среда, 05. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Момир Турудић: Крчаг је на води
Хроника

Момир Турудић: Крчаг је на води

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. јул 2020.

 Давних година ми је пријатељ кога је задесило ратовање у Босни објашњавао да је "боље бити у највећем срању са добро обученим људима него у обичном пушкарању са будалама", уз додатак да оно најгоре што може да те задеси јесте да будеш у великом срању са будалама.

Срећом није рат, али није лако бити у овоме што тресе свет ни онима које воде добро обучени људи, а камоли онима код којих одлучују они који ни о чему ништа не знају, нарочито ако одлуке доноси само један. Најбољи епидемиолог, хирург, анестезиолог, економиста, војни стратег, инжењер, коме се од подвига у радној каријери највише памти да је наредио да се потуре кофе под кров хале Пинки у Земуну који је прокишњавао (давних година, када је по радикалској линији ту халу водио, што му је до функција у влади био једини радни ангажман), Александар Вучић је обесмислио сваку струку и код грађана Србије убио свако поверење у било шта.

Чак и код својих гласача. Било би занимљиво видети како би прошао када би сутра отишао у Санџак и покушао уживо да објасни онима који су му дали глас да су се заразили и упали у пакао зато што су славили Бајрам (26. маја), а не зато што је он на предизборном скупу окупио десетак хиљада људи из Новог Пазара, Сјенице и Тутина 2. јуна усред Пештера, у Карајукића Бунарима. Или да им каже како у Пазару није било предизборних скупова, и да им се привидело да је његов коалициони партнер, лекар Расим Љајић, на једном таквом скупу скочио "бомбу" међу своје присталице.

И његови "обични" гласачи нелагодно ћуте када им се постави питање да ли заиста верују председнику када каже да се нико није заразио на утакмицама, предизборним скуповима, изборима, партијској слављеничкој журци коју је лично предводио, већ да су за ширење короне одговорни искључиво они сами, због своје неодговорности.

Вучић не спада у будале поменуте на почетку текста (мада је око себе скупио неописив број будала). Проблем је што он своју интелигенцију читав живот користи само у једну сврху, за политички инжењеринг. А од када је власт освојио, пре осам година, матрицу владања није променио ни за јоту.

Разлог за то је што једнодимензионални људи, тзв. фах идиоти, могу да буду корисни у многим професијама јер су стручњаци, али не и у политици, јер су баждарени на непроменљиве ситуације. Тако су Вучићеви ментални и политички капацитети баждарени само на околности које су постојале када је долазио на власт.

Он нема ни интелектуалне ни организационе способности да се прилагоди ванредној ситуацији, то се добро видело за време поплава 2014. године, а поплаве се биле ситан инцидент у односу на ово што се сада дешава. У таквим ситуацијама наставља да се понаша по поменутој матрици, глуми одлучност и свезнање, али испод маске храброг и непогрешивог лидера исијавају незнање и паника, компензовани ауторитарношћу, коју заразно емитује на грађане.

Што је још горе, његов ментални склоп подразумева и неспособност да се призна било каква грешка. Односно, као признајем грешку, али се у ствари хвалим да ништа не ваља без мене – погрешио сам што нисам раније послао војску у Пазар, али шта ћу, био сам на путу.

И тако, претња по претња, лаж по лаж, обећање по обећање, реакције поданика скоро да нема, и уљуљка се владар у веровање да то може да траје вечно. Заборави да су многи у историји били у сличној ситуацији а да су се на крају омакли, и да је тачна она народна да "крчаг иде на воду док се не разбије".

И онда једна изговорена реченица, само наизглед изненађујуће, изазове ерупцију нагомиланог гнева, за који је било очигледно да већ дуго кључа испод површине. Јесте та реченица дубоко иритирајућа, у слободном преводу отприлике: "Одох ја на пут да се борим за Србију, а вас ћу, стоко неодговорна, да затворим за викенд зато што ме нисте слушали, затворићу Београд, мада бих радо затворио целу Србију, а можда ћу и целу Србију, ако ме не будете слушали..." Али било је и много горих, а резултат је први пут овакав.

Вучићева реакција је предвидива, претње, сила, булажњења о страној и домаћој завери, али се иза свега јасно виде узмицање и страх, лоше прикривен пребацивањем одговорности на друге (Брнабићева и Лончар ће одлучити да нема полицијског часа).

Парадоксално, можда је у оваквим епидемиолошким околностима тај полицијски час неопходнији него што је био током ванредног стања, али сада се плаћа данак лажима, незнању и ароганцији власти који су кулминирали у претходна четири месеца.

Крчаг ће можда још много пута на воду, али рекло би се да је напукао.

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер