Мирослав Лазански: Руска армија по новом моделу

Шта добијају оружане снаге Русије с новим-старим председником, Владимиром Путином, као врховним командантом? Најкраће речено, то је наставак реформи, већи војни буџет, односно увођење у употребу најновијих борбених система, као и боље плате за припаднике оружаних снага. Заправо, оружане снаге Русије подвргнуте су највећим реформама у последњих 200 година. То не протиче баш лако, министар одбране окупио је око себе екипу помоћника и заменика на које у Генералштабу не гледају баш сви одушевљено, шест од осам садашњих заменика министра су цивили и били су раније службеници Федералне пореске управе. Да ли је то разлог што су одлазак у пензију недавно затражили генерал-потпуковник Андреј Третјак, заменик начелника Генералштаба и шеф главне Оперативне управе, генерал-потпуковник Сергеј Скоков, први заменик команданта Копнене војске, генерал-мајор Олег Иванов, начелник Управе за електронско ратовање у Генералштабу? Прва двојица генерала су кључни пријатељи начелника Генералштаба генерала Николаја Макарова, па је заменик министра одбране Николај Панков изјавио да ти генерали нису против реформи, да су им понуђене високе дужности изван Москве, као и на војној академији у Москви.

Реформе руских оружаних снага предвиђају да у следећих пет година Русија добије битно другачије оружане снаге: од масовне мобилизационе војске до мање и професионалне армије, састављене од специјалних јединица за локалне конфликте, способне да буду подршка руској спољној политици у било којем делу света. Делом је то последица повећања војног буџета, технолошког скока руске војне индустрије, али и резултат анализа конфликта у Јужној Осетији, посебно када су у питању структура јединица, војно школство, квалитет обуке, команда и контрола, наоружање, опрема и доктрина употребе снага. После августа 2008. године и рата с Грузијом, руски генерали су одлучили да конвенционалне снаге под хитно треба да се реформишу и у томе имају подршку како политичара тако и јавности. Осим тога, ту је и негативан демографски фактор који не иде у прилог постојању регрутне армије, па случајеви погибије војника у неборбеним операцијама, што је све доста компромитовало традиционално гледање на војску коју чине регрути. За почетак процеса радикалних реформи војни рок је скраћен на 12 месеци, у Министарству одбране повећан је број „цивилних“ положаја, западна искуства на том плану детаљно се проучавају.

Када су у питању видови оружаних снага, руска копнена војска треба да добије најмодернију опрему и оружје, копнене јединице биће бројчано мање, али способне за брзи борбени распоред у подручјима своје одговорности. Промениће се и нивои командовања, сада постоји четворострука структура, војно подручје – армија – дивизија – пук, а од 2012. године то би требало да се сведе на војно подручје – оперативна команда – бригада, при чему ће војно подручје и даље имати командну одговорност над свим снагама на „својој“ географској територији, али ће бити обухваћено и оперативном командом. С друге стране, оперативна команда покриваће више региона.

Број копнених јединица биће кроз разне фазе реформи смањен од 1.890 на 172 јединице, бригаде се деле на „тешке“, „средње“ и „лаке“. „Тешка“ бригада имаће најмодерније тенкове и борбена возила пешадије, „средња“ бригада имаће борбена возила пешадије и оклопне транспортере, док ће „лака“ бригада бити опремљена новим оклопним транспортерима и лаким оклопним возилима. Од оклопних средстава планирана је производња нове генерације тенкова из програма „Армата“. Две нове „Арктичке“ бригаде биће стациониране у Мурманску и Архангелску.

Од 1. децембра 2009. године започео је процес трансформације копнених дивизија у бригаде способне за самосталне операције. Истовремено, 23 мотострељачке и тенковске дивизије, ракетни и артиљеријски пукови, инжењеријске јединице, снаге ПВО, јединице везе и логистике, све у саставу копнене војске, биће трансформисане у 39 копнених бригада, 21 ракетну и артиљеријску бригаду, седам бригада копнене ПВО, 12 бригада везе и две бригаде за електронско ратовање.

Ратно ваздухопловство ће свој број јединица од 240 смањити на 120, планира се прегруписавање ратног ваздухопловства у 15 великих база и 40 других, у свакој великој бази би било од 150 до 200 борбених авиона. У новембру 2010. објављено је да Русија уводи Ваздушно-космичку команду у оквиру Космичких снага у Зарији северно од Москве. Систем С-400 је већ у пуној оперативној употреби, а систем С-500 то треба да буде од 2015. године. Очекује се да ће до краја 2012. године све ваздухопловне дивизије и пукови бити у новој формацији, заједно са четири стратешке ваздушне команде. Значај тих команди зависиће од броја ваздухопловних пукова под њима.

И остали видови оружаних снага Русије доживеће реструктурисање. Стратешке ракетне снаге ће број ракетних дивизиона у свакој дивизији смањити од 12 на осам, при чему ће се и број ракетних дивизија смањити од седам на шест. Повећава се број стратешких ракетних система „топољ-М“, систем СС-18 постепено се повлачи из употребе.

Ваздушно-десантне снаге биле су и иницијатор трансформације и професионализације оружаних снага Русије, осам дивизија трансформише се у осам ваздушно-десантних бригада „Снага за брзо реаговање“. Најављена је и нова ваздушно-десантна бригада у војном подручју Москва и самосталан падобрански пук у војном подручју Санкт Петербург. Тренутно ваздушно-десантне дивизије базирају у Тули, Пскову, Новоросијску и Иванову, док је у Уљановску бригада. Професионални војници у тим јединицама треба да зарађују око 1.100 долара месечно.

Ратна морнарица Русије добиће за Црноморску флоту, која има и најстарије бродове, 15 нових фрегата и подморница, док ће Каспијска флотила добити 16 нових корвета. Русија је купила од Француске четири десантно-амфибијска брода класе „Мистрал“, два ће бити изграђена у Русији. Ти бродови ће бити распоређени у Северну и Пацифичку флоту. На њима ће бити и хеликоптери Ка-52. Наставља се производња стратешких нуклеарних подморница класе „Бореј“ опремљених интерконтиненталним ракетама „булава“. Подморница „Јуриј Долгоруки“ већ је у саставу Пацифичке флоте, још три класе „Бореј“су у изградњи. Подморничка интерконтинентална ракета „булава“ коначно је успешно завршила тестове.

Према плановима реформи, до 2015. године 30 одсто наоружања и војне опреме треба да уђе у категорију „модерно“, а до 2020. године модерно оружје и опрема требало би да у руским оружаним снагама буде заступљено са 70 одсто. У погледу персоналне политике, реформе траже да се око 205.000 официрских положаја и функција преиспита у оквиру чега ће оружане снаге Русије смањити број официра са садашњих 355.000 на 150.000, број генерала смањиће се са садашњих 1.007 на 886, број пуковника са 25.665 на 9.114, мајора са 99.550 на 25.000 и капетана са 90.000 на 40.000.

Због свега тога критичари војних реформи у Русији су врло гласни. Они, између осталог, замерају Министарству одбране и Генералштабу да је нова војна доктрина усвојена и пре него су реформе војске уопште и кренуле, да уруском друштву нема консензуса између политичке елите и народа по том питању. Руски генерали одговарају на те критике тврдњама „да Русија нема времена да чека консензус око војних реформи“. На Западу су посебно забринути због ставова у новој руској војној доктрини који говоре о одговору Русије на нападе на њене снаге распоређене изван матичне руске територије, о праву председникаРусије да нареди распоређивање војних снага изван матичне територије и без дозволе руског парламента, о праву Русије да користи нуклеарно оружје и у локалним конфликтима ако је Русија нападнута, али и као превенцију од напада на Русију. Tу су и ставови о одбрани држава које то затраже од Русије, а које Русија подржава, те о заштити руских држављана у иностранству.

Русија у следеће три године очекује увођење у оперативну употребу 40 нових балистичких интерконтиненталних ракета, пет нових ракетних система „искандер“, око 300 нових оклопних борбених возила, 60 нових хеликоптера, 80 нових борбених авиона, три нове стратешке нуклеарне подморнице, као и пет нових површинских ратних бродова у класи ракетних крстарица. Добра продаја руског наоружања, пре свега Индији, Кини и Венецуели поспешује и домаће поруџбине руске војне индустрије.

Све ово, на неки начин, значи да се у руској војној пракси приближава крај континуитета са совјетском војном традицијом како у погледу структуре јединица, тако и у команди и контроли, обуци и попуни. Укупно гледајући, оружане снаге Русије у конвенционалном погледу, узимајући у обзир број тенкова, топова, борбених оклопних возила, борбених авиона, хеликоптера и ПВО система, и даље су најснажнија оружана сила на свету. А нуклеарна компонента руске војне моћи и даље држи равнотежу с нуклеарним потенцијалом САД.

Русија данас под оружјем држи 956.000 људи. Регрути служе војни рок од 12 месеци. Оружане снаге располажу са 3.000 тенкова и 18.000 тенкова у резерви, 17.000 оклопних борбених возила, 5.520 топова и 12.215 у резерви, 1.200 вишецевних ракетних бацача и 2.920 у резерви, 292 интерконтиненталне стратешке ракете копненог базирања, са 12 нуклеарних подморница носача интерконтиненталних пројектила, са 24 нуклеарне подморнице, ловцима других атомских подморница, у флоти је један носач авиона, шест крстарица, 18 разарача, осам фрегата, 47 корвете...

Руско ратно ваздухопловство располаже са 250 стратешких бомбардера и са 1.800 тактичких авиона. Снаге космичке и ракетне одбране броје око 50.000 људи, док специјалне јединице за космичко ратовање имају око 30.000 припадника. Јединице министарства унутрашњих послова, а опремљене су као и армија само што немају тенкове и борбене авионе, имају око 474.000 припадника.

(Политика)