MMF: Nema para za štrajkače

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda na jučerašnjem sastanku sa sindikatima zaposlenih u javnom sektoru zauzeli su čvrst stav – nema novca u državnoj kasi za vanredno povećanje plata. Za misiju predvođenu Albertom Jegerom prihvatljiva je jedino povišica predviđena u Zakonu o budžetu, tačnije, da u aprilu penzije i plate zaposlenih u državnoj administraciji treba povećati za onoliko procenata koliko bude iznosila inflacija u prvom tromesečju. Takođe, u oktobru im sleduje još jedno povećanje jednako šestomesečnom rastu cena uvećanom za polovinu stope ekonomskog rasta.

Ukoliko se u aprilu u budžetu i pojavi neki „višak”, odnosno ukoliko se kasa bude punila bolje nego što to očekuje ministarka finansija Diana Dragutinović, onda bi taj novac trebalo uštedeti, a ne potrošiti na povećanje plata. Jer, Srbija će ove godine morati da se zaduži kako bi pokrila minus od 140 milijardi dinara u državnoj kasi. Albert Jeger ranije je isticao kako povećanje plata i penzija za samo jedan odsto povećava rashode za čak osam milijardi dinara, što znači da bi sada tražena povišica od 24 odsto državnu kasu koštala bezmalo 200 milijardi dinara. Zvaničnici MMF-a su, takođe, podsetili sindikalne lidere da je Srbiji potrebna reforma javnog sektora, a ne vanredno povećanje plata državnim službenicima.

Predstavnici reprezentativnih prosvetnih sindikata predočili su delegaciji MMF-a da poslednjih deset godina Ministarstvo prosvete pokušava da sprovede reformu i da do danas nije uspelo u tome. Na sastanku se čulo da postoji višak zaposlenih u školama, da se budžetska sredstva troše neracionalno zbog čega je potrebno da budu strože kontrolisana i da bi na račun obrazovanja mogao da se usmeri deo novca kojim se finansiraju druge delatnosti kako bi se ispunili zahtevi prosvetnih radnika u štrajku.

– Protiv zahteva sindikata u štrajku najčešće se navodi da ne prihvataju Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Najlakše je zahteve prosvetnih radnika predstaviti kao ekonomsku opasnost isticanjem samo traženog povećanja plata. Ali, mi smo istakli i zahteve za veće izdvajanje za obrazovanje iz BDP-a, donošenje strategije obrazovanja, racionalizaciju mreže škola i promenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer to su generatori lošeg stanja u obrazovanju – rekao je Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije posle sastanka u Narodnoj banci.

Država mora da „prelomi” da li je za njen razvoj obrazovanje prioritet i sa tom odlukom uskladi budžetsko izdvajanje za prosvetu – stav je Unije sindikata, koja je i predložila da se u javnim službama pitanje plata i drugih primanja reguliše jedinstvenim zakonom kroz platne razrede.

Tvrdnju da je za prosvetu neophodno izdvojiti više novca Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, pojasnio je delegaciji MMF-a.

– U visokom školstvu broj zaposlenih povećan je za 2.500 ljudi. Za to je trebalo izdvojiti dve milijarde dinara iz budžeta za obrazovanje. Ministarstvo je preuzelo obavezu lokalnih samouprava da isplati jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu. Znači da će za to opredeliti milijardu i trista miliona dinara. Podela besplatnih udžbenika koštala je oko milijardu dinara. Kad se to sabere, znalo se da za izdatke treba obezbediti dodatan novac. Umesto toga budžetsko izdvajanje za obrazovni sistem je smanjeno. Prošle godine prosveti je pripala sedmina, a ove godine osmina budžetskog „kolača”, to nije dovoljno. Zato imamo problem sa povećanjem plata i tražimo da se ta sredstva sa drugih pozicija opredele za obrazovanje. Delegaciji Fonda preostalo je da nam kaže da pred sobom imamo budžet u okviru kojeg treba da se reše zahtevi prosvetara ali tako da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost – dodao je Brajković, napominjući da je uloga MMF-a ipak savetodavna, a da će se o položaju prosvetnih radnika i povećanju zarada odlučivati u dogovoru sa vladom.

Potpredsednik vlade Jovan Krkobabić i šef delegacije Međunarodnog monetarnog fonda Albert Jeger saglasili su se u razgovorima o sedmoj rundi aranžmana s MMF-om da je neophodno uspostaviti čvrstu fiskalnu disciplinu, čime bi se obezbedila stabilnost ekonomskog sistema i održiv sistem Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Iz kabineta potpredsednika Krkobabića još dodaju da bi to bila i najčvršća prepreka stvaranju novih socijalnih slučajeva koje proizvodi nepoštovanje fiskalnih obaveza.

Moma Čolaković, poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije kaže da je Jovan Krkobabić dobio pohvale za predloženu i usvojenu reformu penzijskog sistema. Upitan da li je bilo zamerki MMF-a zbog toga što je mimo njihovog dogovora usvojen predlog da tek od 2013. umesto od ove godine žene u penziju odlaze starije, Čolaković kaže da je bilo manjih primedbi, ali se to neće menjati. Dakle, ostaje da se starosna granica za odlazak žena u penziju pomera tek 1. januara 2013. godine.

Čolaković kaže da bi bilo dobro da se aranžman s MMF-om nastavi i ubuduće.

Sa njim se slažu i zvaničnici Narodne banke Srbije. Tako je Bojan Marković, viceguverner juče rekao kako bi za Srbiju bilo dobro da sa MMF-om nastavi aranžman, baš kao što su to nedavno ocenili i ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner Dejan Šoškić, jer Srbiji od Fonda nije neophodan zajam već bi trebalo ući u takozvani nadzorni aranžman iz predostrožnosti. Isto misli i Miladin Kovačević, saradnik biltena Markoekonomske analize i trendovi (MAT). „U situaciji kada ne moramo dodatno da se zadužujemo kod Fonda, nadzorni angažman bio bi dodatni garant investitorima”, kaže on.

Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, takođe misli da bi saradnju sa Fondom trebalo nastaviti kroz aranžman iz predostrožnosti.

– Za to postoje vrlo dobri razlozi, ne samo zbog toga što je ovo predizborna godina i što će to biti dodatna zaštita da vlada neće trošiti preko mere. Usvajanjem fiskalnih pravila koja su uneta u Zakon o budžetskom sistemu, vlast se obavezala da neće trošiti i da se neće zaduživati preko mere. Mislim da je u trenutku kada se svet oporavlja od krize dobro da imamo aranžman sa MMF-om jer će investicije biti značajan element razvoja – objašnjava Bajec.

On očekuje da će sedma runda aranžmana biti uspešno završena i da je saradnja Srbije sa ovom finansijskom institucijom u vreme krize pomogla očuvanju makroekonomske stabilnosti i donela mnoge dobre rezultate. Osim Zakona o budžetskom sistemu u koji su uneta fiskalna pravila, uz pomoć Fonda potpisana je i Bečka inicijativa, koja je bila garant da banke koje posluju u našoj zemlji neće povlačiti svoj kapital. Srpska strana je, kaže Bajec, uspela da u dve godine trajanja aranžmana izbalansira želju za strogom fiskalnom disciplinom i da ublaži uticaj efekata ekonomske krize.č

(Politika)