четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Момир Турудић: У реформе и Европу – са Пинком и Д. Ј. Вучићевићем
Хроника

Момир Турудић: У реформе и Европу – са Пинком и Д. Ј. Вучићевићем

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 16. март 2017.

ЧАК И ДА ЈЕ РЕЗУЛТАТ „ЕВРОПСКИ ОРЈЕНТИСАНИХ РЕФОРМИ И ПРОЈЕКАТА" САЊАНИ УЛАЗАК У ЕВРОПСКУ УНИЈУ, АКО НАС У ТУ УНИЈУ УВЕДЕ ПОЛУСВЕТ ЧИЈИ СУ ПРЕДВОДНИЦИ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ И ЊЕГОВИ ЧАУШИ, А СИМБОЛИ ВУЧИЋЕВА МЕДИЈСКА ОГЛЕДАЛА ДРАГАН Ј. ВУЧИЋЕВИЋ И ЖЕЉКО МИТРОВИЋ, НЕ ИСПЛАТИ СЕ ИЗГУБИТИ СВЕ ПРИСТОЈНО И ЉУДСКО НА РАЧУН ТОГА. НЕ ВИДИ СЕ ЧИМЕ БИ СЕ ТАЈ ГУБИТАК МОГАО КОМПЕНЗОВАТИ

Негде у време када је изгласан Брегзит, неко је у редакцији поспрдно рекао да би упражњено место могло да се попуни тако што би се организовала лутрија, на којој би се извукла нека од земаља кандидата да замени Велику Британију у Европској унији. Да стварност убрзано превазилази и вицеве и ријалити програме показала је изјава словачког премијера Роберта Фицоа, који је рекао: „ Да се ја питам, предложио бих да се направи неки динамичан корак као што је да се изабере једна земља Западног Балкана и убрза њено придруживање ЕУ, како би се показало другим земљама да имају перспективу ако испуне критеријуме."

Мисли словачког премијера прокоментарисао је тренутни председник српске владе Александар Вучић: „Није тајна да сви виде Србију, или Србију и Црну Гору, као следеће земље које ће ући у ЕУ, а да су остале земље кандидати значајно иза нас."

Да кажемо да је Вучић у делу своје изјаве у праву, из прозаичних разлога које објашњава листа поменутих земаља кандидата. Босна и Херцеговина тешко се могу назвати државом, то све више важи и за Македонију; Албанија је далеко искорачила из доба Енвер Хоџе, али дуг је пут пред њом чак и ако се упореди са својим сиромашним суседима.

Дакле, остају заиста Србија и Црна Гора, па хајде да замислимо како би то изгледало ако би биле извучене на европској лутрији коју помиње Фицо. За Србију се одмах намеће дилема Буридановог магарца – у ЕУ са Косовом или без њега? Јесте да све српске власти још увек тврде да је Косово део Србије, али какав би то мерак био да прво уђе Србија сама, па да им после пијемо крв на сламчицу док буду кандидати, као Хрватска нама!

Ако би, пак, ушли са Косовом (биће да би то било уписано ситним словима на европском џек поту), плус Црна Гора, нашло би се ту много више заједничких чинилаца него што се чини на први поглед: у све три државе царују буразерска економија, корупција без граница и нарко картели (додуше, бар нарко тржиште је организовано без граница, по узору на ЕУ); владарску елиту чине овејане битанге без дана радног стажа (добро, не баш сви, некоме се накупило рада по иностранству, на пример Вучицу у гвожђари у Лондону, Рамушу Харадинају као избацивачу по дискотекама у Швајцарској); у минулим ратовима су лидери тих елита што лично окрвавили руке, што делегирали друге да руке крваве у њихово име; заједничка је и колективна жеља за исељавањем негде у ЕУ већине што младог, што старијег становништва; у бар две од три поменуте земље се владавина права доказује стриктном применом закона Леке Дукађина, који се ових дана исказује на улицама Будве и Подгорице чак више него по Приштини; итд, итсл.

Но, ништа није смешно ни у претходним разматрањима, ни у Фицовој иницијативи коју нико неће узети озбиљно, ни у пословично урнебесној реакцији Александра Вучића који сваку изговорену глупост или формалну љубазност (цинизам?) европских и светских политичара користи да покаже да нам никада боље није ишло („Шеик Бин Зајед ми је обећао да ће да улаже код нас макар имао и губитке, само да помогне Србији").

Нису смешне ни изјаве званичника ЕУ да „европски лидери показују недвосмислену подршку земљама Западног Балкана и њиховој европској перспективи", и њихова нада „да ће се овај позитивни сигнал из Брисела чути у региону". Чује се, ево одјекује и по Црној Гори и по Србији, по Македонији, Косову, Босни и Херцеговини и одјекује и грми.

Забринути растом напетости у региону, премијери и председници свих земаља чланица ЕУ рекли су и да „у потпуности подржавају европски орјентисане реформе и пројекте на Западном Балкану". Хвала им на томе, али ако су, на пример, ово што спроводи и начин на који то спроводи власт у Србији поменуте „европски орјентисане реформе и пројекати", некако, из домаће перспективе, делује да нам се не исплати. Чак и да је резултат тих реформи и пројеката сањани улазак у Европску унију, ако нас у ту Унију уведе полусвет чији су предводници Александар Вучић и његови чауши, а симболи Вучићева медијска огледала Драган Ј. Вучићевић и Жељко Митровић, не исплати се изгубити све пристојно и људско на рачун тога. Не види се чиме би се тај губитак могао компензовати, па је можда боље да прво видимо шта ћемо са собом, а онда ће бити много лакше да се размишља о поменутој Европи. Рекло би се, уосталом, и да та Европа тренутно није сигурна шта ће са собом, отуда и оволике бесмислене изјаве о Западном Балкану.

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер