Младен Обрадовић: Вучићев режим и прозападна опозиција припремају јавност за удаљавање од Русије и увођење санкција

У претходним данима у више наврата смо имали прилику да чујемо изјаве како Александра Вучића, тако и његових наводних политичких противника — Драгана Ђиласа, Маринике Тепић, Борка Стефановића, Здравка Поноша, Добрице Веселиновића и других лажних опозиционара — у којима на више или мање отворен начин покушавају да оправдају тезу о потреби прихватања захтева ЕУ и увођења санкција Русији.

С једне стране, прозападни „опозиционари“ отворено кажу да Србија треба да усклади своју политику са захтевима Европске уније и уведе санкције Русији, и наводе да су спремни да подрже Вучићев режим у пресецању веза са Русијом. С друге стране, Александар Вучић и њему подређени медији чине у суштини исто то, али на лукавији начин, „да се Власи не досете“, будући да је гласачко тело СНС-а (још увек) већином проруски расположено.

Прилику за напад на Русију Вучић је искористио ни мање ни више него на састанку са владикама СПЦ, изрекавши поново лаж да је Владимир Путин помињањем косовског преседана отежао положај Србије и да управо због Путина Запад жели убрзано да реши питање Косова и Метохије. Притом је изговорио још једну лаж, а то је да је Србија једина земља у Европи која није увела санкције Русији. Међутим, санкције Русији нису увеле ни Белорусија ни Молдавија, које су географски у Европи као и Србија.

Такође, несувисло делује Вучићев аргумент да Запад жели да реши косовско питање како би избио Путину аргумент из руке. Јер, ако је Путин већ указао на лицемерство Запада, који с једне стране промовише независност тзв. Косова, а с друге стране не признаје право ДНР и ЛНР да самостално одлучују о својој судбини, логично би било очекивати да евентуално „цементирање“ тзв. косовске независности буде аргумент више у том смислу, а не аргумент мање.

Међутим, Вучићу није стало ни до какве логике. Тврдњом да бисмо живели десет пута боље ако бисмо увели санкције Русији, он жели да збуни и поколеба грађане Србије који у највећој мери подржавају дејства Русије у украјинском сукобу. Истовремено, причом о томе како су Руси криви за високе цене нафтних деривата у Србији он настоји да Русију прикаже у лажном светлу, прећуткујући чињеницу да су државни намети за гориво виши у Србији него у околним земљама. Све скупа, реч је не више о „кувању жабе“, већ, како рече Ђорђе Вукадиновић, о „кувању мозга“ грађана Србије, не би ли некако подржали потпуно окретање леђа Русији и самоубилачко увођење санкција.

Најзад, по завршетку јучерашњег састанка са председником Европског савета Шарлом Мишелом Вучић је рекао да је Мишел „на веома снажан начин изразио очекивање и жељу да се Србија придружи увођењу санкција Русији“, додавши да Србија не може само да очекује новац од ЕУ, већ мора и да испуњава обавезе. Овакве изјаве највишег државног руководиоца јасно указују на правац у ком Вучић и његови истомишљеници из прозападне „опозиције“ желе да скрену Србију.

У таквим околностима неопходно је да све родољубиве снаге у Србији и широм Отачаства наступе јединствено и одлучно ставе до знања да неће дозволити да било која власт у Београду покида братске везе Срба и Руса.

(Аутор је уредник канала Срби за Русе)