субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ММФ: Србија ризикује повећану потрошњу у предизборном периоду
Хроника

ММФ: Србија ризикује повећану потрошњу у предизборном периоду

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 08. јануар 2011.

Међународни монетарни фонд оценио је да је економски опоравак Србије заснован на извозу добио замах, али да су повећана инфлација и спољно финансирање главни ризици за одржање макроекономске стабилности.

Како се наводи у извештају о шестој ревизији аранжмана Србије са ММФ-ом, Србија се у поређењу с државама у региону опоравља спорим, али стабилним темпом, а спољни ризици су повишени због трговинског дефицита и слабијег прилива страног капитала.

ММФ је оценио да кључни изазов постаје обуздавање инфлације, која је због раста цена хране и слабљења динара, премашила планирани оквир од између четири и осам одсто.

Како се наводи, Народна банка Србије је примерено пооштрила монетарну политику да би смањила инфлацију, а биће потребна и додатна пооштравања монетарне политике због раста инфлационих ризика.

Фонд је оценио и да ће Србија морати да уложи напор како би буџетски дефицит у 2011. години задржала на планираних око четири одсто бруто домаћег производа због раста притисака да се повећа потрошња у предизборном периоду.

План Владе Србије да новац од приватизације Телекома употреби за финансирање дефицита представља мудру одлуку, оценио је ММФ. Наводи се и да је банкарски сектор Србије стабилан, високо ликвидан и способан да апсорбује кредитне ризике изазване погоршаним пословим резултатима предузећа.

ММФ је оценио и да је добра одлука српских власти да се постепено повуку из програма субвенционисаног кредитирања привреде и грађана. "Ти програми су помогли да се у време кризе подупре домаћа тражња, али да у време када је започет опоравак и нормализовано кредитно тржиште, трошкови субвенционисања кредита значајно надмашују могућу корист", навео је Фонд.

Међународни монетарни фонд оценио да спор темпо примене структурних реформи за прелазак модел раста заснованог на извозу и инвестицијамапредставља "уско грло" за Србију.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер