ММФ: Криза може бити још дубља

Према најновијим анализама ММФ-а привредни раст у 2009. години, у најразвијенијим европским економијама биће мањи за четири одсто. Првих 800 милиона евра из аранжмана Србије са ММФ-ом стижу следеће недеље, најавио Гувернер Јелашић.

Постоји ризик да текућа привредна криза у Европи постане још дубља, а период опоравка буде дужи него што се раније предвиђало, уколико се настави пад пословног поверења и тражње у глобалној економији, упозорили су експерти Међународног монетарног фонда у најновијој анализи стања здравља европске привреде.

Глобална финансијска криза је негативно утицала на најразвијеније, али и европске привреде у успону, истиче се у анализи под насловом "Изгледи регионалне економије: Европа", која је објављена на сајту ММФ-а.

ММФ прогнозира да ће се привредни раст у најразвијенијим европским економија ове године смањити за четири одсто.

Пад економске активности у европским земљама, које су од почетка ове деценије имале снажан привредни успон, биће ове године, како оцењује ММФ, још већи - минус 4,9 одсто, док ће се током 2010. она минимално увећати.

Привредни раст у Немачкој, чија привреда је без премца у зони евра и целој ЕУ, опашће ове године, порема процени ММФ-а, 5,6 одсто, осетно више него што се раније предвиђало.

За Италију се у 2009. прогнозира пад привредне активности од 4,4 одсто, за Велику Британију - 4,1, Шпанију - 3,3, а Француску и Швајцарску три процента.

У свих пет наведених земаља и идуће године се очекује благ негативан привредни раст, изузимајући Француску, у којој би требало да се оствари минималан скок економске активности.

У Русији ће негативан економски раст ове године бити још већи - минус шест одсто, док се за Чешку, Мађарску и Пољску предвиђа пад бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 одсто, 3,3 и 0,7 процената.

Мађарска би и идуће године требало да има благо негативну стопу раста, док ће чешки БДП стагнирати, а пољски се увећати за 1,3 одсто, прогнозирају стручњаци ММФ-а.

Стварање услова за јачи привредни опоравак подразумева усаглашену акцију на европском нивоу, оцењују економски стручњаци ММФ-а и препоручују, између осталог, да се посебна пажња обрати на докапитализацију банака, осигурање ликвидности и решавање проблема лоших зајмова.

У анализи се указује да је током садашње кризе у Европи забележен драстичан пад тражње, што је "повукло" и велико смањење робне размене.

Подаци на које се позива ММФ показују да је у последњем кварталу прошле године обим извоза у зони евра опао за 26 одсто на годишњем нивоу.

У извештају се истиче да макроекономска политика треба у Европи да осигура јачање тражње, док централне банке морају користити сва расположива средства да снизе каматне стопе до минималног нивоа.

Есперти ММФ-а препоручују чланицама Европске уније да у вођењу фискалане политике обрате пажњу и на стање јавних финансија и висину буџетског дефицита, како не би дошло до нежељених поремећаја на макроекономском нивоу.

(РТС)