петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мисија ММФ-а почиње сутра званичне разговоре у Београду, први састанак са делегацијом Народне банке Србије
Хроника

Мисија ММФ-а почиње сутра званичне разговоре у Београду, први састанак са делегацијом Народне банке Србије

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 25. јун 2017.

Мисија ММФ из Вашингтона предвођена Џејмсом Руфом почиње у понедељак званичне разговоре у Београду, поводом седме ревизије текућег трогодишњег аранжмана.

Мисија ММФ-а је допутовала у Београд 22. јуна, а досада су обавјени технички разговори.

Раст плата и пензија неће бити тема ове контроле, али хоће докле се стигло са реформом јавних предузећа.

Уочи пленарног састанка српске делегације Народне банке Србије и Мисије ММФ-а, председник Савета гувернера НБС Небојша Савић рекао је да ће на сутрашњем састанку прва ствар на дневном реду бити закључни део програма и навео да је током протекле две и по године у Србији реализован један од успешнијих програма Фонда.

"Успешан, чак и у неким ширим размерама. А то је и став мисије - да је оно што је и практично реализовано у протекле две и по године, један од успешнијих програма које је Фонд реализовао уопште", прецизирао је Савић у изјави РТС-у.

За Србију је, како јер навео, најважније што смо успели да успоставимо монетарну стабилност која траје практично од почетка програма и да се у међувремену оставарила фискална стабилност, која се остварује и даље у овој години, што значи да се реализује и у трећој години програма.

"И остао нам је још један сегмент у структуралним реформама који је реализован и који ће тек бити реализован", рекао је председник Савета гувернера НБС.

Упитан о структурним реформама јавних предузећа ЕПС-а, "Србијагаса" и "Железница"...Савић је рекао да су структурне реформе најтежи, најкомплекснији и најзахтевнији делови реализације једног економског програма.

"Један део тих реформи је остварен и то један од најважнијих. Ја бих подсетио на ону која је везана за тржиште рада, она је очигледно дала резултате", навео је он прецизирајући да при том мисли на Закон о раду који је отворио простор за решавање бројних проблема.

Наравно, остала су на дневном реду предузеца која су вишедеценијски проблем у српској привреди који ће морати да се реше, додао је он.

Ти проблеми ће, како је навео морати да се решавају се постепено.

Према његовим речима, Мисија истиче да је напредак који је остварен у "Железницама" значајан.

"Остаје проблем "Електропривреде" који има своју економску, финансијску, своју политичку, а рекао бих и своју синдикалну димензију", навео је Савић.

Он је указао да је решавање проблема ЕПС-а вишедимензионално, те да је један сегмент урађен али да су остали други сегменти који треба да се ураде што је, како је навео, "пар екселанс политицко питање које треба решити".

"Безусловно треба решити, јер је то највећи систем у земљи који је носилац привреде. Без енергетике не фукнционише ништа у земљи", навео је председник Савета гувернера НБС.

Он је такође потврдио да се сутра са ММФ-ом неће разговарати о повецању плата и пензија, јер се како је појаснио буџет за идућу годину прави на јесен.

"То повећање вероватно припада идућој години. Када се буде разговарало о буџету, онда ће се разговарати евентуално и о томе", навео је Савић.

На конкретно питање колики је маневарски простор за повецање плата и пензија, он је рекао да је као економиста присталица да прво мора да се оствари резултат, па тек онда да се разговара о расподели позитивног резултата.

"Хајде да направимо стопу очекиваног раста, хајде да направимо резултат, да остваримо тај вишак па онда да разговарамо о томе на колико могу да се повећавају плате и пензије. Рекао бих још нешто, а то је да обезбедујемо средства за даљи развој - морамо да правимо равнотежу. Наш проблем је што смо превише трошили у прошлости. Рачуни су сада стигли и морају да се плате", напоменуо је Савић.

Упитан да ли ће нам после овог аранжмана који се завршава у фебруару, бити потребан нови аранжман са ММФ-ом, он је одговорио потврдно.

"Мислим да нам је потребан нови. Управо да бисмо обезбедили континуитет започетих реформи и да бисмо успели да остваримо све оно што желимо да остваримо. Дакле, развој Србије мора да буде постављен на дугорочним основама. Постигнути резултати су добри, али треба наставити даље да бисмо имали нове резултате, нове стопе раста, ново запошљавање, и обезбеђивање новог просперитета", нагласио је Савић.

Себастијан Соса, стални представник ММФ-а у у Србији рекао је да мисија има два основна задатка.

"Прво, да спроведе преглед српске економије у складу са чланом IV Уговора о оснивању ММФ-а. Овај преглед је централни елемент мандата ММФ-а у вези са свим његовим земљама чланицама и свеобухватно и дугороцније посматра макроекономска кретања и перспективу, као и економске политике органа власти" навео је он.

Према његовим речима, у већини земаља, консултације на основу цлана IV се спроводе једном годишње, а у земљама које имају програме које подржава ММФ, као што је Србија, сваке друге године.

Извршни одбор ММФ-а је закљуцио претходне консултације на основу члана IV са Србијом 23. фебруара 2015, објаснио је он у саопштењу достављеном Танјугу.

Други задатак мисије, како је рекао, ће бити да изврши 7. ревизију програма који Србија спроводи из подршку ММФ-а.

"Као и током претходних ревизија, мисија ће размотрити претходне резултате и реализацију програма и покушати да постигне споразум у вези са политикама у наредном периоду. Успешан завршетак дискусија би омогуцио да Извршни одбор ММФ-а размотри 7. ревизију крајем августа". Ревизије програма се тренутно споводе сваких пола године. Извршни одбор ММФ-а је завршио претходну ревизију 16. децембра 2016. Године, указао је он.

Соса је нагласио да Мисија планира да, на крају посете, изда завршно саопштење за штампу и одржи конференцију за штампу.

(Танјуг) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер