Момчило Крајишник: Изетбеговић је предлагао поделу БиХ

Алија Изетбеговић предлагао ми је поделу БиХ, рекао Момчило Крајишник у наставку суђења Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом. Изетбеговић упоредио БиХ са 'тигровом кожом', истакавши да би требало водити рачуна да, ако се прави таква мапа, "остане што мање нас код вас и вас код нас", тврди Крајишник.

У наставку суђења Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, сведок одбране Момчило Крајишник рекао је да му је лидер босанских Муслимана Алија Изетбеговић предлагао поделу БиХ.

Као узрок рата у БиХ Крајишник је навео противуставну сецесију од Југославије "муслиманско-хрватске коалиције" упркос противљењу босанских Срба.

Трибунал је Крајишника (68), бившег председника Скупштине БиХ и Републике Српске, правоснажно осудио на 20 година затвора због присилног премештања, депортације и, делимично, прогона Муслимана и Хрвата током рата у БиХ. После издржане две трећине казне, односно 13 година, Крајишник је, одлуком председника Трибунала, 31. августа пуштен на слободу из затвора у Великој Британији.

Крајишник је на почетку исказа рекао да припрема захтев за ревизију осуђујуће правоснажне пресуде и да "живи за дан кад ће чути - 'Није крив'".

Оптужница за прогон несрпског становништва широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида, терети и Караџића (68), ратног председника РС и врховног команданта њених оружаних снага.

У опширном сведочењу о догађајима уочи рата у БиХ, Крајишник је тврдио да су посланици СДА и Хрватске демократске заједнице "стално били" против представника Срба и "мајоризовали" их.

"Муслиманска и хрватска страна залагале су се за издвајање из Југославије на неуставан начин, а српска страна за поштовање Устава и изналажење компромиса". За одлуку о изласку БиХ из Југославије била је потребна двотрећинска парламентарна већина, коју заговорници суверене БиХ нису имали због противљења Срба, рекао је Крајишник.

У јануару 1991, према Крајишнику, Изетбеговић је у Скупштини дао "запањујућу изјаву" да ће "жртвовати мир за суверену БиХ". Тог лета, СДА је формирала "паравојне снаге" - Патриотску лигу и Зелене беретке.

Последица незаконитог усвајања Декларације о суверености БиХ у октобру, без учешћа српских посланика, било је формирање Скупштине, а затим и републике српског народа у БиХ, посведочио је Крајишник.

Крајишник је, међутим, негирао да су српски посланици напустили Скупштину БиХ, тврдећи да су били спремни да наставе рад под условом да муслиманско-хрватска коалиција одустане од незаконите Декларације о суверености.

"Европски посредници и Милошевић обећали српску јединицу"

"У децембру 1991. вођство босанских Срба одустало је од останка у Југославији пошто су му европски посредници и председник Србије Слободан Милошевић обећали да ће у независној БиХ бити формирана "српска национална јединица", посведочио је Крајишник.

На Караџићево питање, који се брани сам, какав је био Изетбеговићев став о формирању српског ентитета, Крајишник је одговорио: "Ја сам врло често и од господина Изетбеговића јасно чуо да би најбоље било да се БиХ подели, али да је БиХ 'тигрова кожа', па би требало водити рачуна да остане - ако правимо такву мапу - што мање нас код вас и вас код нас".

Изетбеговић и тадашњи премијер БиХ Харис Силајџић у Женеви су 1993. године Крајишнику, према његовом сећању, рекли: "Дајте нам 33 одсто територије БиХ, да се формирају три ентитета и слободно идите ако хоћете да се удружите са Србијом."

"Ово је истина... То је била искрена политика Алије Изетбеговића, него је око себе имао много људи који су имали 'фикс-идеју' да би Босна сад требало да буде унитарна, да се рат води до тог циља и то је, на крају, био проблем", изјавио је Крајишник.

И проглашавање Републике Српске, 9. јануара 1992. године, по Крајишнику, било је у складу са плановима међународне заједнице, као и раније формирање српских општина и заједница општина широм БиХ.

Према сведоковом исказу, то је било потврђено и када су у марту 1992. све три стране усвојиле принципе за реорганизацију БиХ у три национална ентитета које је предложио португалски дипломата Жозе Кутиљеро.

Крајишник је тврдио да је оквирна мапа за утврђивање српске националне јединице била "основа за заокруживање... за прављење шест стратешких циљева" босанских Срба, усвојених у мају 1992. Први од тих циљева био је "раздвајање" од Муслимана и Хрвата, а међу њима је било и "уклањање Дрине као границе" између Срба.

Скупштина РС је 18. марта 1992. прихватила принципе за будуће уређење БиХ, а да је "остало да се ради на мапама и утврђивању надлежности", казао је њен тадашњи председник.

Пред Трибуналом утврђену чињеницу да је српски парламент "једногласно одбио" Кутиљерове принципе, Крајишник је одбацио као "нетачну".

"Принципи се нису могли мењати", а руководство босанских Срба потом је наложило "утврђивање чије су које територије" на терену, рекао је Крајишник.

Сведочење у одбрану Радована Караџића, Крајишник ће наставити у уторак, 12. новембра.

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.

(РТС)