Početna strana > Hronika > Miroslav Lazanski: Sveti Nikola na Dan armije
Hronika

Miroslav Lazanski: Sveti Nikola na Dan armije

PDF Štampa El. pošta
subota, 24. decembar 2011.

U onim bivšim nenarodnim vremenima kažu da je manji deo Srba slavio Svetog Nikolu a da to nije krio, da ga deo srpske političke elite nije uopšte slavio, a da je deo Srba u uniformi JNA kamuflirao proslavu Svetog Nikole sa danom JNA, 22. decembrom. Naime, tako se moglo odgovoriti svim znatiželjnim komšijama na pitanje: „Šta se to slavilo u vašem stanu juče. Sveti Nikola?” „Ma ne komšija, unapređenje u viši čin, jer zaboga dan JNA je tu, takoreći sutra”.

Moja familija, sa majčine strane, okuplja se svake godine ovde u Beogradu na dan naše slave, Svetog Nikolu, kod ujne Rade. Ujna Rada je nekada radila u obaveštajnoj Službi ministarstva spoljnih poslova SFRJ, u specijalnoj šifrantskoj sekciji gde joj je šef bio drug Đuro Biserko. Ujna Rada često je putovala po svetu noseći poruke koje se radio-vezom iz radio-centra SMIP-a u Lipovačkoj šumi pored Beograda nisu smele slati. Čak ni posebnom šifrom. Moj ujak Brana, koji je bio oficir JNA, nikada nije pitao ženu kakve to poruke nosi, nije ni ona njega šta to on od oružja ispituje na vojnom poligonu u Nikincima. Slavili su Svetog Nikolu potpuno slobodno.

Onda je došao raspad velike Jugoslavije, pa demokratski preokret u Srbiji u oktobru 2000. godine. Novi ministar spoljnih poslova SRJ je naredio da se ukinu šifrantska odeljenja u našim ambasadama u inostranstvu, šta će nam to kada smo okruženi sve samim prijateljima. Uostalom, sada smo demokratska zemlja koja nema šta da krije od svojih demokratskih prijatelja sa Zapada. Ujak i ujna bili su već odavno u penziji.

Dakle i za ovog Svetog Nikolu okupila se cela familija, došli su rođaci i iz Pariza i iz Beča. Prvo smo se svi međusobno premerili ko se ugojio, a ko naglo ostario, ili oćelavio, žene su se posebno uzajamno posmatrale, a muškarci, posle žita, odmah za čašicu. Onda je krenulo...

– I – upiljila mi se u oči moja rođaka Duška.

– Šta i?

– Šta će sada Rusi, konvoje za Kosovo im zaustavljaju?

– Na znam šta će oni, no gde su srpski konvoji za Kosovo?

– Teško onom koga Rusi brane, treba da se oslonimo samo na Evropu – dobacuje član familije Ivan, inače vlasnik popularnog kafića.

– Evropa je gotova, raspada se, Grci se ubijaju, sve je veći broj samoubistava i u drugim zemljama EU. Ja sam nedavno glasao u Austriji za izlazak iz EU – uključuje se rođak Desko iz Beča, inače fudbalski menadžer.

– Pa što se ne vratiš u Beograd, kada se EU raspada, već sediš u Beču – ne da se Ivan.

– Ja sam tamo već 40 godina, gradio sam tu državu, što bih se vraćao. A pokretač inicijative za izlazak Austrije iz EU je moj prijatelj Franc Plank, prikupili smo već dosta potpisa koje smo predali ministarstvu unutrašnjih poslova u Beču. Ne želimo učešće EU u vojnim misijama NATO-a, ne želimo EU kao saveznu državu što sada hoće Angela Merkel. To traže i neke NVO u Holandiji.

– Nemci će opet izazvati svetski rat, jer Rusi imaju resurse, Nemci ucenjuju celu Evropu – dobacuje Duška.

– Samo u Evropu, to je naš put bez alternative, to je naša kuća, a Nemci imaju punu zaposlenost – opet će Ivan.

– I Hitler je imao punu zaposlenost, a EU ti sada nije kuća već bolnica. Nego idi ti u Bugarsku i Rumuniju, i oni su ti u EU – energično se umešala Sandra, koja je vlasnica turističke agencije koja nudi letovanje i zimovanje u Bugarskoj i Rumuniji.

– Rusi imaju vodu u Sibiru, to će odlučiti u borbi za svet – opet će Duška.

– Ma pusti vodu, nedavno mi je jedan čovek pričao kako NATO 1999. godine nije bombardovao jedno mesto na Kosovu, jer kod tog mesta ispod brda nalazi se tajna fabrika sintetičkih droga. Je li to istina – uključila se Tanja.

– Ne znam, nisam geolog ni rudar.

– Deco, molim vas, neću politiku na Svetog Nikolu – zavapila je ujna Rada.

–Nema zemlje do Srbije – klikće Dušan, bivši moreplovacinače Crnogorac. Diskretno se raspitujem po kojem osnovu je on član naše familije. Najbliži do mene nemaju pojma.

– Za sve su krivi Francuzi i Italijani, mrze nas, jer smo u proseku viši i lepši od njih, u Evropi vlada pohlepa – odjednom će moja sestra Ceca. Vidiš i Turci neće sada u Evropu.

– Ma oni hoće, imaju status kandidata već više od 20 godina, ali ih ne primaju, jer izvan Istanbula i Ankare Turska i nije Evropa. A bez pohlepe ne bi bilo ni Biblije. Nema američke tablice množenja, nema ni ruske ni kineske tablice množenja, jer stil nema nacionalnost. Postoje samo fiksacije.

– Nemoj da mi tu popuješ, što su ubili Gadafija? Dolari, nafta? Tržišni lenjinizam?

– Žao mi je njegovih kamila – ubacuje se Ivan.

– Hoćeš u Evropu Ivane, a tamo ti se sve plaća karticama, plastikom, i nema pušenja. Osim toga da li si znao da je 2004. godine na čelu NED-a, američke nacionalne donatorske organizacije za demokratiju i finansiranje nezavisnih medija, bio bivši direktor CIA DŽejms Vulsi.

– Ma tebi je najbolji onaj Hugo Čaves, takvog majka više ne rađa.

– Pazi, Ivan navija za Zvezdu, a hoće u EU? Kako to ide zajedno?

– A vama partizanovcima je Tuđman bio predsednik. Nova vladajuća evroatlantska klasa, disidenti koji su napravili sportsko-političko-medijske karijere.

Iz druge prostorije ori se pesma Vidovdan.

– Kad će izbori?

– Koji izbori?

– Ne pravi se blesav, znaš ti dobro koji.

I tako prođe i ovaj Sveti Nikola.

Srećna vam Nova godina.

(Politika)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će preuzimanje vlasti u Avganistanu od strane talibana dovesti do prelivanja krize u okolne zemlje?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner