Младен Кремановић: Тихо нестајање Републике Српске

 Бањалука – Трагом волшебног нестанка десетак хиљада незапослених особа са евиденција Завода за запослење Републике Српске, који су брисани из евиденције, али тако да, по свему судећи, нису нигде запослени, јавност се изнова подсетила епидемијских размера економских миграција, који скупа са изразито неповољним наталитетом чине поприлично суморну демографску слику српског народа у БиХ.

Медији су уз саркастичну опаску приметили како су власти пропустиле да се „похвале” тим рекордним податком, истовремено приметивши и то како Пореска управа РС не бележи већи број запослених, како би то логика налагала.

Знајући да се годинама број пријављених на Заводу за запослење кретао углавном око 140.000 незапослених, неретко и више, медији су покушали да докуче куда су нестали донедавни трагаоци за послом. Није било тешко претпоставити како је највероватније реч о онима који су из РС отишли у иностранство.

„Где су се ти људи запослили није могуће утврдити јер је број радника крајем 2015. и 2016. остао потпуно исти, то јест око 274.000 запослених”, уочава бањалучка Алтернативна телевизија, која тим поводом преноси изјаву министра рада РС Милена Савановића, који препричавајући жалбе послодаваца о недостатку радне снаге, услед све приметнијих емиграција из РС, привредницима одговара сугестијом: „Повећајте плате радницима и тај проблем ће бити мањи.”

Влада РС одговара како је протекле године са евиденције незапослених посао добило 38.151 особа, док су 31.792 са тог списка брисане по другом основу, уз 60.685 новопријављених на евиденцију, што је довело до мањка од десетак хиљада.

„Ми напросто никога не можемо зауставити да оде”, вајка се министар Савановић.

Ма шта била позадина овог статистичког ребуса и непостојања података о емигрантима, она не може сакрити трагичне податке да је број становника Српске из године у годину све мањи.

Демографи годинама упозоравају на веома неповољне показатеље, не само због изузетно ниског наталитета већ и ради приметног пораста интересовања за одлазак у иностранство, услед потребе за запослењем. Попис становништва, по подацима које је објавила Република Српска, показали су да у РС живи 1.170.342 становника.

Званични подаци потврђују да је наталитет од краја рата све неповољнији. На пример, 1996. су у Српској рођене 12.263 бебе, а већ 1999. чак и нешто више, када је рођено 14.500 беба, да би 2000. био рођен 14.191 малишан.

Од те године па све до 2010, у Српској се рађало тек нешто мало више од десет хиљада деце годишње, да би напокон 2011. број рођених пао испод десет хиљада рођених на годишњем нивоу.

Рекордно низак број новоређених био је 2014. када је рођено 9.335 беба, да би 2015 подаци били тек незнатно повољнији, када је рођено 9.357 беба.

Упоредо како је број рођених бивао све мањи, тако је из године у годину растао број умрлих. Од 1996, када је у РС умрла 10.931 особа, а тај се број постепено увећавао из године у годину, 2015. је број умрлих износио 15.059, што је највећи стопа морталитета за две деценије.

На прелазу из комунистичког у демократски поредак и првим послератним годинама нешто већи број рођених и мањи број умрлих разлог су због ког је у Српској природни прираштај био позитиван, све до 2001, откад је непрестано негативан, са рекордном разликом у 2015, када је разлика била 5.702 више умрлих у односу на рођене, док је годину пре, у 2014, број умрлих био већи од броја рођених за 5.074.

Конкретних података о броју оних који су напустили ове просторе у потрази за послом нема, помињу се десетине хиљада годишњих одлазака на нивоу БиХ, јер они који одлазе преко званичних канала посредством агенција за запослење јесу тек мањи део становника који самоиницијативно налазе посао у страним земљама.

Ништа боља ситуација у погледу емиграција није ни у другом ентитету Федерацији БиХ, изузев нешто ведријих података кад је реч о броју новорођених, у односу на РС.

Не чуде стога неке пројекције Уједињених нација да би број од око 3,3 милиона становника, колико живи у БиХ (иако последњи попис показује 3,5 милиона због уврштавања и нерезидената) до 2100. године оквирно могао бити и препловљен.

(Политика)