Млади црнци у Балтимору: Као да је почела сезона лова и слободног одстрела младића тамне коже

Након смрти Фредија Греја, 25-годишњег црнца који је после хапшења задобио тешку повреду кичме, због које је недељу дана касније преминуо, у Балтимору се организују масовни протести против полицијског насиља. У првим редовима су представници младе генерације Афроамериканаца, који не желе ништа друго него да се чује њихов глас и да изазову промене.

Балтимор, међутим, није јединствен случај у САД. Представници тзв. генерације Y, млади људи рођени између 1980. и 2000. године, предводили су протестне скупове после смрти Тревора Мартина, тамнопутог тинеџера из Флориде, кога је 2012. брутално убио припадник локалне цивилне страже, и Мајкла Брауна, афроамеричког тинеџера кога је у августу прошле године у Фергусону (Мисури) усмртио бели полицајац.

У сва три случаја, млади људи послужили су се друштвеним медијима да би организовали протесте широм земље.

Микела Браун (22) и Три Марфи (19) су међу вођама балтиморског покрета “Заједничким снагама за помене”. Само прошле недеље, организовали су маршеве у којима су учествовале хиљаде људи. Браунова, која је активиста од 15. године, поносна је што види младе људе на челу протеста.

“Важно је да млади учествују, јер ће на крају крајева, њихова генерација морати да се носи с последицама уведене политике, ма каква она била”, каже она.

Ипак, ангажовање младих није новина.

“Оно што се променило је технологија. Ми смо технолошка генерација”, каже тамнопута стунденткиња Државног универзитета Морган.

“Чим одете на Фејсбук, можете да погледате видео о нечему и веома често су то снимци који приказују бруталност полиције и на крају мора да вам пукне филм”, каже она.

Три Марфи, који је одрастао три улице даље од места Грејевог кобног сусрета с полицијом, тврди да је за неке младе одлука да се прикључе протесту питање живота или смрти.

“Заиста је изузетно важно да млади узму учешће у овом покрету зато што су, најзад, њихови животи у питању”, каже бруцош Државног универзитета Боуи.

“Улога младих је да буду у првим редовима, а на одраслима је да их подрже, да им помогну мудрим саветом и искуством.”

Афроамериканка Имани Пери, професор Универзитета Принстон, сматра да црначко становништво генерације Y има више питања око којих ће се организовати него њихови претходници из Покрета за грађанска права (1954-1968). "Суочени су с проблемима као што су незапосленост, економска обесправљеност, неприлагођене затворске казне, неравноправност у области школовања, еколошка дискриминација и многи други”, каже она.

Грејс-Кели Анома (21), председник студентске организације традиционално црначког Државног универзитета Копин, сматра да се велики број младих људи прикључује покрету зато што су сведоци “понављања нечега за шта сматрају да је одавно требало да буде завршено”.

“Знамо за сегрегацију, знамо за расизам, четрдесете, педесете године, знамо све то. Али видети то из прве руке у другачијом облику... Сада заиста схватамо.”

Анома, која живи близу епицентра нереда каже да ће наставити да води протесте.

“Ово је наш покрет, наше време и наша генерација. Старији - наши родитељи и њихови родитељи - имали су своје време, покренули су се и урадили шта су могли, али сада је време да ми млади учинимо шта можемо”, каже она.

“Боли ме што видим све ове младиће убијене као да смо у Играма глади. Као да је почела сезона лова и слободног одстрела младића тамне коже. Зато је за мене био императив да изађем и видим шта се заиста догађа, јер би једнога дана - надам се да се то неће десити - и мој брат могао бити следећи хештег”.

(НБЦ њуз)