској трагедији и њеним жртвама, где се први пут на законодавном нивоу признаје: масовно уништавање пољских грађана на територији СССР за време Стаљина било је акт самовоље тоталитарне државе. Посланици су изразили дубоко саучешће породицама и рођацима жртава репресије. Председник комитета Думе за међународне послове Константин Косачов уверен је: усвајање истинитог документа о Катињу у Думи било је апсолутно потребан догађај:

„Ми смо се ове недеље већ окретали историјској теми, разматрајући резултате другог светског рата, Нирнбершки процес. И чак у контексту тог разматрања од стране фракције Комунистичке партије РФ још једном се чула лажна верзија Катињске трагедије. Тиражирање лажне верзије од стране комуниста побудило нас је да иницирамо усвајање дате изјаве. Уверени смо: на то политичко и морално питање мора да буде стављена тачка. Научни спорови ће вероватно бити настављени. Али дати политичку и моралну оцену Катињској трагедији неопходно је, како за Русе, тако и за пољски народ. Русија и Република Пољска имају огромно поље подударних интереса, планова, узајамно корисних пројеката. И оно ће бити узорано, засејано, даће добар плод... али само ако нас не буде делила лаж о прошлим трагедијама, укључујући Катињ. У изјави Државне думе изражена је наша бескомпромисна позиција: злочине у Катињу против пољских официра извршио је стаљинистички режим, тадашње руководство СССР. То потврђује маса докумената из тајних архива Комунистичке партије СССР. Какав парадокс: овим документима не верују и не желе да их признају управо комунисти! Али ми не желимо да они вуку нашу земљу у прошлост, да нам намећу своје мишљење. Ми желимо да Русија и Пољска развијају широке контакте, не помрачене никаквом лажи“, рекао је посланик Константин Косачов.

Тему је наставио Фјодор Лукјанов, главни уредник листа ’Русија у глобалној политици’.

„Изјава Државне думе није некакво неочекивано деловање, већ наставак оне линије која је започела пре више од годину дана, када су се појавили први сигнали тежње Русије да промени атмосферу односа са Пољском. Пољска страна је те сигнале подржала. Наравно, прворазредни значај за нормализацију односа имала је посета Владимира Путина Пољској на 70. годишњицу почетка Другог светског рата. Тада је Доналд Туск добио од свог руског колеге предлог да заједно посете Катињ на 70. годишњицу стрељања пољских официра. Они су заједно у Катињској шуми погнули главе у знак сећања на невине жртве стаљинистичких репресија. У априлу све нас је дубоко потресла нова трагедија: катастрофа пољског председничког авиона код Смољенска, погибија свих његових путника. Сећамо се да је председник Медведев одлетео у Краков, учествовао у церемонији опроштаја од Леха Качињског. Мислим да су Пољаци то оценили. А сада Дума у Москви јасно је назвала кривце за трагедију у Катињу стаљинистичке епохе. То је Пољска одавно чекала.“

Бронислав Коморовски је рекао да не рачуна на тренутну промену набоље у односима између Москве и Варшаве, али жели интензивно кретање у правцу помирења наших народа. Да, нема чуда, немогуће је решити једним махом сва наша неслагања. Али драго ми је што се руско-пољски дијалог развија узлазном линијом, о чему још пре пар година нисмо могли ни да сањамо. Нормализација односа Русије и Пољске једини је правилан пут, рекао је политиколог Фјодор Лукјанов.

(Глас Русије)