среда, 17. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Млађан Динкић: Хоћемо политичке регионе и да се измени Устав
Хроника

Млађан Динкић: Хоћемо политичке регионе и да се измени Устав

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 24. септембар 2010.

Београд - Уједињени региони Србије ће у октобру понудити јавности и нашим коалиционим партнерима концепт политичке регионализације и много веће децентрализације Србије. Остварење нашег плана, који између осталог подразумева и формирање потпуно нових, такозваних политичких региона, донело би истинску реформу политичког живота Србије, јер подразумева укидање доминације страначких централа из Београда и уједначен развој свих делова наше земље.

Не може и не треба Београд да се пита шта да се ради, на пример, у Лозници или Власотинцу. За остварење ове наше иницијативе неопходан нам је мандат грађана и све до следећих избора покушаваћемо да им наш план на прави начин објаснимо - најављује Млађан Динкић, лидер Уједињених региона, у интервјуу за Данас.

Шта кажу ДС и СПС на ове ваше предлоге?

- Најважније је шта ће рећи грађани. Сада имамо одличну сарадњу и с демократама и са социјалистима, али ипак у овом тренутку не знам како ће реаговати. У сваком случају, прелазак са централизоване Србије на Србију региона, захтеваће промену Устава. Због тога ћемо следећег месеца изаћи у јавност и покренути дебату, као и разговоре на ту тему унутар коалиције. Свесни смо чињенице да је за уставне промене потребан консензус грађана, али и странака. Оно што ми желимо да понудимо јесте политичка регионализација и много већа децентрализација, што значи спуштање овлашћења на локални ниво, како би лидери са локала одлучивали о локалним проблемима, а не они у Београду и Новом Саду. Локални лидери, који имају подршку грађана у заједници у којој живе, треба да управљају имовином и средствима локалне самоуправе, а не да им из Београда командују. Да ли је нормално да директор школе из, на пример, Пландишта мора да пита Београд ако жели да уступи фискултурну салу неком спортском клубу? Такву централизацију морамо искоренити. Локални лидери треба да утичу на врх странке, а не да им Београд кроји капу и диктира шта да раде у својим срединама.

Које ће странке и регионални лидери у наредном периоду приступити УРС и где ће бити формиране нове одборничке групе?

- Одборничке групе формирамо тамо где постоје групе грађана, локалне или регионалне странке које желе да нам се придруже. До краја године ће се то догодити у већини општина у Србији где Г17 плус има одборнике и где год постоји могућност за сарадњу с локалним групацијама. Тридесетак група грађана, локалних лидера је заинтересовано да нам се, у овом тренутку, прикључе. Ту су и неки бивши чланови ДСС и Нове Србије, па чак и разочаране доскорашње присталице напредњака. Ипак, најважније је да има много нових угледних појединаца из света спорта, културе и предузетништва. Посебно ми је важно да нам прилазе привредници, што значи да цене оно што радим као министар економије.

Да ли сте истраживали колики је рејтинг УРС?

- Најбоље истраживање јавног мњења су избори. На последњим изборима у Бору, добили смо подршку 25 одсто грађана и данас тамо Уједињени региони имају градоначелника. Након те наше победе, одједном су заустављени локални избори по Србији, иако су били најављени. Иначе, не оптерећујемо се рејтингом. Циљ нам је да окупимо све поштене и вредне људе у Србији који су незадовољни стањем у месту у којем живе. Радећи на терену, препознали смо проблеме у унутрашњости Србије, а то је да млади одлазе из својих места у велике центре, најчешће Београд, у потрази за бољим животом. Наша политика треба да помогне људима који не живе у великим центрима да добију шансу, да после школовања нађу посао у месту у којем су рођени и да буду задовољни животом у тој средини.

Како видите сличности и разлике између ДС и СНС?

- То треба пре свега да кажу грађани и аналитичари. Не бавим се другим странкама, већ проблемима грађана. Покушавам што више да будем на терену, да решавам проблеме, да уговарам нове инвестиције које грађанима доносе нова радна места.

Под којим околностима би УРС ушао у владу са СНС?

- Не размишљамо о томе, већ да добијемо подршку грађана за нови програм Уједињених региона. О коалиционим партнерима се разговара у време избора, а не на половини мандата Владе. Желимо, пре свега, подршку грађана да коначно зауставимо доминацију партијских централа и да грађани директно бирају локалне лидере који ће имати све механизме да самостално решавају проблеме у својој општини, а не да зависе од министарства и партијске централе.

Да ли је и даље могућа политика "и Европа, и Косово"?

- Јесте, с тим што ће бити потребно много времена и мудрости да се оствари.

Да ли сте задовољни степеном консултација унутар владајуће коалиције у вођењу спољне политике према Косову?

- Увек може боље. У ове две године наша странка се није много мешала у вођење спољне политике. Наравно, учествовали смо у доношењу свих важних одлука, али се нисмо уплитали у детаље, све док се није надвила опасност да лупимо главом о зид.

Шта мислите о раду шефа дипломатије Вука Јеремића и како бисте гласали да се покренуло питање његове смене?

- Не видим да се разговара на ту тему. За његов рад треба да одговара онај ко га ја предложио на то место, а то је ДС. Важно је да је Србија резолуцију о Косову усагласила са Европом. Спадам у практичне људе који не живе у прошлости, већ гледају у будућност и који иду ка крајњем резултату. У овом случају, тај резултат је позитиван за Србију, јер нам је отворен пут ка стицању статуса кандидата за чланство у Унији. У то сам се, током прошлонедељне посете Бриселу и разговора са европским лидерима, и лично уверио.

Један од резултата заједничке резолуције са ЕУ је и најављени дијалог с Приштином. Које би теме требало покренути у тим разговорима?

- Не мислим да је у овом тренутку реално да се воде озбиљни разговори с Приштином, без обзира што ми то желимо. Мислим да Приштина тренутно и не жели озбиљан дијалог. Питање статуса није решено јер имамо два различита погледа на то питање. Не мислим да је тренутно могуће наћи решење које би помирило та два става и због тога не треба форсирати разговоре. Албанци имају унутрашње, парламентарне изборе 2011. и не верујем да ће бити спремни да причају о статусним питањима. Треба сачекати моменат када ће обе стране бити спремне за договор. То тренутно није могуће. Чини ми се да и међународна заједница исто мисли, јер јој косовско питање није приоритет.

Шта ће је онда обележити?

- Основна спољнополитичка активност сада треба да буде борба за убрзање европских интеграција. Нерешено косовско питање неће кочити наш пут у ЕУ. Треба да се сконцентришемо на европске интеграције и највећи успех који можемо да остваримо у спољној политици до краја мандата Владе јесте да постанемо кандидати за чланство у ЕУ и, евентуално, отворимо преговоре о чланству. То је реалан спољнополитички циљ Србије.

Пре десет година, 24. септембра 2000, већина грађана је на изборима гласала против Слободана Милошевића. Шта имате да кажете онима који су разочарани променама?

–Нисам ни ја задовољан. Многе ствари су морале брже и боље да се ураде. Постигнути су неспорни резултати у демократизацији друштва, али нисмо успели да животни стандард наших грађана доведемо на ниво какав заслужују. Људи тешко живе, посебно ван градова и у унутрашњости. На десетине хиљада младих је напустило своје родно место у потрази за бољим животом. Људи више не виде перспективу у својим селима, општинама... То морамо променити. Зато сматрамо да је време за озбиљну реформу политичког система Србије, који мора бити у функцији обичног човека и равномерног развоја наше земље.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер