Момир Турудић: "Српски Гадафи" или онај опасан тренутак када глумљена параноја прелази у праву

Као и претходни, и овај фингирани државни удар ће проћи, до следеће погодне прилике, али има онај опасан тренутак када глумљена параноја прелази у праву, а такав тренутак неминовно дође код типа владавине каква је вучићева.

Авиони НАТО пакта бесомучно бомбардују сваку тачку на одавно завршеним аутопутевима Хоргош-Прешево и Ниш-Димитровград, али нису поштеђена чак ни забита села по Старој Планини. Београд је у рушевинама, као и већина других градова у Србији.

Вучићева кућа у Јајинцима бомбама је срушена до темеља, зграда на Новом Београду у којој му је стан од 117 квадрата је тешко оштећена. Родитељски дом у скромној Крунској улици је под опсадом устаника. Негде код Каленић пијаце, подивљала руља зауставља аутомобил са владиним регистарским таблицама и из њега извлачи Александра Вучића. У руљи је много познатих ликова, новинара, глумаца, јавних личности, примећује се чак и један остарели тајкун који неуспешно покушава да се пробије до аутомобила. Светски медији са сладострасним уживањем преносе слике линчовања Вучића. Америка и Европска унија су у трансу, одушевљене таквим крајем „српског пролећа".

У наредним годинама земља тоне у хаос и потпуну анархију. Дивље хорде пљачкају и спаљују до темеља велелепни Београд на води, фабрику чипова Мубадала, затрпавају канал Дунав–Морава–Егејско море, али поменута Америка и ЕУ се не потресају превише. Американци не реагују чак ни када једна фракција устаника предвођена неким подебљим човеком линчује и убија америчког амбасадора Кајла Скота. ЕУ покушава да састави некакву владу која ће имати какву-такву моћ, ако не баш да обезбеди унутрашњу сигурност, оно бар да заустави талас избеглица које преко Србије надиру ка Европи без икакве контроле, јер су се готово сви сви домаћи становници одали шверцу људи, пошто другог посла готово да нема. Међутим, посвађане победничке фракције некадашњих устаника против Вучића никако не успевају да се договоре, а и ратују међу собом.

Не било примењено, овако би могла да изгледала будућност Србије уколико се реализује „балканско грађанско пролеће", бар тако каже дневни лист „Информер" који тврди да су "Американци сами себе изофирали", јер "ЦИА ТВ Н1 позива на ‘балканско пролеће’ по угледу на ‘арапско’, које је свима добро познато како се завршило". "Информер" пита: "Позивају ли они то на крвопролиће, или прижељкују да премијер Александар Вучић доживи Гадафијеву судбину?!" И министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић огласио се на Твитеру и запитао да ли би то Н1 „да Вучић заврши као Гадафи?".

Добро, да ли је уопште потребно коментарисати било шта што напишу или причају Драган Ј. Вучићевић и Небојша Стефановић? У нормалним околностима не, пристојан свет се непријатно осећа и када се случајно нађе у њиховој близини. Проблем је, међутим, што је један од њих медијска узданица најмоћнијег човека у овој земљи, а други његов близак сарадник, а ни један ни други никада не говоре ништа што свевишњем уху не би било по вољи. Када у "Информеру" пише: "Западњачке инстанце заинтересоване за изазивање хаоса у Србији, у моменту када је Србија кренула ‘напред’, када све већи број инвеститора жели да улаже у нашу земљу, када се незапосленост из дана у дан смањује, а куповна моћ грађана расте, Западне силе то желе да блокирају. Очигледно, некоме смета јака и успешна Србија," то звучи као да је преписано из неког од безбројних Вучићевих говора.

Додуше, таква је технологија ове власти, чим их неко питање заболи, попут Савамале овог пута, одмах се открије државни удар у коме је главни улог Вучићева глава, а организатори су мање-више увек слични, од домаћих тајкуна, страних плаћеника и издајника свих врста, до врховне команде оличене у Америци и Европској унији. Знају бивши радикали да њихови гласачи то воле да чују, па да се увере како Вучић само наизглед игра како Американци и Европа свирају. Нису, наравно, дозвољена логична питања, на пример, који је стварно разлог да стране силе предвођене Америком руше Вучића? Желе тако да окупирају Косово које он не да? Хоће непрегледне резерве нафте и гаса које леже испод Србије? Вучић је позајмио милијарде долара Хилари Клинтон за председничку кампању, а ова би сада да га сруши уместо да паре врати?

Како год, и овај фингирани државни удар ће проћи, као и сви претходни, до следеће погодне прилике. Има, међутим, онај опасан тренутак када глумљена параноја прелази у праву, а такав тренутак неминовно дође код типа владавине каква је Вучићева. У том тренутку измаштани непријатељи нису у опасности – Америка и Европа су ем далеко, ем много јаке, ојачале су и комшије. У суженом избору остају само домаћи непријатељи, а и ментални склоп Александра Вучића је такав да је навикао да се иживљава искључиво на слабијима од себе – тако је васпитаван у окружењу у коме је политички растао и одрастао. Ако, не дао Бог, до таквог тренутка дође, домаћи издајници биће препуштени сами себи. Неће бити никаквог НАТО или неког другог пакта да пред Бенгазијем заустави Гадафијеве снаге, и то је само једна од разлика између српског и либијског пролећа.

(Време)