Хроника

ММФ: Србија договорени програм спроводи према плану, већина кључних реформских циљева је реализована, мада у неким случајевима уз кашњење

Штампа
среда, 22. мај 2019.

Мисија Међународог монетарног фонда (ММФ) оценила је да Србија има снажан економски раст, да опада јавни дуг, да је инфлација ниска и стабилна и да су многе кључне реформе спроведене, мада неке са кашњењем.

"Расположиви фискални простор треба да се искористи за капиталну потрошњу, уз примену ригорозних поступака селекције и оцене како би се максимално подржао стабилан раст", навела је мисија ММФ-а у саопштењу на крају посете Србији поводом друге ревизије у оквиру новог саветодавног аранжмана. 

У циљу подршке раста у средњорочном периоду препорука ММФ-а је да је неопходно стварање радне снаге која може у потпуности да учествује у модерној економији, затим унапређење пословног окружења и јачање корпоративног управљања у државним и јавним предузећима. 

По налазима мисије ММФ-а, Србија договорени програм спроводи према плану и сви квантитативни циљеви за крај марта 2019. су испуњени. 

"Већина реформских циљева је реализована, мада у неким случајевима уз кашњење", наводи се у саопштењу мисије ММФ-а и додаје да оно што је договорено током друге ревизије текућег аранжмана са Србијом средином јула треба да одобре руководство и Извршни одбор ММФ-а.

 

Како је истакнуто, после суше у Србији 2017. године, у 2018. привредни раст је забележио пораст на 4,3 процента, што је највиша стопа у последњих 10 година. Фискална дисциплина се одржава – буџет општег нивоа државе бележи суфицит већ две године узастопце, а јавни дуг је опао за око 15 процената БДП-а од почетка 2017. године. 

У исто време, незапосленост је наставила да опада, а запосленост бележи континуирани раст, са мањим уделом рада на црно. Инфлација се задржала на ниском нивоу и финансијски сектор је стабилан, са уделом проблематичних кредита у укупним кредитима банака од 5,5 процената на крају марта 2019. године, што представља најнижи ниво од 2008. године, наводи се у саопштењу мисије ММФ-а. 

Оцењено је да је краткорочна перспектива и даље позитивна. Пројекције раста у 2019. износе 3,5 процената, уз очекивано убрзање раста током друге половине године због снажних страних директних инвестиција, даљих јавних инвестиција и очекиваног опоравка у земљама трговинским партнерима. Инфлација ће се кретати у оквиру доње половине циљаног коридора, док се очекује умерено повећање удела дефицита биланса текућих трансакција у БДП-у, који ће и даље бити потпуно покривен страним директним инвестицијама. 

"Недавна релаксација фискалне политике, са циљаним дефицитом од око 0,5 процента БДП-а у 2019. и током средњорочног периода, и даље представља примерено решење. Тиме се ствара одређени фискални простор који би требало да буде резервисан за капиталне инвестиције, уз даље смањење јавног дуга. Недавна повећања инвестиционе потрошње су добродошла, али јавне инвестиције треба да буду базиране на поступцима ригорозне селекције и оцене како би се обезбедило да максимално подстичу потенцијални раст. У исто време, текућа потрошња треба да остане под контролом", препоручили су представници ММФ-а.

Указано је и да је релаксирани став монетарне политике Народне банке Србије исправан и да последњих година подржава домаћу тражњу и раст банкарских кредита, док је инфлација и даље под контролом. У условима чврсте макроекономске стабилности, у средњорочном периоду постепени прелазак на већу флексибилност девизног курса, уз очување финансијске стабилности, могао би, како је наведено, да подржи даљи развој девизног тржишта и унапреди динаризација. 

"Одржавање снажних домаћих политика биће од пресудне важности за јачање отпорности српске економије на спољне факторе", сматра мисија ММФ-а и додаје "да уколико се негативни ризици по пројектовани економски раст реализују, постоји простор за деловање аутоматских фискалних стабилизатора и монетарна политика могла би да обезбеди подршку, под условом да се инфлација задржи на ниском нивоу."

 

Стварање могућности за квалификовану радну снагу у Србији биће неопходно да би се обуздао "одлив мозгова", истиче се у саопштењу и додаје да ће могућности да се кроз едукацију и обуку студенти и радници припреме за модерну економију, као и прописи који излазе у сусрет потребама привреде, бити од пресудне важности. 

"Унапређење климе за приватне инвестиције бољим пружањем јавних услуга и смањење сиве економије треба да остану приоритети владе. Активности државе на смањењу свог учешћа могу да помогну да се унапреди конкуренција и, у том контексту, решеност власти да приватизују Комерцијалну банку је добродошла", оцена је мисије ММФ-а као да ће раздвајање основних и споредних делатности у Пореској управи допринети оптимизацији и модернизацији те службе. 

Планови да се поново уведе фискално правило везано за јавни дуг може, како је прогнозирано, да помогне да се учврсти кредибилитет, а пуна имплементација реформе система зарада и поновно уводјење индексације пензија могу такодје бити важни инструменти који ће подржати фискалну дисциплину. 

"Мере пореске политике за јачање конкуренције, убрзање раста и повећање запослености треба да буду усмерене ка смањењу пореског оптерећења рада, посебно када се ради о ниским зарадама", наводи се у саопштењу мисије ММФ-а. 

Препоручено је јачање активности у борби против корупције, као и да недавно усвојен закон о конверзији хипотекарних кредита у швајцарским францима, уз буџетску подршку, не треба да уведе преседан за решавање спорова у приватном сектору. 

"Унапређење управљања и ефикасности у државним предузећима може утицати на убрзање привредног раста", навела је мисије ММФ-а која је оценила да је укупан сектор државних предузећа сада профитабилан, али да још тога може да се уради, попут објаве комплетног списка државних предузећа, усвојања власничке политику, именовања трајног професионалног руководства и унапређења капацитете за анализу фискалних ризика који проистичу из државних предузећа.

(Н1)

Видети још: ССП: ММФ изношењем неистинитих оцена о стању српске економије постао саучесник у уништавању Србије

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]