Мирослав Прокопијевић: Цене расту зато што Народна банка штампа паре

Кривац за високу инфлацију у Србији током прошле године је Народна банка, изјавио је председник београдског Центра за слободно тржиште економиста др Мирослав Прокопијевић.

Он објашњава да је током протекле године централна банка значајно повећала количину новца у оптицају што је довело до повећања инфлације.

- Просто речено, цене расту зато што Народна банка Србије штампа паре - објаснио је Прокопијевић у изјави за „Дневник”.

Висока инфлација поново је проблем у Србији, а цене роба и услуга на мало су, према званичним подацима Републичког завода за статистику, од децембра 2009. до децембра 2010. године порасле за 11,5 одсто. Раст цена погађа грађане чији су новчаници све тањи, али и привреду која у таквом пословном амбијенту није у стању да планира на иоле дужи рок. Економисти упозоравају да ће инфлација наставити да расте и у години која је пред нама, а нарочито у првих неколико месеци.

Народна банка је за ову годину пројектовала инфлацију на нивоу од 4,5 одсто, плус-минус 1,5 проценат, али је већина економиста ових дана изразила очекивање да ће тај оквир бити пробијен, поготово зато што је реч о предизборној години. Прокопијевић каже да ће се инфлација ове године кретати у најбољем случају осам и 10 одсто, а у најгорем између 15 и 20 процената.

На почетку прошле године централна банка је себи за циљ поставила да инфлација не пређе оквир од шест процената, плус-минус два одсто, али је резултат на крају био 11,5 процената.

- Ако погледате статистику, видећете да је између октобра 2009. и октобра 2010. маса новца у оптицају већа за 12,9 одсто. Пошто тражња за кредитима у том периоду није повећана, јасно је зашто је инфлација расла - наводи Прокопијевић.

Од раста цена корист је имала једино Влада, јер је због инфлације номинално повећан дефицит буџета, што је држави омогућило да лакше подмири потребе буџетских корисника. Тиме се још једном показало да је инфлација једна врста попреза којим држава извлачи новац из џепа свих својих грађана, али се отворило и питање улоге централне банке, која би по Уставу требало да буде независна.

- Народна банка Србије није независна, него је, на жалост, под утицајем извршне власти. Резултат тога је овај који имамо, односно висока инфлација. Прва наредна инфлација у Европи је у Румунији, од 5,5 одсто на годишњем нивоу - каже Прокопијевић.

Велики проблем српске привреде је неликвидност, односно велики међусобни дугови предузећа. Високу неликвидност код нас су добрим делом изазвали држава и државна предузећа јер нису плаћала своје обавезе. Поставља се питање да ли је НБС овим донекле ублажила проблем неликвдности, али и да ли је то посао за њу или за неке друге државне институције.

- Штампање новца повећава инфлацију, али и побољшава ликвидност, јер држава преко тога плаћа неке рачуне. Али, држава је те рачуне морала да плати и без штампања новца - наводи Прокопијевић.

Нафта и храна нису разлог

Када наши званичници говоре о узроцима инфлације, често се помињу раст цена хране или нафте на светском тржишту.

- Разлоге за инфлацију не можемо тражити у ценама хране и горива. И у Црној Гори, и у Албанији, али и у Холандији и у Аустрији људи једу и користе гориво, па је у целој Европи инфлација између 1,5 и 2,2 процента. У неким земљама евро зоне инфлација је чак негативна - указује Мирослав Прокопијевић

(Дневник)