Момир Турудић: Ријалити - од сумрака до свитања

 Када је, пре 14 година, у Србији почео да се емитује "Велики брат", било је јасно куда то води. Узалуд се сада челници тадашњег "урбаног" и "авангардног" Б92, који је први ријалити емитовао, ваде како је ондашњи "Велики брат" био пример културе у односу на "Задругу" и "Парове", јер је победник био пристојан момак, музичар који је на крају победом остварио свој сан и свирао на "Коларцу".

Није никаква утеха ни што је "то" обликовало свет на много начина, па данас многи белосветски политичари, као и оно што раде, у бројним сегментима личе на учеснике ријалитија. Јер, овдашњи ријалити има једну специфичност, овде је политика медијски потпуно ослоњена на "Задруге" и "Парове" – ред простаклука, увреда и глупости, па информативни "Минут-два" на Пинку у коме се председник и његови, или газда Митровић, простачки и увредљиво односе према свима који кажу нешто против њих, или се глупаво хвале, а онда "задругари" настављају свој посао; нешто слично и на Хепију, где председник у предизборној кампањи доводи своје родитеље, или гостује у редовном ритму, а у наставку се разобручени полусвет хвали колико наплаћује своје услуге, свађа се, прети и бије. И тако сваки дан, по цео дан, годинама. Ова симбиоза наизглед савршено функционише, јер у суштини нема бољег огледала ове власти од пинкова, хепија, информера и сличних медијских излучевина, само што су тако и политички живот и многи други облици живота у држави претворени у простачки ријалити, који нагриза и уништава суштину друштва.

Што је најгоре, као да и многи медији "са друге стране" добровољно клизе у жутило, на корак до ријалитија, ваљда верујући да ће се тако више приближити оном имагинарном "народу", чији укус помињу креатори овдашњих ријалитија када се правдају зашто раде то што раде. И дешавања на опозиционој сцени такође све чешће (и већ јако дуго) личе на "Задругу" и "Парове" (видети најсвежији пример под "Демократска странка"), а и већина критичара власти по друштвеним мрежама потпада у исти модел понашања.

Зато је хвале вредан покушај Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), какво год било досадашње поступање тог РЕМ-а, који је наложио стручној служби тог тела да изради обавезујући Правилник о времену емитовања ријалитија, према којем ће емитовање тог програма бити ограничено од 23 сата до 6 сати ујутру, макар то деловало као слабашан покушај чишћења само једног ћошка у бескрајном низу Аугијевих штала, у које је друштво претворено.

Не треба се превише надати, тек ће се видети како ће се власт, која о свему одлучује, односити према том предлогу – нико не сече добровољно грану на којој седи. Зато ће враћање било какве елементарне пристојности у јавни живот бити дуг и мукотрпан процес, али однекуд се мора почети. Макар и симболичким гурањем малог дела српског ријалитија у термине када већина грађана спава.

(Време)